Poruke o napadu Albanaca na Sever Kosova: Skretanje pažnje sa važnih pitanja ili priprema za moguće scenarije?

Foto: Kushtrim Isa

Oni čekaju trenutak povoljan za napad na Srbe na Severu Kosova – odjeknula je poruka srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, u subotu sa jutarnjeg programa iz studija Radio-televizije Srbije. Početak subote, vikenda i predstojećih dana, sudeći po Predsednikovoj poruci, za Srbe na Severu biće teški. Ali, ako bi Srbi sa Kosova prelistali naslove tokom prethodnih nedelja, ali i čitave prethodne godine, došli bi do još jednog zaključka – ovo nije prva ovakva Predsednikova poruka.

Otimanje, okupiranje, zauzimanje Severa Kosova, opšti sukob, napad, pogrom, rat, proterivanje, “Oluja” i “Bljesak” – takođe su termini kojima je Aleksandar Vučić tokom čitave 2018, bar jednom mesečno, opisivao u javnosti svoja strahovanja za Srbe sa Kosova i, kako je isticao, namere Albanaca. I tada i sada je javnost, a posebno ona na Severu, ostala uskraćena za konkretne informacije i detalje predsedničkih tvrdnji. Situacija na terenu ostala je mirna, dok se nameće se niz pitanja.

Poznavaoce bezbednosnih prilika – sa Severa Kosova, iz Beograda i Prištine – pitali smo kako tumače ovakve predsednikove kontinuirane poruke, da li išta u bezbednosnom smislu ukazuje na mogućnost napada na Sever Kosova, kao i šta su najveći bezbednosni rizici po Srbe na Kosovu. Narativ o svepristunoj albanskog pretnji stariji je od sadašnjeg režima, a poruke o napadu na Sever Kosova imaju za cilj produženje vanrednog stanja, pripreme građana na moguće scenarije i izazivanje lažnih tenzija – navode oni.

Strategija koja omogućava Predsedniku Srbije da se nametne kao mirotvorac

Isidora Stakić Foto: Medija centar Beograd

“Izjave Predsednika Srbije o mogućem nasilju nad kosovskim Srbima ili, možda bolje rečeno – njegove najave nasilja, imaju za cilj produženje de facto vanrednog stanja. U takvom stanju, svako organizovano i smisleno političko delovanje unapred je onemogućeno strahom za egzistenciju i bezbednost, a etnička podela nametnuta je kao jedina bitna,” ocenjuje istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Isidora Stakić.

“Ovo ide na ruku predsedniku i njegovim ljudima, jer im omogućava održanje na pozicijama moći i nesmetanu eksploataciju javnih resursa,” dodaje.

Ona smatra da izazivanje straha i panike – kako među Srbima na Kosovu, ali i u Srbiji – traje već godinama, te da to služi kao taktika za skretanje pažnje sa važnih političkih pitanja.

“Svi ‘incidenti’ tokom poslednjih godina – od oslikanog voza, do hapšenja Marka Đurića – deo su strategije podizanja etničkih tenzija i sprečavanja istinskog političkog delovanja. Pored toga, ova strategija omogućava predsedniku Srbije da se nametne kao mirotvorac, kao čovek koji u teškoj i napetoj situaciji uspeva da očuva mir i stabilnost. Ironija je u tome što je do napete situacije doveo upravo on i njegova politika,” ističe Stakić.

Opravdanje za moguće političke odluke

Veroljub Petronić, Foto: Radio Kosovska Mitrovica

Istraživač u oblasti bezbednosti sa Severa Kosova, Veroljub Petronić, kako kaže, pretpostavlja da su ovakve izjave upućene sa namerom pripreme javnosti i građana kako u centralnoj Srbiji, tako i na Kosovu, na scenarije koji bi mogli da se dogode u periodu pred nama:

“Informisanje stanovništva o tome da će biti jako teško i da mogu da se dogode lomovi koji bi mogli da budu teško prihvatljivi širokom auditorijumu u narednom periodu, pokušaj je opravdavanja političkih odluka o rešavanju konačnog statusa Kosova, koje bi trebalo da se donesu, i da moraju da budu prihvaćene (zarad očuvanja sveopšteg mira) kakve god one bile, jer ‘nam nema spasa’.”

