U Srbiji kosovske diplome kao sa Harvarda

0
247
views
Ilustracija: Milenko Todorović
Ilustracija: Milenko Todorović

Piše: Verka Jovanović

Dok je u Bujanovcu nedostatak lekara jedan od većih problema, Almedin Ramizi iz Bujanovca, lekar opšte prakse po struci, već pet godina čeka na nostrifikaciju svoje diplome u Srbiji.

Kako kaže, on je 2014. godine pripremio svu potrebnu dokumentaciju, pridobio je i neophodni sertifikat  u Prištini i sve to odneo u Ministarstvo prosvete u Beograd.

„Čekao sam neko vreme i zvao sam ih, rekli su mi – čekamo da nam ministar kaže da počnemo sa nostrifikacijom za vas koji ste završili na Kosovu. Zvao sam ih nekoliko puta, ali dobio sam isti odgovor“, opisuje svoje iskustvo Ramizi.

I Fismir Jegiu živi u Bujanovcu. Završio je osnovne i master studije u Prištini, na odseku za menadžment i informatiku Ekonomskog fakulteta. Već dve godine nije dobio nikakav odgovor na zahtev za nostrifikaciju svojih diploma u Srbiji. Zato u državnim institucijama u Srbiji jedino može da dobije posao sa srednjom školom:

„Predao sam zahtev u ministarstvu u Beogradu, krajem 2016. ili početkom 2017. godine. Nisam dobio nikakav odgovor. Srećom, radim u nevladinom sektoru, gde nemam problema zbog diplome, inače bih odmah bio diskvalifikovan, jer ne ispunjavam kriterijume za poslove u javnim institucijama.“

Uredbom Vlade Srbije iz 2014. godine, sa izmenama i dopunama iz 2016. godine, donetom na osnovu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kao i sporazuma potpisanih u Briselu koji se odnose na međusobno priznavanje diploma, uređeni su načini priznavanja diploma sa Kosova u Srbiji.

Za vrednovanje stranog studijskog programa u svrhu zapošljavanja zadužen je Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (ENIC/NARIC), dok priznavanje u svrhu nastavka školovanja obavljaju univerziteti.

Rok za akademsko priznavanje je najviše 5 meseci, dok je za priznavanje u svrhu zapošljavanja rok znatno kraći i iznosi 3 meseca.

Ipak, iako postoji pravna regulativa u vidu sporazuma, zakona, uredbi i pravilnika, u praksi ne funkcioniše sve baš najbolje, pa je za diplomce sa Kosova skoro nemoguće da se zaposle u struci u centralnoj Srbiji.

„Dakle, proces je veoma složen i ne daje rezultate“, rekao je za CBS predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u Srbiji, Ragmi Mustafa.

Naš sagovornik dodaje da je proces priznavanja diploma sa Kosova u Srbiji nefunkcionalan, te da proces priznavanja diploma u ENIC/NARIC centru traje i do tri godine, a veliki broj podnosilaca zahteva čak ni ne dobije odgovor na zahtev.

Pokušali smo da od ENIC/NARIC centra, kao i univerziteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu dobijemo statističke podatke o broju primljenih, a zatim i odobrenih, odnosno odbijenih zahteva za priznavanje diploma stečenih na Kosovu na visokoškolskim ustanovama koje ne rade po sistemu Republike Srbije.

Do trenutka objavljivanja ovog članka, na naš zahtev za informacije od javnog značaja odgovorili su samo univerziteti u Novom Sadu i Beogradu.

Šta kažu univerziteti

Nije iznenađujuće što Univerzitet u Novom Sadu nije primio nijedan zahtev za priznavanje diplome sa Kosova u svrhu nastavka školovanja, s obzirom na teritorijalnu udaljenost ovog grada od Kosova i juga Srbije, gde je najveća koncentracija ljudi albanskog govornog područja koji poseduju diplome sa Kosova.

Slično se može reći i za Univerzitet u Beogradu koji je primio svega dva zahteva, od kojih su, kako navode predstavnici univerziteta, „oba kandidata, u toku postupka, odustala, čime su ovi postupci okončani“.

