Vlada Kosova izdvaja 29 miliona evra za COVID-19

Piše: Dorentina Kastrati; tekst je preveden sa albanskog

Očekuje se da će Vlada Kosova potrošiti još 29 miliona 600 hiljada evra u odgovoru na pandemiju.

Ovo je iznos koji je obezbedila Vlada Kosova u rebalansu budžeta, koji tek treba da dobije zeleno svetlo parlamentaraca na drugom čitanju, a kako bi se odluka i primenila.

Vlada Kosova u rebalansu budžeta nije precizirala na šta će se potrošiti ova sredstva, već su samo navedeni nazivi koji ostavljaju prostor za različite namene u vezi sa COVID-19.

Za „Hitni projekat COVID-19 za Kosovo“ predviđeno je ukupno 8 miliona evra, dok je za „Instrument za finansiranje javnog sektora za mere hitnog odgovora na COVID-19“ predviđen 21 milion 600 hiljada evra. Dakle, ukupno su samo dva instrumenta posebno namenjena COVID-19.

Osim ovih instrumenata, rebalans kosovskog budžeta predviđa 470.000 evra za „medicinsku opremu za odeljenje mikrobiologije i laboratorije za testiranje“. U budžetu nema detaljnog objašnjenja, ali ono što je poznato jeste da je Nacionalni institu za javno zdravlje (Kosova, prim. red.) u više navrata naveo da nemaju kapacitet za masovno testiranje, te i da su jedan od uređaja za testiranje na COVID-19 dobili kao donaciju.

Nakon analize početnog budžeta, ispostavlja se da je u vlada ustvari odlučila da smanji investicije za Odeljenje za mikrobiologiju, pošto je u martu za isti projekat izdvojeno 1.2 miliona evra.

Pored ovih projekata, primetna je i promena u strukturi budžeta Ministarstva zdravlja. Budžet ovog ministarstva usvojen marta i iznosio je 50.8 miliona evra, dok će rebalansom isti iznositi 46.9 miliona evra. Do smanjenja je došlo u kategoriji subvencija i transfera, pošto je budžet opao sa 8.5 miliona na 2.2 miliona.

Budžet za kapitalne investicije takođe je smanjen sa 13.7 miliona na 9.9 miliona evra. Dok je planirani budžet za robe i usluge koji je iznosio 19.3 miliona evra povećan na 26.5 miliona evra.

Prema izveštaju „Tenderi tokom pandemije“ KDI-a, Ministarstvo zdravlja je od 4. marta do 28. aprila 2020. godine potpisalo 10 ugovora u pregovaračkom postupku bez objavljivanja obaveštenja o ugovoru, u iznosu od 7,128,901 evra. Ugovori su se ticali nabavke medicinske opreme i proizvoda za zaštitu od COVID-19, kao i za usluge dezinfekcije.

Izveštaj KDI–a objavljen juna, navodi da je u početku za kupovinu medicinskih proizvoda i opreme za zaštitu od COVID-19, Ministarstvo zdravlja koristilo sredstva iz svog budžeta, a kasnije je Vlada Kosova izdvojila dodatna sredstva za zaštitu od COVID-19, u iznosu od 400.000 evra i prenela je sredstva u iznosu od 820.000 evra iz potprograma za specijalističko osposobljavanje.

Takođe, na osnovu odluke Vlade Kosova od 10. marta 2020. godine o odobravanju Akcionog plana za pripravnost i odgovor na koronavirus, Ministarstvo zdravlja zatražilo je od Ministarstva finansija i transfera da izvrši prenos sredstava u iznosu od 6,230,000 evra.

Od početka pandemije COVID-19, Kallxo.com prati, istražuje i piše o vanrednim tenderima kosovskih institucija.

Kosovske institucije su platile “naduvane” cene maski za zaštitu od COVID-19, plaćajući do 12 evra za jednu masku tipa FFP2. Kallxo.com je pronašao da je cena maski uvećana na domaćem tržištu, pošto je cena prijavljena carini, pri uvozu, bila veoma niska.

Podaci kosovske carine navode da je tokom 2020. godine uvezeno 36.000 maski tipa FFP2. Od toga je 31.600, ili 87% ušlo na Kosovo po ceni od samo 2 evra i 46 centi. Ova cena je prijavljena Carini Kosova u svrhu carinjenja robe i istu je carina verifikovala. Zemlja proizvodnje ovih maski, koje su ušle u sedam različitih pošiljki – je Kina.

Pored razlika u cenama FFP2 maski koje su kupile kosovske institucije, razlika je bilo i u vezi sa hirurškim maskama.

