Takse na robu iz Srbije štete potrošačima na Kosovu

0
105
views

Tekst je izvorno objavljen na engleskom jeziku. To read the article in English click HERE.

Prošle sedmice, Priština je ugostila strane zvaničnike na proslavi 20 godina od odlaska trupa SRJ. To je takođe bila prilika da se pokaže napredak Kosova u poslednjih nekoliko godina u brojnim kritičnim oblastima. Prema izveštaju Svetske banke o poslovanju iz 2019. godine, Kosovo je rangirano na 44. poziciji najboljih zemalja za poslovanje, što je više od regionalnog proseka u istočnoj Evropi. Očekivani životni vek je porastao sa 69,2 u 2007. na 71,9 godina u 2017. godini.

Piše: George Anjaparidze iz Švajcarske kompanije Veritas Global

Uprkos ovim uspesima, došlo je i do pogrešnih političkih intervencija. Konkretno, odluka iz novembra 2018. da se uvede 100% taksa na robu iz Srbije je posebno štetna za kosovsku ekonomiju. Kao rezultat ovih tarifa, predviđamo značajno smanjenje kupovne moći kosovskih potrošača.

Naša analiza uticaja (Koliko su štetne trgovinske tarife za kosovske potrošače?) procenjuje smanjenje kupovne moći za 6,4% zbog 33% viših troškova uvoza na robu na koju utiču tarife (srednja procena).

Domaća proizvodnja na Kosovu nije prilagođena da ponudi efektivne zamene za uvoz na koje utiču tarife. Naša analiza (status quo na Kosovu ima visoke troškove) naglašava nedostatak konkurentnosti domaće proizvodnje. Ovo je u skladu sa nalazima od strane GAP instituta, koji zaključuje da domaća proizvodnja nije dostigla povećanje aktivnosti od uvođenja tarifnih mera.

GAP institut koristi nivo robe i carine Kosova za procenu uticaja. Možda najneverovatniji nalaz izveštaja Instituta GAP je da 12% izvoza iz Srbije Kosovo i dalje uvozi uprkos tarifi od 100%. Ovo ukazuje na poteškoće u pronalaženju efektivnih uvoznih zamena od drugih trgovinskih partnera.

Iako Veritas Global nema pristup tim podacima, procena Instituta GAP je korisna preliminarna retroaktivna procena uticaja. Kada novi podaci postanu dostupni, očekujemo da će se rezultati približiti našoj proceni uticaja na srednjem nivou.

Logistika i slab tranzitni sistem

U proseku, globalni logistički troškovi čine oko 13% vrednosti trgovine. Međutim, ekonomije bez izlaza na more i one sa manje razvijenom tranzitnom infrastrukturom imaju mnogo veće troškove, koji mogu biti i do 25%.

Da bi bila konzervativna, ova procena koristi globalni prosek od 13% kao osnovu za procenu troškova logistike za uvoz na Kosovo. Da bi se procenio uticaj potrebe za zamenom uvoza robe koja je uticala na carine sa udaljenijih tržišta, procena visokog raspona pretpostavlja udvostručenje logističkih troškova za tu robu.

To znači da će nastati dodatnih 13% troškova. Analiza osetljivosti se koristi za predstavljanje scenarija srednje klase, pri čemu će troškovi logistike povećati troškove uvoza od 8,7% i scenario niskog dometa od 6,5%. Smatramo da je ovaj raspon odgovarajući, s obzirom na rezultate istraživanja Svetske banke o ekonomiji transporta u zemljama koje nemaju izlaz na more.

Traženje rente zbog manje konkurencije

Tržišta proizvoda za uvezenu robu na Kosovo najbolje se opisuju kao monopolistička konkurencija. U proseku, “monopolistička komponenta” će verovatno biti znatno veća na Kosovu u poređenju sa ekonomijama koje su dobro integrisane u globalnu trgovinu.

Razlog tome su veći troškovi transakcija, manje tržište i veće operativne barijere. Stoga, kratkoročno do srednjoročno, tržišta roba pokrivena tarifama će rezultirati povećanjem  traženja rente iz postojećih zaliha (dobavljači koji nisu uticali na tarife). Dokazi o brzom izlazu sa tržišta (zbog likvidacije) u američkoj avio industriji pokazuju da je nakon neurednog izlaska na tržište uočeno povećanje cena karata od 12%.

Utvrđeno je da je uticaj na cene karata postojan tokom vremena. Da bi bio konzervativan, ovaj uticaj se procenjuje na osnovu učešća vrednosti uvoza na koju utiču tarife, a ne na sve proizvode na pogođenim tržištima proizvoda. Za procenu visokog raspona modelirano je dodatnih 12% troškova. 8% i 6% se koriste za srednje i niske procene.

Troškovi pretraživanja i prebacivanja

U kontekstu tarifa nametnutih od strane Kosova, troškovi pretrage su troškovi nastali od strane uvoznika u identifikovanju alternativnog tržišta iz koga se proizvode proizvodi na koje utiču tarife (na primer, vreme osoblja, putni troškovi, izgradnja odnosa itd.).

Troškovi prebacivanja su troškovi nastali od uvoznika od menjanja dobavljača (na primer, potreba za novom konverzijom valute, otvaranje novih računa, izrada novih i zatvaranje postojećih ugovora itd.). Možda nije uvek praktično razlikovati troškove pretraživanja i prebacivanja. Empirijsko istraživanje sa Univerziteta „Loughborough“ ističe potrebu da se zajedno pogledaju troškovi pretrage i prebacivanja. Dodatni troškovi pretraživanja i prebacivanja mogu nastati i potrošači u procesu upoznavanja sa zamenskim proizvodima.

Empirijski dokazi o troškovima pretraživanja i prebacivanja ukazuju na značajan raspon. Za procene visokog opsega ova procena koristi nalaze o troškovima pretraživanja i prebacivanja u američkoj industriji auto osiguranja, gde se ti troškovi procenjuju na oko 18%.

Analiza osetljivosti se koristi da bi se prikazala srednja procena od 12% i procena niskog opsega od 9%. Neplanirani i trenutni efekat kojim su uvedene tarife sugeriše da je raspon predstavljen u analizi osetljivosti prikladan. Važno je napomenuti da će se troškovi pretraživanja i prebacivanja vremenom gubiti kako bi se uspostavili novi trgovinski odnosi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here