Vučić pokazao umeće u vođenju kampanje ali nije dao odgovor na ključno pitanje

0
436
views
Fotografija: Ivan Mitić

Tekst je izvorno objavljen na Kosovo 2.0 na engleskom jeziku

Ni nakon posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Kosovu građani nemaju jasan odgovor na to šta znači razgraničenje u razgovorima srpskog i kosovskog predsednika.

Neki će ovu posetu pamtiti po atmosferi u gradu, novim srpskim zastavama i infrastrukturnim projektima, neki po spominjanju Miloševića, neki po incidentima u Srbici, neki po pomirljivim porukama nakon incidenta. A neki po gladi zbog zatvorenih prodavnica i restorana tokom Vučićevog obraćanja.

Jedno je sigurno, kada bi lokalne samouprave i javna preduzeća na severu Kosova svakoga dana radili kao što je to bio slučaj nekoliko dana pre Vučićevog dolaska, verovatno bi Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok izgledali kao najbolje infrastrukturno sređene opštine na Kosovu. Međutim, to ipak nije slučaj.

Tokom priprema za doček predsednika Vučića urađeno je mnogo toga na šta se čak i godinama čekalo, uključujući asfaltni put na relaciji Zvečan – Mitrovica. Ko je ranije prolazio ovom rutom sigurno ju je dolično zapamtio po udarnim rupama i ulazak u Severnu Mitrovicu na kome je bila velika izbočina na putu koja je napravljena zbog klizišta koje postoji sa donje strane puta.

Danima su se mogli videti radnici koji rade na sređivanju ovog puta. Ukoliko biste prošli otvorenog prozora, mogli ste čuti da govore albanski i videti kosovske registarske oznake na građevinskim mašinama i kamionima. U danima kada je ovaj put popravljan, građani koje je put doveo do ovog dela su morali da idu preko brdovitog prolaza punog udarnih rupa kako bi stigli do Mitrovice ili obratno. Ovaj put nije popravljen. U narednim danima ćemo svakako svedočiti o kvalitetu urađenog puta s obzirom na rekordni rok u kom je urađen.

Ono što je, takođe, bilo vidljivo tokom priprema za Vučićev dolazak jeste i zamena srpskih zastava koje se vijore širom severa Kosova. Umesto starih, izbledelih i od izduvnih gasova čađavih, postavljene su nove – na putu od Jarinja do severne Mitrovice, ali i u samim mestima koja je Vučić posetio. Najzapaženije su bile dve velike zastave u Zubinom Potoku: jedna na steni nedaleko od brane na jezeru Gazivode, a druga na samoj brani.

Neki od građana su govorili da ih atmosfera na severu Kosova podseća na onu iz filma “Gori vatra” koji govori o posleratnoj Bosni, u kome jedno malo mesto priprema doček predsednika Amerike Bila Klintona (Bill Clinton). U filmu su svi angažovani na dočeku predsednika, pa čak i lokalna pevačica koja peva sledeće stihove: “Dovešće u našu avliju suživot i demokratiju. Iznad Tešnja zora sviće, dobro doš’o predsedniče, iznad Tešnja sunce sija, radujem se tebi i ja.”

Fotografija: Ivan Mitić

Neki su pravili paralele i sa filmom “Tri karte za Holivud” u kome se euforično priprema doček jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Glavni lik ovog satiričnog filma je izvesni Gavrilo Milentijević koji se najviše ističe u pripremama, pa čak i svog rođenog brata, kao protivnika režima, vodi u zatvor kako ne bi kvario idealni doček predsednika.

Zajedničko za oba spomenuta filma je to da predsednici nisu došli u samo mesto i da su pripreme bile uzaludne. U ovom zadnjem delu se severnokosovski film razlikuje, jer je Vučić došao na Kosovo.

Iako je opasnost od njegovog odsustva i dalje visila u vazduhu sve do njegovog dolaska. Dan pre nego što je Vučić došao na Kosovo bila je zakazana nova runda dijaloga između srpskog i kosovskog predsednika, pod posredstvom predstavnika EU. Međutim, do trilateralnog susreta u Briselu ipak nije došlo već su i Tači (Thaci) i Vučić imali samo odvojene sastanke sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federikom Mogerini.

Kako su stvorene tenzije koje su dovele do toga da srpski predsednik odluči da se ne sastane sa kosovskim, javnosti ni do danas nije jasno. Kao razlog za ovakve tenzije navedene su izjave kosovskih zvaničnika, među kojima je i Kadri Veselji (Veseli) koji je rekao da je Vučiću odobrena poseta, ali da se ovo ipak može promeniti. Ako se vratimo unazad, možemo se setiti mnogih zapaljivih izjava političara i sa jedne i sa druge strane, a koje nisu ometale sastanke u Briselu.

Bez obzira na to, ovo je dovelo do toga da mediji u Beogradu bliski vladajućim strukturama objave da je Vučićeva poseta Kosovu upitna zbog poruka koje stižu iz Prištine. Dok se među građanima licitiralo da li će Vučić doći i šta je ono što želi da postigne dolaskom ili nedolaskom, pripreme za njegov doček nisu prestajale.

Uoči same posete, kada je do potvrde ipak došlo, u 01:30 posle ponoći, radnici komunalnog preduzeća su prali podijum kod Trga Cara Lazara u Mitrovici, a bina na kojoj je Vučić držao govor pripremana.

Fotografija: Ivan Mitić

Prvi dan posete je imao slične elemente kao sastanak sa građanima u Lapljem Selu januara 2018. godine, samo je to ovoga puta urađeno na sofisticiraniji način. Nova radna mesta, ulaganja u Trepču, Gazivode, otvaranje biznis foruma u Leposaviću, posećivanje seoskog domaćinstva u selu nedaleko od Leška.

