“Sve dok je trava zelena i vode teku”

“Čekaj, čekaj,“ reče Kojot. „Kada je moj red?“ „Kojoti ne dolaze na red,“ reče I.

„U demokratiji,  svi dolaze na red,“ odgovori Kojot.

„Glupost,“ reče I. „U demokratiji, na red dolaze samo oni koji mogu to da priušte.“

Sve dok je trava zelena i vode teku, Tomas King

Veliki broj pripadnika srpske zajednice svoju nepokretnu imovinu na Kosovu već dugi niz godina posmatra izdaleka. Neuspeh kosovskih vlasti u rešavanju velikog broja spornih pitanja vlasništva nad imovinom u sporovima koji uključuju pripadnike srpske zajednice pokazuje nedostatak volje, mogućnosti i veštine da se zakoni usvojeni sa ciljem zaštite manjinskih zajednica sprovedu u delo.

Sva prava i slobode koje kosovski ustav obezbeđuje Srbima ništavna su ukoliko njihova primena izostaje. Obećana „zelena trava i tekuća voda“ ne predstavljaju bogatstvo ukoliko se mogu samo posmatrati izdaleka. Ukoliko žele da zajednicama na Kosovu omogući egzistenciju i suživot, kosovske vlasti moraju hitno rešiti pitanja nelegalno zauzete imovine Srba sa Kosova ali i drugih prava garantovanih Ustavom i time pokazati da su spremne i sposobne da primenjuju vlastiti pravni sistem.

Kao zajednica koja je tokom sukoba pretrpela najveći broj žrtava, pored albanske i romske zajednice, kao nevećinska zajednica na Kosovu i kao strana predstavljena u bilateralnim pregovorima između Beograda i Prištine, srpska zajednica se našla u središte zbivanja kada je reč o usvajanju i primeni mehanizama za poštovanje manjinskih prava u kosovskom pravno-institucionalnom sistemu.

Tako kosovski Ustav priznaje srpski jezik kao zvanični jezik na Kosovu, priznaje posebna prava manjinskih zajednica određena Ustavom, pored osnovnih ljudskih prava i sloboda, tvrdi da će Kosovo osigurati uslove da zajednice mogu čuvati i razvijati sopstveni identitet, unapređivati duh tolerancije i preduzeti sve neophodne mere da ih zaštiti od pretnji i diskriminacije.

Međutim, ključ kosovskog konflikta – ali i njegovog rešavanja – bila je i ostaje – teritorija, bilo da se radi o Kosovu u celini, ili o teritoriji u vidu nepokretne imovine u javnom, poljoprivrednom, komercijalnom ili privatnom vlasništvu.

Sva gorenavedena prava i slobode koje obezbeđuje Ustav ništavna su ukoliko njihova primena izostaje. Obećane „zelena trava i tekuća voda“ ne predstavljaju bogatstvo ukoliko se mogu samo posmatrati izdaleka.

Veliki broj pripadnika srpske zajednice svoju nepokretnu imovinu na Kosovu već dugi niz godina posmatra izdaleka. Neuspeh kosovskih institucija u rešavanju velikog broja problema u vezi sa ostvarivanjem prava na imovinu pripadnika srpske zajednice pokazuje nedostatak mogućnosti, resursa i volje da se prava i zakoni usvojeni sa ciljem zaštite manjinskih zajednica sprovedu u delo.

Rad mehanizama uspostavljenih radi bržeg i efikasnijeg rešavanja imovinskih pitanja je, zaista, i doprineo tome da preko trideset hiljada zahteva (34687 do 2018. godine, KAUVI) za ostvarivanje imovinskih prava dostigne stadijum zatvaranja. Međutim, kako se navodi u Nacionalnoj strategiji Kosova o imovinskim pravima, čak 29.450 slučajeva je u vreme objavljivanja strategije čekalo na izvršenje.

Dalje, iako postoje slučajevi bespravne gradnje na imovini raseljenih koji su odlučeni u korist nosilaca imovinskih prava, ni jedno rušenje nelegalnih objekata do danas nije izvršeno. Kao opravdanje za to iznosi se nedostatak finansijskih sredstava, iako se ovakav propust u nesprovođenju zakona i nepoštovanju ljudskih prava ne može ničim opravdati.

Jedna od nadležnosti agencija za imovinu bilo je i izdavanje imovine pod zakup u ime vlasnika, uglavnom raseljenih lica, koji u tom trenutku nisu mogli da koriste imovinu, kao i isplaćivanje kirije vlasnicima. Agencija je ovde bila neka vrsta posrednika koja je obezbeđivala da imovina ne bude nelegalno zauzeta, ali i omogućavala alternativu vlasnicima koji bi inače morali da je prodaju.

Do maja 2018. godine, kosovska agencija za imovinska pitanja je pod svojom upravom imala 12.565 nepokretnosti. Međutim, po zakonu je ova agencija morala obustaviti upravljanje njima 2018. godine i nije poznato šta se nakon obustavljanja dogodilo sa imovinom koja je bila pod upravom agencije. Da li su zakupci nastavili da borave na imovini bez nadoknade ili su morali da je napuste – pitanje je za Kosovsku agenciju za upravljanje i verifikaciju imovine (KAUVI) koja nije odgovorila na upit CBS-a.

Pojedina istraživanja, poput UNHCR-ovog iz 2016. godine, pokazuju da veliki broj raseljenih lica poseduje imovinu na Kosovu koja je i dalje nelegalno zauzeta, te kojoj vlasnici nemaju pristup. S druge strane, etnički incidenti u srpskim enklavama i međuetničkim sredinama na Kosovu u kojima većinu čine kosovski Albanci i dalje se često dešavaju. Lica odgovorna za izazivanje ovih incidenata i krađa kojima su pogođeni uglavnom kosovski Srbi retko bivaju izvedena pred lice pravde, a još ređe osuđena.

Sve to stvara osećaj nebezbednosti, straha, nepoželjnosti, nepoverenja u institucije i ozbiljno narušava šanse opstanak  i suživot zajednica. Krov nad glavom, ali i tlo pod nogama osnova su svake egzistencije. Bez obzira što je to i afirmisano pravno-institucionalnim okvirom na Kosovu, u nedostatku primene tih regulativa, mnogi zakonski vlasnici nepokretne imovine su nevidljivi za kosovske zakone i sudove, te samo izdaleka gledaju svoju zelenu travu i vodu koja teče.

Sve dok je trava zelena i vode teku. Bila je to jedna fina fraza, potpuno u redu. Ali nije značila ništa. Bila je samo metafora. (T. King)

“Sve dok je trava zelena i vode teku” (Green Grass, Running Water) je roman Tomasa Kinga, čiji se naslov odnosi na obećanje kanadske vlade Indijancima da će imati prava nad svojom zemljom “sve dok je trava zelena i vode teku”.

Ovaj članak je nastao u okviru projekta “Pravo na imovinu” koji realizuje Crno beli svet a finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.