Od 30. marta do 18. maja 2020. godine, različite institucije su potpisale 6 ugovora za snabdevanje zaštitnom opremom od COVID-19. Iako su sve ove institucije kupile iste proizvode, njihova cena varira u zavisnosti od institucije.

Od 6 istraženih institucija, opština Priština je kupila hirurške maske po najnižoj ceni u poređenju sa drugim institucijama. Dok je Studentski centar kupio iste maske po najskupljoj ceni. Opština Priština kupila je hirurške maske za po 0.50 evra, a Studentski centar za po 1 evro.

Opština Južna Mitrovica je u pokušaju da opravda kupovinu maski po ceni od 10 evra prevarila javno mnjenje navevši da su maske proizvedene u Americi.

Kompanija koja je snabdevala opštinu i Carina Kosova demantovali su opštinu Južna Mitrovica i gradonačelnika Agima Bahtirija u vezi sa poreklom maski.

Kallxo.com je izvestio da je opština Južna Mitrovica, koju predvodi Agim Bahtiri, potpisala ugovor o snabdevanju materijalima za zaštitu od COVID-19, gde su neki proizvodi koštali skuplje nego opštinu Dragaš.

Kallxo.com je izvestio da je opština Južna Mitrovica platila i sredstva za dezinfekciju mnogo skuplje.

Ugovorom koji je potpisan u roku od nedelju dana, opština je kupila „sredstva za dezinfekciju za radne prostore“ po ceni od 15 evra za 1 litar.

Opština Dragaš, ugovorom koji je potpisan u roku od 8 dana, kupila „gel za dezinfekciju“ takođe u količini od 1 litra po ceni od 5.5 evra. Sa druge strane, opštinu Podujevo je uniforma za jednokratnu upotrebu koštala 15 evra, a naručili su ih 300 u ukupnoj vrednosti od 4.500 evra. Sa druge strane, opštinu Dečani je odelo za jednokratnu upotrebu koštalo 4 evra.

Pad prihoda

Rebalans budžeta Kosova predviđa 1 milijardu 788 miliona evra, dok ukupni rebalansirani izdaci budžeta iznose 2 milijarde 620 miliona evra.

Kao rezultat pandemije COVID-19, rebalans budžeta, koji se očekuje da bude odobren na drugom čitanju u Skupštini Kosova, predviđa smanjenje prihoda i povećanje rashoda.

U poređenju sa budžetom za 2020. godinu, koji je usvojen u martu ove godine tokom Kurtijeve vlade, prihodi su za oko 13.8% niži, ili za oko 232 miliona manji. Predviđa se da će izdaci biti 263 miliona veći, nego što je predviđeno budžetom odobrenim u martu.

Prema analizi ekonomskih kretanja, predviđa se da će privredni rast za 2020. godinu iznositi – 3%, a očekuje se da će se 2021. i 2023. vratiti progresivni rast od 5%.

Kao rezultat situacije nastale pandemijom, u 2020. godini se očekuje budžetski deficit od 6.5% ili 4.5% više od dozvoljene vrednosti od 2%. Za to će se dobiti dozvola od Skupštine Kosova.

Da bi se izborila sa krizom izazvanom pandemijom COVID-19, Hotijeva vlada predvidela je „Program ekonomskog oporavka“, iz kojeg je za 2020. godinu u rebalansu budžeta predviđeno 385 miliona evra.

Sa druge strane je u zdravstvenom sektoru, rebalansom budžeta predviđeno 29 miliona 600 hiljada evra za „Hitni projekat COVID-19 za Kosovo“ i „Instrument za finansiranje javnog sektora za hitan odgovor na COVID-19“.

Kao odgovor na hitne potrebe nastale usled pandemije, Vlada Kosova takođe razmatra mogućnost ostvarivanja koristi od paketa hitnih mera i posebnih instrumenata međunarodnih finansijskih institucija u kojima je Kosovo član.

U 2020. godini, ekonomska situacija na Kosovu se promenila zbog pandemije COVID-19. Uticaj pandemije na ekonomiju i mere koje je preduzela vlada doveli su do promene fiskalnih projekcija za ovu godinu u poređenju sa budžetskim projekcijama za 2020.

Procene ukupnih prihoda Ministarstva finansija za 2020. godinu pokazuju da će prihodi zabeležiti godišnji pad od oko 5.3%, u poređenju sa 2019. godinom. Ali pad je veći u odnosu na plan prihoda koji je napravljen za ovu godinu.