Decentralizacija akademskog priznavanja je dovela do toga da najveći broj zahteva u ovu svrhu bude predat na Univerzitetu u Nišu.

Univerzitet u Nišu; Foto: pacificlc.com
Univerzitet u Nišu; Foto: pacificlc.com

Rektor niškog univerziteta Dragan Antić je u izjavi za radio Slobodna Evropa iz 2018. godine izneo podatak da je u periodu od 2012. do 2014. godine od strane Univerziteta u Nišu priznato 30 diploma sa Kosova, što ovaj univerzitet čini ustanovom koja je priznala najviše diploma sa teritorije Kosova.

Takođe je naglasio da je broj zahteva za priznavanje diploma na univerzitetu značajno opao od kada univerzitet više ne vrši priznavanje u svrhu zapošljavanja, već samo u svrhu nastavka školovanja.

Nasuprot tome, vrlo je verovatno da je ENIC/NARIC centar primio značajan broj zahteva za priznavanje diploma u svrhu zapošljavanja. Ipak, sudbina ovih zahteva, kao ni njihov broj, nisu poznati javnosti, a ENIC/NARIC centar do danas nije dostavio odgovor na naš zahtev za ove informacije od javnog značaja poslat 20. marta 2019. godine, na e-mail adresu direktorke centra, Emine Najdanović, kojim smo, između ostalog, zatražili podatke o broju primljenih, odbijenih i odobrenih zahteva za priznavanje diploma sa Kosova.

Najveći problem mladih u Preševskoj Dolini

Mladi sa juga Srbije nastavljaju da masovno upisuju fakultete u Prištini. To pokazuje i podatak o opštinskim stipendijama u Bujanovcu dodeljenim za školsku 2018/2019 godinu. Samo za prvu godinu studiranja od opštine Bujanovac je stipendije za studiranje izvan ove opštine dobilo 140 Bujanovčana.

Tačno 50% ovih brucoša stipendista upisalo je fakultete u Prištini, njih 70, dok je u Nišu fakultet upisalo 19 stipendista iz Bujanovca, njih 13 u Beogradu, četvoro je upisalo fakultet u Kosovskoj Mitrovici, a 9 stipendista opštine Bujanovac je 2018. godine studije započelo u Tirani.

Ipak, iako im je dobar prosek ocena omogućio finansijsku pomoć opštine, budućnost mladih ljudi iz Srbije koji upisuju fakultete na Kosovi u i Albaniji je i dalje neizvesna po pitanju njihovog zapošljavanja ukoliko se vrate u Srbiju nakon školovanja. 

Agon Islami, glavni urednik portala „Lugina Lajm“ i aktivista civilnog sektora iz Bujanovca ocenio je da je priznavanje, odnosno nostrifikacija diploma najveći problem mladih u Bujanovcu.

On kaže da uprkos tome što postoji  ENIC/NARIC centar za priznavanje ovih diploma, trenutno izgleda kao da je taj centar blokiran, a studentima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe već godinama je onemogućeno da nostrifikuju svoje diplome.

Agon Islami u razgovoru sa Verkom Jovanović

„Ima više od sto studenata iz Preševske Doline koji su predali zahteve za priznavanje diploma. Neki od njih su dobili odgovore da je proces nostrifikacije još uvek u toku, čak godinu i po dana i dve godine nakon podnošenja zahteva. Veliki broj mladih se iseljava iz Bujanovca zbog toga. Nemačka je počela da prima radnu snagu odavde i ljudi mahom odlaze, jer nemaju izbora“, izjavio je Islami za CBS.

Nepriznavanje diploma sa Kosova građanima Srbije znatno otežava i, čak, onemogućava proces zapošljavanja. S druge strane, u javnim institucijama postoji manjak kadrova za poslove koji zahtevaju višu i visoku stručnu spremu.

Zbog nemogućnosti da nostrifikuje diplomu u Srbiji, Agon Islami je završio master studije u Makedoniji. Kako kaže, bio je na to primoran.

