Vodiči na Berimu: Vode vas kroz avanturu i brinu o vašoj bezbednosti

FOTO: Privatna arhiva, Na slici je vodič Aleksandar Jovanović

Ukoliko posetite Via Ferratu Berim u Ibarskom Kolašinu, nesvakidašnju avanturu ćete proći sa vodičima i spasiocima Outdoor In-a. Oni će vas naučiti osnovnim pravilima penjanja stena na Berimu, brinuti o vašoj bezbednosti od početka do kraja ali se truditi i da održe pozitivnu energiju tokom ove petočasovne avanture.

Ako su loše spavali, neko ih je iznervirao ili im iz bilo kog razloga „nije dan“ najverovatnije to nećete primetiti, ne samo zbog odgovornosti prema vama i profesionalnog odnosa prema ovom zahtevnom poslu, već i zato što ih je na Berim dovela ljubav prema prirodi i adrenalinu koju žele da približe svim posetiocima ove avanture.

S leva na desno: Danilo Đurić, Aleksandar Jovanović, Miloš Smiljic FOTO: Privatna arhiva

Danilo Đurić iz Osojana kaže da je prvi put Via Ferratu peo kao gost, ni ne sluteći da će jednoga dana postati vodič i omogućiti i drugima da uživaju u ovoj avanturi.

Danilo Đurić, FOTO: Privatna arhiva

„Na Via Ferratu nas je vodio Miloš i uhvatilo nas je neko neverovatno nevreme. Ostao sam pribran u toj situaciji i pomagao Milošu da se svi bezbedno spustimo. Kada smo se vraćali kombijem, Miloš me je pitao da li bih voleo da se pridružim vodičkoj službi“, objašnjava Danilo.

Nakon što je pokazao interesovanje, prošao je neophodne specijalizovane obuke za vodiče koje takođe uključuju i obuku spasavanja i pružanja prve pomoći.

Aleksandar Jovanović iz Leposavića ima 21 godinu i bavi se i drugim aktivnostima za koje kaže da nisu svakidašnje, kao što su padobranstvo, skijanje, penjanje alpinističkih smerova.

Aleksandar Jovanović, FOTO: Privatna arhiva

„Na Berimu sam vodič, jer to volim. Mislim da nije opcija da se ovaj posao radi samo zbog zarade, već je potrebna doza ljubavi prema ovakvim aktivnostima, takozvanim outdoor aktivnostima. Potrebno je da jedan ceo dan izdvojiš da budeš u planini sa ljudima koji imaju, manje-više ista interesovanja, kao i ti. Sa te strane je jako dobro. Okružen si ljudima sa kojima se, žargonski rečeno ‘kapiraš’. Imate neka slična interesovanja, volite prirodu, adrenalin“, kaže Aleksandar.

On dodaje da mu ovaj posao znači i iz finansijskih razloga, jer kao student može dovoljno da zaradi za sebe.

Miloš Smiljić, osim kao vodič, radi i kao trener golmana u školi fudbala u Gračanici. „To je moja strast i ljubav prema prirodi. Trudim se da kada sam na via ferati, tog dana, od trenutka kako preuzmem grupu, da se posvetim samo tome kao da se radi o poslu a ne samo o mom ličnom zadovoljstvu“, kaže Miloš.

Svi vodiči ističu da je iskustvo penjanja Berima nešto što se teško može rečima opisati.

„Jedno iskustvo koje ne može da se doživi, naročito ne u mom kraju, gde je sve uglavnom ravno. Jedan adrenalinski sport u prirodi i prelepo iskustvo. Svakim penjanjem, iako sam Via Ferratu prošao možda više od 50 puta, uvek je nešto novo“, kaže Danilo.

Vodiči kažu da na Berimu uvek sve mora biti na visokom nivou. Odgovornost je ogromna i sve se čini da posetioci uživaju u jednoj od najvećih avantura u njihovim životima. Po pravilima Outdoor In-a, jedan vodič prati grupu veličine do sedam gostiju. Dešavalo se da na via ferati bude dnevno i preko 30 gostiju, tad logistika bude jako zahtevna ali sve se uspešno završi na osnovu dobro razrađenih procedura koje se razvijaju godinama.

Njihov radni dan na Via Ferrati Berim počinje rano ujutru, kad se pakuje oprema za odlazak. Zatim se sačekuju gosti i zajedno sa njima kreće se vozilom do lokacije „Previja“, odakle se dalje nastavlja pešaka do samog Berima.