Petronić smatra da ovakvi stavovi imaju defetističke elemente koji mogu stanovništvo da dovedu u zabludu i beznađe i da stvore bespotrebnu paniku.

“Prihvatiti opcije zarad mira i nakon toga proglasiti ‘pobedonosni poraz’ ili ‘poražavajuću pobedu’,” dodaje on.

Izjave političke i ne odražavaju realnu pretnju

Viši istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije, Mentor Vrajoli, navodi da su poruke iz Beograda o mogućnosti nasilja ponavljane uprkos tome što se, kako je ocenio, bezbednosna situacija na Severu Kosova “značajno poboljšala tokom proteklih godina”.

“Prošlo je gotovo deset godina da nije bilo ozbiljnog međuetničkog incidenta koji se dogodio u ovom delu Kosova, a da je poreklom sa juga. Stoga su ove izjave zvaničnika iz Beograda političke i ne odražavaju nikakvu realnu pretnju sa kojom bi srpska zajednica mogla da se suoči. Nasuprot tome, to je izjava kroz koju zvaničnici Srbije samo žele da održe svoje destabilizujuće prisustvo na Kosovu,” navodi.

Mentor Vrajoli, Foto: KoSSev

Zato smatra da beogradski zvaničnici žele da “dovedu u zabludu” javnost na domaćem i međunarodnom nivou.

“Na domaćem nivou, primarni cilj ovakve dezinformacije je da se ona pretvori u političku dobit sadašnjih političkih elita koje, iako su zadržale visoki srpski nacionalizam, obezbeđuju stabilnu izbornu bazu i održavaju vlast u Srbiji dugi niz narednih godina. Na međunarodnom nivou, cilj ovakve orkestrirane kampanje iz Beograda je da poboljša svoje uloge u dijalogu sa Kosovom i da nanese štetu, koliko god može, procesu priznavanja državnosti i težnji Kosova da postane član međunarodnih organizacija kao što su UN, EU, NATO, Interpol, UNESCO itd,” objašnjava.

KFOR neće da dozvoli “avanture” na Severu; ne postoji inicijativa za raspoređivanje KBS-a na Sever

Petronić ukazuje da Predsednik Srbije ne bi trebalo da plaši građane informacijama koje poseduje kroz medijske istupe, porukama o napadu i šta će to Beograd da učini ukoliko bi se on dogodio:

“Posao državnika je da zajedno sa drugim institucijama izvrši sve pripreme kako bi potencijalne ‘neprijatelje’ odvratio od takvih namera, svim raspoloživim sredstvima i mudrom politikom. Ne treba davati izjave – ako Priština uradi ovo, mi ćemo uraditi ono, i obrnuto. Uostalom, zvanična Priština može koliko god hoće da se ‘priprema’ za upad na Sever Kosova, ali je svesna da im KFOR neće dozvoliti nikave avanture na Severu Kosova, jer su NATO i KFOR garant sporazuma koji je potpisao predsednik Kosova Hašim Tači da Kosovske bezbednosne snage neće dolaziti na Sever.”

Vrajoli podseća na dogovor NATO-a i KBS-a o raspoređivanju na Sever i ističe: “Ne postoje inicijative kosovskih institucija da rasporede snage KBS-a na Severu.”

On podvlači da, ako kosovske institucije i odluče da rasporede KBS na Sever, to će biti urađeno u “bliskoj saradnji” sa NATO-om i u skladu sa “ustavnim i zakonskim nadležnostima koje KBS ima”.

“Vučićeva izjava treba da izazove lažne tenzije i strah među zajednicom kosovskih Srba na severu i ne odražava nikakvu stvarnu pretnju sa kojom bi građani na severu mogli da se suoče,” ističe ovaj istraživač.

Petronić naglašava da ne treba zaboraviti činjenicu da je Srbija članica Partnerstva za mir, kao i to da je KFOR prisutan na Kosovu po Rezoluciji 1244.

“Postavlja se pitanje zakonske efikasnosti civilne kontrole nad KBS po demokratskim princima, kao i njihova upotreba – kada i na koji način se mogu angažovati KBS”, kaže Petronić.