 „Ja sam završio Ekonomski fakultet na Prištinskom univerzitetu, diplomirao sam 2009. godine. Tada je proces nostrifikacije diploma sa Kosova u Srbiji bio blokiran. Da bih mogao da se prijavim za poslove i doktorske studije u Srbiji, ja sam morao da završim master u Makedoniji, pa onda da podnesem zahtev za nostrifikaciju mastera. Nostrifikaciju diplome iz Makedonije sam obavio na Univerzitetu u Novom Sadu, uz polaganje dva dopunska ispita, i nisam  imao problema“, objašnjava Islami.

Međutim, mnogi studenti iz Preševske Doline imaju problema i sa nostrifikacijom diploma iz Albanije i Makedonije, a predmet spora je vrlo često – statusni simbol Kosova.

Kako Islami dalje objašnjava, jedan student iz opštine Bujanovac koji je rođen u Kamenici, a završio je fakultet u Makedoniji, ima problem sa priznavanjem diplome u Srbiji, jer na njegovoj diplomi piše da je njegovo mesto rođenja „Kamenica, Republika Kosovo“.

Čim su videli to u ENIC/NARIC centru u  Beogradu, rekli su mu da ne mogu da priznaju njegovu diplomu iz Makedonije zbog toga što ne priznaju Kosovo kao republiku, niti Kamenicu kao deo Kosova, objašnjava naš sagovornik.

Sporni formular ne olakšava stvari

U međuvremenu i formular za popunjavanje zahteva za nostrifikaciju diplome na Internet stranici ENIC/NARIC centra, priča svoju priču. Prvo što može da se uoči jeste nedostatak opcije za popunjavanje formulara na bilo kom drugom jeziku osim srpskom, pa čak ni na engleskom.

Zatim, ukoliko ste rođeni, ili živite na Kosovu, jedina ponuđena opcija za upisivanje države rođenja, državljanstva i države prebivališta za vas jeste „država“, odnosno „državljanstvo“ – Kosovo i Metohija.

Jasan je paradoks – ako ste rođeni, ili živite na teritoriji Kosova, odnosno Kosova i Metohije, da biste nostrifikovali svoju diplomu u okviru Ministarstva prosvete Republike Srbije, primorani ste da ga nazovete državom.

Problem priznavanja diploma sa Kosova je, kako ocenjuje Agon Islami iz Bujanovca, više političke, nego tehničke prirode, te da će se i on završiti ako se reši pitanje Kosova.

U međuvremenu, dok se čeka na rešavanje tog pitanja, sve više mladih sa juga Srbije završava fakultete na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji.

Kosovske diplome kao sa Harvarda

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je u svom izveštaju iz 2015. godine istakla da diplome univerziteta sa Kosova u Srbiji prolaze kroz istu proceduru „kao i diplome izdate od strane, npr., Univerziteta u Beču, Oksfordu, Harvardu“.

Ali, isto tako možda i ova izjava nema pozitivnu konotaciju, iako na prvi pogled tako izgleda. Možda se ona ne odnosi na nepostojanje problema, već na to da i diplome sa Oksforda i Harvarda zapravo imaju iste probleme.

Međutim, potreba pojedinaca koji su imali priliku da studiraju na Harvardu i Oksfordu za nostrifikacijom diplome u Srbiji (s obzirom na široko i direktno priznanje te diplome u svetu) je daleko manja od potrebe diplomaca sa kosovskih fakulteta koji žive na nerazvijenom jugu Srbije. Oni ne žele da im diploma u Srbiji bude tretirana kao ona sa Harvarda, već samo da bude priznata.

Deo njih se nada da će se problem rešiti do njihovog diplomiranja. Drugi deo ovih radno sposobnih građana Srbije planira odlazak iz zemlje negde gde će njihova diploma biti uvažena i gde će moći da se zaposle shodno svom obrazovanju.

Članak je nastao u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu” koji sprovode CBS i InTER. Ovaj grant je finansiran od projekta ‘Podrška Luksemburga za civilno društvo na Kosovu’, koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga i upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvanični stav Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga i Kosovske Fondacije za Civilno Društvo (KCSF). Članak je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove CBS-a i InTER-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here