„Kako bi put prošao zanimljivije, gostima uvek nešto ispričam o Berimu tokom vožnje, pošto ima da se putuje oko 45 minuta“, objašnjava Miloš.

Na Previji gosti preuzimaju opremu koju će koristiti na Via Ferrati. Opremu sačinjava kaciga, Via Ferrata set s dva karabinera, penjački pojas i rukavice. Ukoliko gosti imaju svoju opremu, vodiči provaravaju njihov kvalitet i ispravnost i procenjuju da li ih je moguće koristiti na Via Ferrati. Nakon preuzimanja i provere opreme grupa nastavlja put prema baznom kampu ispod Berima, što je nekih pola sata laganog hoda šumskim putem.

Miloš Smiljić, FOTO: Privatna arhiva

Nakon dolaska u kamp sledi kratka pauza za osveženje, doručak i presvlačenje. Tokom ove pauze gosti popunjavaju Izjavu odsustva od odgovornosti u kojoj, između ostalog, upisuju osovne informacije o svom zdravstvenom stanju i fizičkoj spremnosti, što pomaže vodiču da se bolje upozna sa mogućnostima gostiju. Nakon toga vodič organizuje brifing gde se daju detaljne instrukcije kako se postavlja i koristi oprema.

„Brifing je po mom iskustvu jedan od najbitnijih elemenata u toku samog vođenja ture. Što vas gosti ozbiljnije shvate tokom brifinga, to ćete vodič imati manje problema tokom penjanja“, objašnjava Miloš.

On ističe da je jako bitno da svi funkcionišu kao tim, što se naročito naglašava tokom brifinga. Iako to posetioci ne mogu da primete, tokom brifinga vodič istovremeno radi i psihološku procenu grupe i svakog gosta pojedinačno, kako bi imao predstavu o raspoloženju penjača ali i njihovoj spremnosti za ovu avanturu.

Sledeći test je mini ferata koja se nalazi nedaleko od kampa. Ovde se isprobava oprema ali i testira konačna spremnost gostiju da penju. Iako je ova instalacija inicijalno napravljena za decu, ispostavilo se da je veoma korisna u pripremi i testiranje gostiju za ovaj izazov. Ovo je jako bitno zbog bezbednosti na Via Ferrati, na koju je moguće ići samo ako ste psihofizički spremni za takav izazov.

„Na mini ferrati mi kao vodiči odlučimo da li neko ide dalje ili ne“, kaže Aleksandar Jovanović. Dodaje da se njemu nije dešavalo da vrati gosta ali se dešava da upravo na mini ferati neko od gostiju odustane od daljeg penjanja jer shvata da nije u mogućnosti da iznese ovaj izazov.

Aleksandar Anđelković, FOTO: Privatna arhiva

„U par slučajeva desilo se da neko prođe uspešno malu feratu, ali odustane ispred stene – kaže ‘ovo nije za mene’“, objašnjava Aleksandar. Ove goste uputimo nazad do kampa da odmore, a kasnije će oni sačekati grupu na Previji.

Za penjanje via ferate nije presudna samo fizička već i psihička spremnost. S toga nije isključeno da vodič proceni da neko nije dovoljno spreman da penje via feratu i da ga tog dana isključi iz grupe. Ovakva odluka nije laka ali vodiči kažu da, ukoliko do nje dođe, doneta je u najboljem interesu cele grupe.

Kaže da slučajevi vraćanja turiste sa via ferate nisu česti, ali kada do toga dođe važno je na koji način se vodič postavi u takvoj situaciji. Posebno ukoliko neko nije spreman da izgovori sebi: “danas nije moj dan”.

Miloš ističe da to nije laka odluka ali da jako ceni kada neko iskreno kaže da nije spreman. “Nije život taj jedan uspon, ako tog dana nisi spreman da penješ via feratu doći ćeš neki drugi dan”, objašnjava Miloš.

Miloš Smiljić, FOTO: Privatna arhiva

“Moraš da imaš jake argumente, ne smeš ni u jednom trenutku da upadaš u vatru, nikako raspravu sa gostom, ipak je gost (skoro) uvek u pravu. Ali je reč vodiča poslednja. Do trenutka dok se gost koji je vraćen sa via ferate ne smesti na bezbednu lokaciju, u kamp, grupa ne kreće sa penjanjem”, dodaje Miloš.

Aleksandru se nije desilo da nekoga vrati sa via ferate ali ne isključuje mogućnost da će jednoga dana nekome reći „izvini ali danas nije tvoj dan“.