Da bi KBS opravdano došle na Sever Kosova potrebno je prvo proglasiti vanredno stanje na Severu Kosova, a zatim u skupštini Kosova uz saglasnost i predsednika Kosova Hašima Tačija i premijera Kosova Ramuša Haradinaja, izglasati upotrebu KBS za rešavanje vanrednog stanja, objašnjava Petronić i dodaje:

“I na kraju suprotstaviti se KFOR-u, što je nemoguća misija.”

“Po mom mišljenju, izuzetno su male mogućnost napada na Srbe na Severu. Za osvajanje Severa Kosova i stavljanje pod potpunu kontrolu i teritorije i administrativne linije ili granice sa Srbijom potrebna je mnogo veća formacija od trenutno postojeće koje imaju KBS. Svako veće pomeranje snaga iz kasarni prema Severu Kosova je vidljivo i ne može se sakriti od javnosti, a pogotovo ne od KFOR-a”, zaključuje Petronić.

Napad Albanaca – jedna od referentnih tački diskursa vladajuće strukture

Stakić lično smatra da do organizovanog napada na kosovske Srbe neće da dođe, a da nasilje može da se dogodi ukoliko se krene u realizaciju “veoma opasnog projekta etničkog razgraničenja”.

“Takođe, nezadovoljstvo kosovskih Albanaca trenutnom vladom ima potencijal da eskalira u vidu masovnih protesta, i u toj situaciji će biti veoma važno sprečiti da se socijalni bunt pretvori u nacionalistički bunt i nasilje prema kosovskim Srbima – ovo je pre svega zadatak albanskih opozicionih političara,” dodaje ona.

Istraživačica BCBP-a se istovremeno ogradila, s obzirom na to da ne živi na Kosovu, niti, kako kaže, ima obaveštajne podatke, podvlačeći:

“Samo želim da ukažem na to da je ideja o napadu Albanaca na sever Kosova jedna od glavnih referentnih tački dominantnog diskursa koji proizvode vladajuće strukture.”

Napominje i da je narativ o sveprisutnoj albanskoj pretnji stariji od sadašnjeg režima:

“On je dominantan već decenijama i toliko je ukorenjen, da ga danas malo ko uopšte preispituje. Kosovski Srbi imaju traumatično iskustvo sa nasiljem iz marta 2004. godine, i ova trauma i dalje je živa u kolektivnom pamćenju. Međutim, važno je imati u vidu da je od marta 2004. godine prošlo 15 godina i da su kosovski Srbi i Albanci od tada nastavili sa (ili ponovo uspostavili) mirnim suživotom – iako i dalje ima sporadičnih među-etničkih incidenata.”

Stakić dalje podseća i na rezultate terenskog istraživanje BCBP-a na Severu Kosova od prošlog meseca.  

Podaci su, navodi, ukazali na to da se, na individualnom nivou, svakodnevne interakcije između Srba i Albanaca odvijaju nesmetano i bez straha, ali u ograničenim zonama.

“Strah među Srbima postoji, ali to nije strah od Albanaca kao takvih, nego strah od albanske invazije i nasilja. U situaciji u kojoj se etničke tenzije svakodnevno podgrevaju sa najviših pozicija državne moći, albanska invazija deluje kao realna mogućnost. Zato je važno dekonstruisati dominantne narative i pažljivo analizirati političku situacije,” dodala je.

Pompezne izjave obe strane doprinose osećaju nesigurnosti i kod Srba i kod Albanaca

Jedna od poruka iz Prištine nakon Vučićeve subotnje izjave bila je ona kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Iako je poručio da napada na Sever neće biti, naveo je da ukoliko se ugrozi „teritorija i granice Kosova“, onda će vojska biti tu.

“Smatram da su izjave premijera Kosova Ramuša Haradinaja izrečene za dnevno političke poene i prikupljanje što više političkih glasova u službi rešavanja konflikta na relaciji Haradinaj-Tači, koji je u poslednja dva meseca kulminirao, jer obojica žele da se nametnu međunarodnoj zajednici kao ključni nezaobilazni faktori od kojih zavisi budućnost Kosova i od kojih zavisi bezbednost na Kosovu”, kaže Petronić.

Dodaje da “pompezne izjave sa obe strane – i zvanične Prištine i zvaničnog Beograda, koje liče na ratno-huškačku retoriku, doprinose bezbednosnoj i političkoj nestabilnosti i povećanja osećaja nesigurnosti i kod Srba i kod Albanca”.