U poređenju sa budžetom za 2020. godinu, koji je usvojen marta ove godine, prihodi su za oko 13.8% niži, ili za oko 232 miliona. Prema budžetu usvojenom u martu, planirano je da ovogodišnji prihodi dostignu 2 milijarde i 20 miliona evra (2,020,000,000 evra), dok se prema rebalansu budžeta očekuju prihodi od 1.78 milijardi (1,788,000,000 evra).

Očekuje se da će poreski prihodi pasti za 218 miliona evra, za razliku od budžeta odobrenog u martu.

„Prihodi od carinskih dažbina do kraja maja zabeležili su pad od 25.9% uz značajan pad u aprilu i maju od 54%, odnosno 41%. Do kraja 2020. godine očekuje se godišnji pad od oko 18.8% “, stoji u Makro-fiskalnom okviru za period od 2020-2022.

Prema ovom okviru, prihodi od PDV-a takođe su zabeležili godišnji pad od 15.4% za period januar-maj, sa oštrim padom u aprilu od 43.4% i u maju od 31.3%. Očekuje se da će do kraja ove godine, godišnji pad iznositi oko 8.9%.

Prihodi od akciza, kao jedan od najvećih faktora koji doprinose prihodima, zabeležili su pad od 6.9% do kraja maja, a očekuje se godišnji pad od oko 3%.

„Ovaj pad se uglavnom pripisuje privrednom padu u zemlji, koji direktno utiče na smanjenje potražnje za naftnim derivatima, što se odrazilo na značajan pad redovnog uvoza nafte i benzina u martu i aprilu“, navodi se u okviru.

Takođe, pad uvoza cigareta i alkoholnih pića zabeležen je tokom ovog perioda, kao rezultat ograničenog poslovanja restorana i kafića, kao mera za sprečavanje širenja COVID-19, ali i opšteg pada potrošnje.

S druge strane, prihodi od direktnih poreza zabeležili su pad od oko 17.5% na godišnjem nivou za period januar-maj. Očekuje se da će do kraja ove godine, godišnji pad u direktnim porezima iznositi oko 3.4%.

Porast potrošnje

S druge strane, očekuje se da će ukupni budžetski rashodi u 2020. godini porasti za oko 25.2% u odnosu na prošlu godinu. Predviđa se da će izdaci biti 263 miliona veći, nego što je predviđeno budžetom odobrenim marta ove godine.

Budžet koji je marta odobrila Skupština Kosova, predviđa da će rashodi za 2020. godinu iznositi 2.3 milijarde evra (2,357,000,000 evra), dok se rebalansom budžeta predviđa da će ovi rashodi iznositi 2.6 milijardi evra (2,620,000,000 evra).

Nema većih promena u strukturi redovnih tekućih izdataka u poređenju sa početnim budžetom. Kategorija „robe i usluga“ beleži pad u odnosu na početni budžet, kao rezultat identifikovanih ušteda, oko 43 miliona evra, kako bi se otvorio prostor za troškove koji će nastati u odgovoru na negativne posledice situacije nastale pandemijom COVID-19.

Kategorija „subvencije i transferi“ je za oko 18 miliona veća od iznosa planiranog u početnom budžetu, kao rezultat odgovora na nedovoljno budžetirane troškove u pojedinim socijalnim šemama u početnom budžetu.

Istovremeno, kategorija „plate i dnevnice“ stoji gotovo na istom nivou kao u početnoj verziji budžeta, sa oko 620 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 0.6% u odnosu na prošlu godinu. Očekuje se da će se ukupni redovni tekući izdaci povećati za oko 5.5% u poređenju sa 2019. godinom.

S druge strane, očekuje se da će ukupni kapitalni troškovi u 2020. godini biti niži od onih planiranih budžetom za 2020. godinu, koji je odobren marta. Međutim, očekuje se njihov rast u poređenju sa 2019. godinom. Tokom 2020. očekuje se da kapitalni troškovi dostignu vrednost od 735 miliona evra, od čega se očekuje da se 403 miliona evra finansira iz redovnog budžeta.

Uticaj pandemije na privredni pad

Očekuje se da do sada preduzete mere na Kosovu za ograničavanje širenja virusa COVID-19 imaju dvostruki uticaj na kosovsku privredu, navodi Ministarstvo finansija.

„S jedne strane, privremena zabrana poslovne delatnosti u nekim sektorima dovela je do smanjenja ponude roba i usluga na tržištu. S druge strane, karantin i ograničenje kretanja u stranim privredama smanjiće privrednu potražnju, u smislu doznačenih sredstava, ili putovanja na Kosovo“, navodi se u Makro-fiskalnom okviru 2020-2022.

Takođe, očekuje se da će slična situacija na Kosovu uticati na manju potražnju za robama i uslugama, niže prihode i niža ulaganja privatnog sektora.