Svuda na putu su se nalazili različiti profili ljudi: deca, žene, stari, mladi, obrazovani, neobrazovani, poljoprivrednici, direktori, radnici, biznismeni. A Vučić  radi ono što najviše voli – predstavlja se kao supermen koji rešava sve probleme. I radio je ono što najbolje zna – marketing i kampanju.

Setio se Fikreta, svog druga iz vojske, sa kojim se sastao u Mitrovici, i kako prenose mediji, neformalno je razgovarao o vojničkim danima i uspomenama. Iako je reč o pripadniku goranske, a ne albanske zajednice, pretpostavljam da je marketinški cilj ovog susreta predstavljanje sebe kao pomiritelja i nekoga ko sarađuje i želi pomirenje.

 

Fotografija: Ivan Mitić

Govor održan ispred građana u Severnoj Mitrovici u nedelju (9. septembra) Vučić je ranije najavio kao najvažniji u njegovom životu, a neki su ga prozvali gazimestanskim, aludirajući na Miloševićev govor na Gazimestanu 1989.

Neku su ga juče nazvali antigazimestanski, rekli da je običan i da nije rekao ništa novo, neki su mu zamerili način na koji je spominjao Slobodana Miloševića.

Bez obzira na sve to, on je ipak postigao svoj cilj. Njegov govor je bio centralna tema dva dana u srpskim, albanskim, pa i nekim stranim medijima. Dobio je dva cela dana prostora, a u narednim danima ćemo moći da shvatimo koliko uspešnog. Jedno se može zaključiti – govorom se obraćao svima. I Srbima i Albancima i strancima, ali i raznolikim slojevima srpske javnosti, od onih radikalnih do onih liberalnih.

“Zato ću i početi od onog najtežeg dela”, započeo je svoj govor. “Od svega u šta smo verovali, svega o čemu smo sanjali, od velike iluzije koju smo imali i o sebi i o drugima, iluzije da smo nadmoćni, mnogobrojni i gotovo večni. Da su drugi slabiji, gluplji i nesposobniji od nas.”

Fotografija: Ivan Mitić

Nakon ovog uvoda usledilo je kontraverzno spominjanje Slobodana Miloševića koje je predmet polemike u javnosti. “Ovo je bio jedan od najpomirljivijih govora jednog srpskog političara. Ne znam šta mu je trebao taj Slobodan Milošević, sad će svi da se uhvate za to”, kaže za K2.0 tridesetogodišnji građanin Severne Mitrovice koji je želeo da ostane anoniman. “On je zapravo kritikovao Miloševića, ali je problem što javnost to neće shvatiti na taj način.”

U govoru se spominje Miloševićevo obraćanje na Gazimestanu 1989., ogromnu masu ljudi koja je došla da čuje taj govor i nacionalističke pesme koje su tamo ispevane, nakon čega se u Vučićevom govoru pominju ratovi devedesetih. Kazao je da ovi ratovi nisu vođeni samo “našom, ali ne isključivo i tuđom krivicom”, nakon čega je pomenuo Knin, Sarajevo i Kosovo Polje, što su područja u kojima Srbi više ne žive ili žive desetkovani.

I pored ovog dela koji neki smatraju koketiranjem sa Miloševićevim podržavaocima  – činilo se da Vučić nije radio na podizanju tenzija kako je to umelo da bude slučaj u nekim njegovim ranijim nastupima. “Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, niti sumanute vizije Kosova bez Albanaca, ili Kosova bez Srba”, izrekao je pred publikom.

“Ne znam zašto smo došli, nije rekao ništa posebno ni novo”, bili su neki od anonimnih komentara okupljenih građana za K2.0. Ovakvi stavovi se zasnivaju na očekivanju da će Vučić reći nešto konkretno i novo po pitanju razgraničenja, koje je postalo predmet velike diskusije u kontekstu Briselskih sporazuma.

Iako nije bilo jasnih poruka o tome kako će pregovaračka platforma izgledati, za koju Vučić i sam tvrdi da ne postoji, moglo bi se pročitati između redova za koja se rešenja Srbija zalaže.

“Zato, kada vam pričaju kako ja hoću da menjam granice, lažu, jer granice danas, gde su? Mi mislimo jedno, Albanci, mnogobrojniji i jači na Kosovu, misle drugačije. Jedan deo sveta misli jedno, drugi misli drugo. U stvari, ja hoću da menjam vaša prava”, rekao je pred publikom, što je identičan argument kao u nedavnom Vučićevom obraćanju u Alpbahu, kada su se on i kosovski predsednik Hašim Tači zalagali za razgraničenje.

“I tu nema nikakvih mitskih granica”, nastavio je, “Hoću one, u kojima žive ljudi koji imaju sva prava koja im pripadaju. Hoću one zbog kojih niko neće biti ponižen, a pogotovo ne Srbija. Hoćemo kompromis, nećemo diktat. Hoćemo da sve čujemo, ali i da se mi čujemo. Hoću, na kraju, a pre svega, da vi živite ovde, i da to bude vaše”

Građani nisu dobili jasan odgovor ni od predsednika Kosova Hašima Tačija, uprkos nedavno održanom sastanku sa medijima i civilnim društvom. Kada je u pitanju konačno rešenje ili sadržaj sveobuhvatnog sporazuma u procesu pregovora, još nemamo odgovor na to šta podrazumeva ‘razgraničenje’.

Dva predsednika su tu temu uspela da stave na dnevni red i dobiju podršku velikog dela međunarodne zajednice. Vučić i Tači u javnosti pokazuju različita tumačenja istog. Ili je možda priča o ovome samo marketing za neko sasvim drugo rešenje koje ne naslućujemo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here