On odgovornost za bezbednost Srba vidu u međunarodnoj zajednici, za koju navodi da se pokazalo da je “nesposobna” da bude medijator dijaloga.

Obostrana retorika može da dovede do nekog vida secesije Severa Kosova

Među najvećim bezbednosnim rizicima po Srbe na Kosovu Petronić, pored pitanja Trepče, Gazivoda i Specijalnog suda, vidi u retorici sa jedne i druge strane.

Kaže da je “naizgled sve stalo i svi čekaju da se ‘nešto’ dogodi”, dok se i međunarodnoj zajednici “žuri” da se potpiše obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pre majskih izbora u EU.

“Smatram da ovakava obostrana retorika može dovesti do nekog vida secesije Severa Kosova što je možda i krajnji cilj. Dominantan je uticaj medija sa obe strane. Trebalo bi da budu svesni svoje odgovornosti za nastalu situaciju. Dodatno doprinose destabilizaciji, jer prema medijskim prenaduvavanjima informacija, poluinformacija i dezinformacija, porukama da ‘rat samo što nije počeo’ – što trenutno, takođe, predstavlja najveći bezbednosni rizik”, ističe Petronić.

Simbioza državnih institucija, krupnog kapitala i kriminalnih mreža

Odgovarajući na pitanje o najvećim bezbednosnim rizicima po Srbe na Kosovu, Stakić je podsetila na ranija istraživanja, prema kojima su sami stanovnici sa Severa istakli da je za njih najveći bezbednosni izazov organizovani kriminal. Identičan stav imali su i sagovornici BCBP-a u njihovom istraživanju od februara.

“Naši sagovornici sa severa Kosova saglasni su u tome da na severu Kosova postoji neka vrsta simbioze između državnih institucija, krupnog kapitala i kriminalnih mreža. Kao posledica toga, društvo je paralizovano, svi odnosi i procesi su u krajnjoj instanci determinisani interesima mafijaško-poslovno-partijske elite,” pojasnila je.

Pročitajte još:

CBS istraživanje: Kriminal najveći problem za sever, sloboda kretanja za jug Kosova
Zauzimanje Severa Kosova jedan od najvećih strahova predsednika Vučića u 2018.

“Organizovani kriminal, kao glavni bezbednosni rizik, nema etnički predznak – kriminalne mreže se protežu sa južne strane Ibra i odlično funkcionišu, dok se građani drže u strahu od Albanaca. Međutim, čini se da Srbi sa severa Kosova uviđaju da glavni neprijatelj nisu Albanci, nego kriminalne elite. U nekoliko navrata čuli smo od aktivista sa severa rečenicu: Idemo u Prištinu, da možemo slobodno da govorimo. Ova rečenica ukazuje na ozbiljnost pretnji sa kojima se Srbi sa Kosova suočavaju, ali i daje nadu u prevazilaženje etničkih podela,” dodala je Stakić.

Pritisak na one koji su voljni da se integrišu

Vrajoli sa druge strane ocenjuje i da izjave iz Beograda o nasilju zvanični Beograd želi da obezbedi da, kako je naveo, “njegove destabilizujuće strukture na Kosovu i dalje budu netaknute od strane kosovskih institucija vladavine prava”.

“Ovde govorimo o raznim pojedincima iz zajednice kosovskih Srba koji potencijalno mogu da budu meta kosovskih institucija vladavine prava zbog njihovog angažovanja u različitim kriminalnim aktivnostima kao što su organizovani kriminal, krijumčarenje, reketiranje, itd. Međutim, ovi pojedinci su u isto vreme direktno povezani sa beogradskim bezbednosnim strukturama koje su im dale zadatke da vrše destabilizujuće aktivnosti na Kosovu i pritisak na pripadnike zajednice kosovskih Srba koji su voljni da se integrišu u kosovske institucije,” tvrdi.

Vrajoli ocenjuje da je svrha ovih izjava “pretnja kosovskim institucijama vladavine prava” uz poruku da će “svaka akcija protiv ovih pojedinaca povezanih sa kriminalom da bude smatrana međuetničkom provokacijom i da će, ako se to desi, Srbija dodatno da poveća svoje destabilizujuće prisustvo na Kosovu pod okriljem ‘zaštite’ interesa Srba na Kosovu.”

Leave a Reply

Your email address will not be published.