U potrazi za poslom mladi odlaze iz Raniluga

0
71
views

Piše: Ana Marković/Gračanica Online

Opština Ranilug, ili Donja Morava, kako je u narodu ovaj kraj poznatiji, oduvek je bilo mesto puno ljudi. Mesto u kojem su se od seoske vreve i gužve, automobili jedva probijali do željenih destinacija. Danas je situacija sasvim drugačija. Ulice su puste, kafići prazni, škole poluprazne. Kao da život polako počinje da bledi. Problemi socijalno-ekonomske prirode nisu zaobišli ni ovu opštinu smeštenu uz Binačku Moravu. U poslednje dve-tri godine iz Raniluga i okolnih sela otišlo je blizu stotinu ljudi.

U Opštini Ranilug izražen je trend odlaska mladih na Maltu. Posle Malte sledi Nemačka, Češka, Slovenija, Švajcarska, ali i Beograd.

„U poslednje dve godine imamo veliki talas odlaska mladih na Maltu. Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali mogu da se stavim na njihovo mesto, nisu mogli da opstanu ovde. To su deca koja su preživela rat, a mnogo godina je prošlo, boljeg života nema i više nemaju vremena za čekanje. Mislim da je oko dvadesetak, a možda i više mladih ljudi otišlo da radi na Maltu. Tamo nisu velike plate, ali nešto ipak zarade“, kaže Zoran Stanković iz Nevladine organizaije „Centar za društvenu afirmaciju“.

zgrada opštine Ranilug

Mladi razočarani u sistem, u raspodelu poslova koja se ne zasniva na talenat i kvalifikacije, trbuhom za kruhom odlaze u beli svet.

Zbog neuređenosti sistema, nefunkcionisanja penzisjkog i zdravstvenog osiguranja, ali i političkih prilika, dvadesetdvogodišnji mladić iz Raniluga koji zbog porodice koja je ostala na Kosovu nije želeo da otkriva svoje ime, na Malti je već dve godine. U intervjuu putem Fejsbuka ispričao nam je da se na ovom ostrvu dobro snašao.

„Radim kao električar, dobio sam boravišnu vizu, imam njihovu ličnu kartu. Zadovoljan sam platom, imam i penzijsko i zdravstveno osiguranje. Sve je dobro, posla ima, jedino su stanovi preskupi, cena jednosobnog stana je u proseku oko 500 evra mesečno. Cena hrane je slična kao i kod nas“, rekao je I.T. i dodao da politika koja se trenutno vodi na Kosovu iritira mlade koji ne žele da se prodaju za jeftine političke pare i zato odlaze.

Potvrdio nam je da oko dvadesetoro mladih iz ove opštine trenutno živi i radi na Malti.

selo Korminjane

Iz Drenovca, sela koje broji svega dvadesetak kuća, za nešto više od godinu dana otišlo je oko desetoro mladih.

„Zbog nedostatka posla i problema političke prirode otišlo je najmanje šest mladića nakon završene srednje škole, samo u ovoj godini. Uglavnom su to mladi od 20 do 25 godina“, kaže bivši novinar i profesor engleskog jezika iz Drenovca, Miloš Ristić.

Direktor odeljenja poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja u opštini Ranilug, Ivan Denčić, ističe da bi sve bilo drugačije kada bi na Kosovu bio razvijen privredni sektor.

selo Veliko Ropotovo

„Ovde na Kosovu i u opštini Ranilug sve je manje privrednih subjekata koji rade, nemamo gde da zaposlimo stručni kadaar, pa su jedine opcije gde ljudi mogu da rade – opštine, škole i zdravstvene ustanove. Veliko je nezadovoljstvo kod mladih, ne mogu da planiraju porodice, karijeru, ne mogu da napreduju u oblasti za koju su se školovali. Zbog toga se odlučuju na taj korak, na odlazak za boljim životom“, kaže Denčić i napominje da je budžet opštine mali, tako da oni nisu u stanju da obezbede nova radna mesta.

Ne želimo crno beli svet

A oni koji su ostali, muče se i vode borbu sa vetrenjačama.

Ranilug

„Teško je, uz pomoć roditelja pokušavam da razvijem biznis, jer sam nemam prihoda. Kucao sam na razna vrata za zaposlenje, ali uvek je ta priča – dođi sutra, ostavi broj telefona, a naravno niko nikada nije pozvao. I zbog toga mladi odlaze“, kaže Stefan Aleksić iz Velikog Ropotova, koji je u Beogradu završio školu za modnog dizajnera.

Dodaje da iz njegovog sela mladi odlaze da rade teške građevinske poslove u Beogradu, iako imaju srednje, pa čak i visoko obrazovanje.

Nikola Arsić iz Odevca ima devetnaest godna i već ima planove da ode najpre u centralnu Srbiju, a onda možda i dalje.