„U okruženju koje karakteriše neizvesnost, prilično je teško kvantifikovati uticaj ovih mera na ekonomsku situaciju, iako je jasno da će one dovesti do značajnog smanjenja proizvodnje, potrošnje domaćinstava, ulaganja korporacija i međunarodne trgovine“, naglasilo je Ministarstvo finansija u Makro-fiskalnom okviru.

S obzirom na sve ovo, u 2020. godini očekuje se privredni pad od 3.0%.

Doznake su istorijski gledano bile jedan od glavnih izvora spoljnog finansiranja na Kosovu, ili preko 10% bruto domaćeg proizvoda. Po navodima Ministarstva finansija, tokom 2020. očekuje se da će doznake znatno pasti, za više od 12% u odnosu na prošlu godinu.

Program ekonomskog oporavka

Premijer Kosova, Avdualah Hoti (Avdullah Hoti) rekao je da vlada tokom ove i naredne godine predviđa uvođenje u ekonomiju finansijskog iznosa od 1.2 milijarde evra, a kao “infuziju” za ekonomski razvoj zbog posledica COVID-19.

Rebalansom budžeta, program za ekonomski oporavak za ovu godinu predviđa 385 miliona evra. Za kategoriju „plate i dnevnice“ predviđeno je 14 miliona evra, za „robu i usluge“ 13 miliona evra, za „subvencije i transfere“ ukupno 131 milion evra, za „nepredviđene slučajeve za subvencije i transfere“ još 74 miliona evra, za „nepredviđene slučajeve kapitalnih troškova iz likvidacionih fondova (KAP) obezbeđeno je 100 miliona evra, dok je za „kapitalne troškove kroz klauzulu investicija i pod-zajmova“ predviđeno 53 miliona evra.

Hoti je predstavio 9 mera koje su predviđene paketom za ekonomski oporavak: 1. Olakšavanje pristupa finansiranju; 2. Smanjenje poreskog tereta; 3. Mere podrške zapošljavanju; 4. Poljoprivreda; 5. Mere za podsticanje agregatne potražnje; 6. Podrška javnim preduzećima za redovno poslovanje i kapitalne investicije od strateškog značaja; 7. Rebalans budžeta za 2020. godinu i ublažavanje fiskalnih ograničenja i javnog duga; 8. Mere podrške privredi iz finansijskog sektora; 9. Animiranje za finansiranje mera.

MMF je aprila 2020. usvojio i raspodelio instrument za neposredno finansiranje, u iznosu od oko 52 miliona evra, kako bi ublažio hitne potrebe koje proizilaze iz krize. Očekuje se da će Kosovo dobiti iznos od 50 miliona evra od Svetske banke, kao i oko 100 miliona evra od Evropske unije za saniranje posledica krize (samo zajmovi), a u obliku kredita, pod povoljnim uslovima.

Dodatni resursi koji se očekuju da budu finansirani posredstvom Programa oporavka uključuju: 20 miliona evra iz Fonda za rekapitalizaciju Kosovskog fonda za kreditne garancije i 1 milion od SB (mladi i preduzetništvo, MLU) i druga tranša MMF-a, 14 miliona evra od EBRD-a, 22.3 miliona evra od Svetske banke iz Instrumenta za jačanje finansijskog sektora.

Porast budžetskog deficita zbog COVID-19

Vlada Kosova je 5. juna odobrila zahtev za privremeno prekoračenje ograničenja budžetskog deficita do 6.5% bruto domaćeg proizvoda i smanjenje ograničenja iskoristivog bankarskog bilansa na 3% bruto domaćeg proizvoda, zbog pogoršanja situacije nastale usled pandemije COVID-19.

Shodno tome, 2020. godine, kao rezultat pada budžetskih prihoda usled privrednog pada i kao rezultat povećanih budžetskih rashoda zbog nepotpune primene Hitnog fiskalnog paketa i niza drugih mera u okviru Programa za ekonomski oporavak, koji je Vlada Kosova usvojila marta 2020. godine, očekuje se da fiskalni deficit, prema fiskalnom pravilu, 2020. godine dostigne nivo od -6,5% BDP-a, dok će iskoristiv bankovni saldo iznositi oko 3.1 BDP-a.

Predviđa se da će se u naredne dve godine, 2021. i 2022 budžetski deficit postepeno smanjivati na -4,1%, odnosno 2,7%. Sa druge strane, se očekuje da će iskoristiv bankovni saldo iznositi 3.4% BDP-a 2021. godine i 2.7% BDP-a 2022. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published.