„Via Ferrata je turizam, može da dođe bilo ko da penje, ali i to ima svoju dobru i lošu stranu. Sa jedne strane svako sebi može da pruži tu dozu adrenalina i da se lepo provede u prirodi, a sa druge strane to može da privuče nekoga ko nema dovoljno sposobnosti ili mogućnosti da popne via feratu. Na taj način može da dovede ostale učesnike i nas kao službu u problem“, objašnjava Aleksandar.

Nakon završenih priprema i testiranja na mini ferati počinje pravo penjanja uz stene Berima. Pred penjačima se nalazi metalna konstrukcija sastavljena od gazišta koja olakšavaju vertikalno penjanje uz stenu. Sa strane se nalazi čelična sajla koja služi da se na nju kače karabineri koji penjače osiguravaju u slučaju pada.

„Bezbednost na prvom mestu“ ističu svi vodiči na Via Ferrati Berim. To podrazumeva da u svakom trenutku makar jedan karabiner mora biti prikačen na sajlu. Druga važna stavka je kaciga koja mora biti na glavi od početka do kraja penjanja.

“Ne tolerišem izgovore da kaciga žulja ili da je vrućina. Kaciga mora da bude na glavi. Može ptica da ispusti orah i da vam padne na glavu, a sa te visine udarac je kao da je metak prošao kroz glavu”, upozorava Miloš. Dalje priča interesantnu anegdotu kad je kamen pokrenuo mali medvedić koji se nalazio iznad grupe, i gde bi grupa bila ozbiljnije povređena da nisu nosili kacige.

Koju opremu nosi svaki vodič na Via Ferrata Berim?
·      Brendiranu garderobu sa jasno istaknutim amblemom „Vodič/Spasilac“;
·      Ranac;
·      Specijalizovana Prva pomoć za alpinizam i planinarenje;
·      Spasilačko uže od 40m;
·      Tehničke sprave za spasavanje (Petzl I’Ds, Micro Traxion, osmica, rolice, čelični i aluminijumski karabineri, gurtne);
·      Rezervni via ferata set;
·      Energetski gelovi;
·      Astro folija;
·      Toki voki;
·      Pištaljka;
·      Nož;
·      Čeona lampa;
·      Upaljač;
·      Kesa za otpatke.

Spremnost i obučenost vodiča je jako važna. Otuda su svi vodiči prošli specijalizovane obuke za spasavanje i kurseve prve pomoći.  „Zato se mi obučavamo da sami radimo spasavanje. Kada krenemo u planinu na turu, idemo sa idejom da nešto može da se desi. Sa takvim pristupom i načinom razmišljanja, puno radimo na prevenciji i nastojimo da svedemo na minimum svaku mogućnost da se nešto loše desi. Pre svega kroz maksimalnu ozbiljnost u poslu i tako što verbalno i psihološki pozitivno delujemo na ljude koji penju“, objašnjava dalje Aleksandar.

Boravak u prirodi je nepredvidljiv a povrede nekada nije moguće izbeći. Na via ferati se desilo par situacija u kojima je došlo do povreda isčašenja zglobova i posekotina, a takođe je bio i jedan veliki incidenat u kojem su dve osobe povređene od kojih je jedna zadobila povrede preloma butne kosti.

Na pitanje o bezbednosti, iz uprave Outdoor In-a nam odgovaraju:


„Incident u kojem su se usled odrona dve osobe povredile pozvao nas je na ozbiljnost i odgovornost. Shvatili smo da moramo još više raditi na izradi procedura za spasavanje, na kupovini spasilačke i tehničke opreme, i na obuci vodiča i spasilaca. Takođe smo uspostavili pricip „bezbednost na prvom mestu“ na osnovu kojeg vodič u svakom trenutku procenjuje bezbednosne rizike i donosi odluku u najboljem interesu za bezbednost gostiju. Znamo da nije lako zbog loših vremenskih uslova prekinuti akciju na pola via ferate gostima koji su putovali preko 300km da bi se uspeli na Berim, ali on će uvek biti tu a život je samo jedan“.

Od spremnosti turista zavisi i raspored penjanja. Vodič uvek ide prvi jer najbolje poznaje teren kojim se penje. Pored toga, sa prve pozicije najlakše može da prati šta se dešava na via ferati ispred njega jer uvek može naići neka životinja ili da se rasklima neki deo stene, a i kako se ponaša grupa koja je iza njega.

