Stručna praksa kao zakonom dozvoljeni neplaćeni rad

FOTO: Crno beli svet

Da li vam se čini pravednim da osoba radi 8 sati dnevno, pet dana u nedelji, 6 meseci ili duže, a da za to angažovanje ne dobije nikakvu naknadu od poslodavca, dok drugo lice koje obavlja isti rad za to ipak biva plaćeno, kod istog ili drugog poslodavca? Pretpostavljamo da je odgovor većine na ovo pitanje – ne, nije pravedno. Iako nepravedno, ukoliko se radi o stručnom osposobljavanju – nije zakonom zabranjeno.

S ovim problemom se najčešće suočavaju oni kojima je obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita – uslov za samostalan rad u struci. Najuočljivije je u slučaju medicinskih radnika, ali ovaj problem ne zaobilazi ni druge profesije u pravosuđu ili državnoj upravi koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije. Sa ovim problemom susreću se i lica koja nakon završenog obrazovanja obavljaju stručnu praksu u ustanovama na Kosovu koje funkcionišu u srpskom sistemu.

Zakon o radu RS dozvoljava dva oblika obavljanja stručne prakse nakon završenog formalnog obrazovanja. Prva se realizuje kroz pripravništvo, a druga kroz stručno osposobljavanje. Ova dva oblika se značajno razlikuju, objašnjava za CBS naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, Mario Reljanović.

“U prvom slučaju se zaključuje posebna vrsta ugovora o radu sa pripravnikom. To znači da lice koje zaključi takav ugovor sa poslodavcem može da ostvari sva prava iz radnog odnosa, kao i drugi zaposleni. Jedina razlika je u visini osnovne zarade, koja može biti nešto niža od zarade koju ostvaruju drugi zaposleni (koji nisu pripravnici) na istim poslovima, a najniže može iznositi 80% njihove osnovne zarade. Sva ostala prava pripravnik ostvaruje istovetno sa drugim zaposlenima, pa tako, na primer, ima pravo na ograničeno radno vreme, plaćen prekovremeni rad, godišnji odmor, i slično”, ističe Reljanović.

U drugom slučaju se zaključuje ugovor o stručnom osposobljavanju, koji podrazumeva rad van radnog odnosa.

“Za razliku od pripravništva, Zakon o radu RS veoma loše reguliše ovaj oblik rada, samo u jednom članu. Prema zakonskom rešenju, poslodavac nije dužan da obezbedi niti jedno pravo iz radnog odnosa, osim onih koja su utvrđena posebnim zakonima (kao što je pravo na bezbednost na radu, pravo na zdravstveno osiguranje ograničenog kapaciteta). Sva druga prava, uključujući i zaradu, lice na stručnom osposobljavanju ne ostvaruje ako poslodavac drugačije ne odredi. Zbog toga se ova lica najčešće poistovećuju sa volonterima, iako to nisu. Ona su takođe pripravnici, ali van radnog odnosa”, objašnjava Reljanović.

Zakon o radu RS ne pravi razliku između profesija i dozvoljava zaključenje ovog ugovora radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, uvek kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.

Reljanović ističe da se ovakav ugovor najčešće javlja kod medicinskih radnika, pa se tako, na neki način, poistovećuje sa njima, ali i da ove vrste pripravnika van radnog odnosa ima i u drugim profesijama, čak i u državnoj upravi, a naročito u pravosuđu.

Tako se, na primer, može desiti da ova lica mogu raditi bez ikakve naknade u jednoj medicinskoj ustanovi, a u drugoj, ako rukovodstvo ustanove tako odluči ili ako opšti akt (pravilnik o radu ili kolektivni ugovor) tako predviđa, mogu biti plaćeni isto, ili gotovo isto kao kolege koje se nalaze u radnom odnosu. Razlika u njihovom položaju, dakle, zavisi isključivo od poslodavca, dodaje.

Ipak, ističe da se u praksi dešavaju primeri da poslodavci plaćaju lica na stručnom osposobljavanju kada u budžetu zdravstvene ustanove ima para, a kada nema, ova lica ne dobijaju naknadu.

“Ovo je najčešće nezakonito, naročito ukoliko se nije prethodno izmenio ugovor koji lice ima zaključeno sa tom zdravstvenom ustanovom. Činjenica je, ipak, da Zakon o radu ostavlja sva ovlašćenja poslodavcima da ovaj odnos urede onako kako im odgovara”, naglašava Reljanović.