„Nema perspektive za mlade, mladi odlaze u inostranstvo, odlaze i u Srbiju. Posla nema, nema kulturnih dešavanja“, kaže Nikola.

„Kod nas je crno beli svet, više je crni, nego što je beli. Teško se živi, baš iz tog razloga što nema posla. Ko ne bi ostao tamo gde se rodio da živi, ko bi išao dalje?! Da ima posla, svi bi se mi zavrteli ovde. Nama je selo bukvalno prazno“, kaže Aleksić vidno razočaran.

selo Korminjane

Za medicinare najprimamljiviji je odlazak u Nemačku.

„Situacija je jako teška, oni koji su se zaposlili pre nekih desetak godina i dobili rešenja za stalno, imaju posao. Ljudi sa diplomama odlaze na privremeni rad u Nemačku, na Maltu i ispisuju decu iz škole. Teško se opstaje, neki pokušavaju sa poljoprivredom, neki su na socijali, snalaze se ljudi. Oni koji su završili medicinu, uče jezik i odlaze za Nemačku. Nema fabrika, a tek nema posla za ljude koji su pozavršavali neke zanate. Ljudi nemaju gde da se zaposle, u skladu sa svojim obrazovanjem i strukom“, kaže meštanka Raniluga koja je želela da ostane anonimna iz straha da nije rekla nešto što će možda zasmetati određenoj političkoj struji.

„Jedini veliki problem kod nas je nezaposlenost i to kod mladih. Mladi odlaze u velikom broju. Najčešće u inostranstvo“, kaže dvadesetdevetogodišnja Jagodinka Makić iz Glogovca.

Situacija je, po rečima naših sagovornika, više nego alrmantna. Ono što je najgore, naši sagovornici se ne nadaju pozitivnim promenama.

„Generalno, uvek postoji šansa da se u životu nešto promeni, da ide ka boljem ili bude gore. U našem slučaju se uvek očekuje da se promeni na gore, zato što je takva politička situacija. Velike političke igre utiču na normalan život stanovništva u Ranilugu, a i u Kosovskom Pomoravlju generalno“, smatra Zorana Stankovića iz nevladinog sektora.

Ono što je potrebno jeste oživljavanje privrede.

„Ukoliko u skorije vreme ne dođe do nekog ekonomskog razvoja i otvaranja fabrika, i to malo ljudi što je ostalo, otići će. Rešavanje ovih problema zavisi od same opštine i države Srbije“, kazala je sociološkinja Marija Cvetković iz Korminjana.

Kulture ni za lek

Kulturni život u ovoj opštini sveden je na nekoliko manifestacija u godini. To je problem koji pogađa čitavo Kosovsko Pomoravlje.

„Problem kulture kod nas je što ta kultura nije institucionalizovana kao u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu. Tamo se institucije kulture direktno finasiraju iz budžeta Vlade Srbije. Ovde se kulturna dešavanja organizuju na volonterskoj bazi. Kada bi svako radio svoj deo posla, kada bi se političari bavili politikom, pekari pravili hleb i kada bi svi radili svoj posao, svima bi bilo lepše“, ističe Zoran Stanković i naglašava da Ranilug od sredine, gde se stalno nešto dešavalo, prestaje to i da bude.

„Potrebna su češća kulturna dešavanja, bar jednom sedmično, kako bi se ljudi malo opustili i izašli iz svakodnevnice. Omladina nema gde da izađe, da se druži, da se bavi nekim kulturnim aktivnostima“, kaže Marija Cvetković.

Sa druge strane, po rečima Ivana Denčića, zaposleni u opštinskoj administraciji u Ranilugu se trude da finansiraju kulturne događaje.

„Mislim da je počelo da se radi u Ranilugu, kada su u pitanju kulturna dešavanja. Prikupili smo neka sredstva za pokretanje bioskopa i dajemo maksimalan doprinos, onoliko koliko možemo, za organizaciju Vidovdanskih svečanosti i Prvomajskih igara“, kaže on.

Život mladih, ali i onih starijih u opštini Ranilug, po njihovim rečima, prazan je i dosadan i odvija se u izolovanoj sredini, u nekoliko sela. Mladi u ovom delu Kosova, pored potrage za poslom i kulturnim dešavanjima, vape i za komadićem gradskog vazduha i života.

Kažu da su osuđeni na život u selima i da veliki broj ne zna ni kako izgleda pravi bioskop ili pozorište. Možda to nekome izgleda nevažno, ali Ranilužani više ne mogu samo da slušaju „možda će sutra biti bolje“. Oni to “sutra” žele sada i odmah, ali nažalost, izgleda da ih bolji život čeka samo negde daleko, u nekoj tuđoj zemlji.

Članak je nastao u okviru projekta “Koliko su lokalne samouprave otvorene za građane” koji realizuje CBS u partnerstvu sa Gračanica online a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Stavovi izneti u članku i video snimku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način je predstavljaju stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here