Neretko se dešava da neko od penjača upadne u krizu te je uloga vodiča u ovim situacijama ključna. On razgovara sa osobom koja zbog straha ili osećaja malaksalosti zastane tokom penjanja.

„Iako ponekad to nije jednostavno, ne smeš da pokažeš ni trunku nesigurnosti ili straha. To ne smeš da pokažeš nikako. Moraš gostima da uliješ sigurnost“, kaže Danilo.

Miloš ističe da što više iskustva ima vodič to će pre prepoznati znake panike ili straha. Kada do toga dođe, prva i najvažnija stvar je da se osoba koja je u panici što pre dodatno osigura gurtnama i karabinerima. Zatim vodič prilazi i razgovara sa gostom. Kažu da ne postoje magične reči i da je svaka situacija posebna te da u skladu sa tim i reaguje, ali da je samopouzdanje vodiča jako bitno.

“Vodič koji je siguran u sebe, samom svojom pojavom će pozitivno uticati na psihu penjača koji ima neki problem ili paniku, čime će situacija za 30-40 odsto biti lakša. Bitno je ne vršiti pritisak na penjača i voditi lagani razgovor na  različite teme. Često im kažem da se okrenu i pogledaju okolinu, da vide kako je lepo, pitam čime se bave. Ili na primer, pričamo o prirodi i našoj okolini, i ja odjednom pitam koji je dan danas ili neko slično pitanje. Na taj način gledam koliko je ta osoba pri sebi, da li će da mi odgovori i koliko brzo. Opet znam kako tu da reagujem”, kaže Miloš.

Međutim, osim brige o bezbednosti svih turista i samog vodiča, via ferata je pre svega uživanje. Penjanje Berima traje oko 4-5 sati i podrazumeva uživanje u steni, prirodi koja je okružuje ali i druženju i šalama koji su sastavni deo svake grupe.

Grupa turista na vrhu Berima sa vodičima, FOTO: Privatna arhiva

Najlepši osećaj je kažu kada grupa stigne na vrh. Vodič stiže prvi a zatim dočekuje sve goste pojedinačno. Ta sreća na njihovim licima se, kažu vodiči, teško može opisati.

“Kao neka mala ali značajna pobeda u životu. Kad stignemo do vrha onda svi budemo kao neka porodica. Dok penjemo dešava se da budem i strog, ali kada stignemo gore onda se vidi velika sreća kod njih“, kaže Danilo Đurić.

Miloš kaže da je Berim za njega mir. Posebno uživanje mu je da se, kada stigne na vrh, izdvoji iz grupe i uživa u pogledu koji, ako je lepo vreme, može sezati do Kopaonika, Rogozne, Prokletija, Hajle i Šare.

„Kao da se odjednom, od sve te energije, ispustim i samo bih se ušuškao, gledao i upijao sve to što me okružuje“, kaže Miloš.

Osvajanje Berima i pogled koji seže daleko za turiste je doživljaj zbog kojeg su došli, i koji označava kraj njihove avanture. Međutim, to nije slučaj za vodiče na Via Ferati Berim. Njihov radni dan se ovde ne završava. Kažu da upravo tada gostima koncentracija opada pa je opreznost pri silasku niz „krivi put“, kojim se vraćaju do Previje od posebnog značaja.

„U svetu planinarenja se najviše povreda dešava na silazima i u momentu kada misliš da si nešto završio“, objašnjava Aleksandar.

Zato je važno da svakog gosta bezbedno spuste do vozila kako bilo kakav incident ne bi uništio celodnevnu avanturu.

Ali ni tu nije kraj. Jer nakon povratka u Zubin Potok, potrebno je pregledati svu opremu, složiti je za narednu grupu i napisati izveštaj o penjanju na via ferati. Tek kad se sve ovo završi vodiči mogu da odahnu, svesni da su završili veliki posao.

Vodiči ističu da je svaki odlazak na Berim za njih nov i da im posao vodiča nije rutina već uživanje.

Iz tog razloga Miloš poručuje: „Obećao sam sebi da jednog dana, kada mi postane rutina, ja ću prestati time da se bavim. Još uvek, svaki izlazak na Berim kao da mi je prvi“.

Tekst je nastao u okviru aktivnosti projekta “Održivi turizam u funkciji održivog razvoja”, koji realizuje InTER u saradnji sa NVO Marimangat i medijskim partnerima “Crno beli svet” i TELEGRAFI. Projekat je finansijski podržan od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi i zaključci izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove KFOS-a.

Leave a Reply

Your email address will not be published.