Posebno naglašava da izuzetno mali broj država dozvoljava „neplaćeni rad“, odnosno rad bez ikakve naknade: “U većini zemalja pripravnici imaju položaj koji je sličan položaju pripravnika u Srbiji koji se nalazi u radnom odnosu”.

Reljanović smatra da ovakav sistem nije pravičan:

“Budući da je ova vrsta ugovora gotovo jedinstvena, kao što sam napomenuo, u velikoj većini država je svaki oblik neplaćenog rada nedozvoljen (osim ukoliko nije reč o klasičnom volonterskom radu), i na ovakve oblike radnog angažovanja se gleda kao na nedozvoljenu radnu eksploataciju, u procesu harmonizacije domaćeg radnog prava sa evropskim pravnim tekovinama moraće da se ukinu svi oblici rada van radnog odnosa, pa i ugovor o stručnom osposobljavanju”.

Naš sagovornik navodi i to da bi trebalo očekivati da će novi Zakon o radu RS, čije je donošenje najavljeno za 2022. godinu, sadržati stručno osposobljavanje isključivo kao deo radnog odnosa, čime bi se svi pripravnici izjednačili i ostvarili osnovna radna prava.

“Svakako mislim da ljudi generalno nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima i da veoma lako pristaju na uskraćivanje istih ‘jer tako mora’, ili ’tako svi rade’. Tome je svakako doprineo i benevolentan stav države prema poslodavcima koji krše radna prava, ali i ceo sklop ekonomske politike koji se zasniva na privlačenju direktnih stranih investicija putem obezbeđivanja raznih beneficija investitorima, između ostalog i ranjive i slabo zaštićene radne snage”, dodaje Reljanović.

Zloupotreba ugovora o stručnom osposobljavanju, kako ističe, postoji pre svega u javnom sektoru.

“Država nije zainteresovana da promeni loš radnopravni status ovih lica, jer bi se odrekla besplatnih radnika na koje sada može da računa. Javnost, sa druge strane, nije upoznata sa ovim problemom, niti je previše zainteresovana, jer je reč o jednom od mnogih sistemskih loših rešenja u radnom zakonodavstvu. Sa druge strane, organizacije koje se bave radnim pravima sporadično su ukazivale na ovaj problem (uključujući i sindikate), ali do sada nije bilo većih koordinisanih akcija upoznavanja javnosti, barem koliko je meni poznato”, navodi Reljanović.

Nacionalna služba za zapošljavanje RS svojim programima stručnog osposobljavanja, omogućava određenom broju lica da tokom obavljanja stručne prakse za to dobiju i novčanu naknadu.

Po javnom pozivu za realizaciju programa stručne prakse u 2019. i 2020. godini, nezaposleni uključeni u program ostvarivali su pravo na novčanu pomoć u određenim iznosima u zavisnosti od nivoa obrazovanja.

Tako su 2019. lica sa srednjim obrazovanjem uključena u ovaj program ostvarivala pravo na novčanu pomoć u iznosu od 16.000 dinara, sa višim, ili visokim trogodišnjim obrazovanjem 18.000 dinara, dok su lica sa najmanje četvorodogišnjim visokim obrazovanjem dobijala 20.000 dinara. Tokom 2020. godine ovi iznosi su povećani na 20.000, 22.000 i 25.000 dinara, navodi se u odgovoru koji smo dobili od Nacionalna službe za zapošljavanje u Beogradu.

U ustanovama koje na Kosovu funkcionišu u okviru srpskog sistema od početka 2019. do 31. jula 2020. godine, 716 lica je bilo uključeno u programe stručnog osposobljavanja, od toga 520 lica u ustanovama južno od Ibra, dok je 196 osoba bilo angažovano u ustanovama na severu, podaci su koje je redakciji CBS dostavila Nacionalna služba za zapošljavanje.

Od toga je 276 lica obavljalo stručnu praksu u zdravstvenim ustanovama, 245 južno od Ibra, 31 lice na severu.

Iz filijale NSZ u Kosovskoj Mitrovici do objavljivanja ovog teksta ovi podaci nam nisu bili dostavljeni, kao ni odgovor na pitanje na koji način se vrši selekcija kandidata, odnosno koji su kriterijumi za obavljanje stručne prakse koju finansira NSZ.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Leave a Reply

Your email address will not be published.