Zašto Srbi sa severa ne kupuju na jugu Kosova?

3
1518
views

Kosovska vlada je novembra 2018. godine uvela takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine kao reakciju na lobiranje Srbije protiv članstva Kosova u Interpol. Poslednjih meseci je stopiran dijalog između Beograda i Prištine a jedina komunikacija na ovoj relaciji se odvija kroz zapaljive izjave putem medija. Danas, jula 2019, godine iz Beograda najavljuju humanitarnu katastrofu dok u Prištini tvrde da je reč o scenariju napisanom u srpskoj prestonici.

U prodavnicama na severu Kosova nema srpske robe ili je ima u ograničenim količinama. Najviše nedostaju hleb, mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće, flaširane vode za piće, pojedini higijenski proizvodi. Kao reakcija na takse, 1. i 2. jula su, zatvorene trgovine, ugostiteljski objekti i apoteke u četiri opštine na severu Kosova. Sve se dešava posle sedam meseci od uvođenja taksi. Do tada je roba dostavljana, između ostalog, preko alternativnih prelaza, te je na taj način izbegnuto plaćanje carine.

Privrednici sa severa ne nabavljaju robu u veleprodajama na jugu, većinski naseljenom Albancima. Između toga da im je zabranjeno, te da mogu snositi posledice u svojoj zajednici ili da postoje objektivni razlozi, stoji činjenica da građani ovih dana ne mogu da kupe hleb, “moja kravica” jogurt, “pampers” pelene, Prolom vodu, plaćaju paradajz 150 dinara u sred sezone, te prave zalihe brašna i šećera.

Nakon najave krize otvorilo se pitanje zašto građani ne krenu u kupovinu na jug i nastave da žive konzumirajući proizvode kao i njihove komšije Albanci. Naizgled logično pitanje, još više smisleno ako se uzme u obzir da je znatan broj Srba sa severa Kosova išao u kupovinu u velike markete „sa druge strane Ibra“.

Međutim, znatan broj ne znači svi Srbi sa severa Kosova. Zagovornici ideje „kupujmo na jugu“ uglavnom misle na Severnu Mitrovicu, eventualno Zvečan, koji zaista nisu mnogo udaljeni od marketa u vlasništvu Albanaca. Kupovina na jugu nije rešenje za većinu građana sa severa Kosova.

Na primer, opština Leposavić je od marketa u južnoj Mitrovici udaljena više od 30 kilometara, pa nije realno očekivati da se za svakodnevnu kupovinu prelazi 60 kilometara dnevno. Ukoliko bi se odlučili da, s vremena na vreme, obave veliku kupovinu na toj udaljenosti, sigurna sam da bi oni iz opštine Leposavić radije odabrali Rašku koja je isto toliko udaljena a ujedno mogu naći proizvode na koje su navikli.

Slična je situacija i sa opštinom Zubin Potok koja je od prvih marketa u južnoj Mitrovici udaljena nešto više od 20 kilometara a u, recimo, Novom Pazaru mogu kupiti proizvode koje godinama konzumiraju.

Veliki broj građana severa Kosova, jednom mesečno ili u dva meseca, putuje u Rašku zbog nabavke lekova prepisanih receptom jer ih već godinama ne mogu nabaviti u 4 severne opštine, nezavisno od trenutne krize. Ovo bi mogao biti jedan od načina da prevaziđu trenutnu nestašicu. Mogli bi tada obaviti veliku kupovinu ali bi opet ostali uskraćeni za proizvode kratkog roka trajanja kao što su mleko i mlečni proizvodi.

Osim toga, nije realno da kupe veliku količinu robe a zatim je transportuju preko administrativnih/graničnih prelaza jer postoji opasnost da i sami podlegnu plaćanju carine od 100 odsto. Lično sam bila svedok pretresanju i maltretiranju starije gospođe, koja je iz Raške nosila kesicu sa 10-ak različitih lekova, i koja je tretirana bezmalo kao kriminalac. Mogu misliti kakav scenario se može očekivati sa nekim ko prevozi pun automobil prehrambene robe.

Na severu žive i ljudi koji nemaju automobile, bilo da su odavde ili su studenti sa Kosova i iz Srbije koji trenutno borave u 4 severne opštine. Veliki je broj i onih koji nemaju novca da kupuju gorivo kako bi prelazili desetine kilometara za osnovnu kupovinu. Ne smemo zanemariti i one koji žive u udaljenim selima i kojima je već dovoljno komplikovano da kupe namirnice, svakako im nije neophodan još koji kilometar ili dinar više.

Ako čak i  to stavimo po strani evo – ispliva na površinu i problem tablica. Veliki broj automobila na severu Kosova je registrovan na srpske, KM ili neke druge tablice gradova na Kosovu. Sa tim oznakama ne mogu da putuju na jug Kosova. Isti je slučaj i sa onima koji imaju tablice gradova iz centralne Srbije a prebivalište na Kosovu.

Mnogi građani u svojim malim trgovinama iz komšiluka uzimaju namirnice na odloženo plaćanje, takozvanu veresiju, što im znatno olakšava način raspodele kućnog budžeta. To sigurno ne mogu da urade u velikim supermarketima bilo na jugu Kosova ili u Raški.

Subjektivan osećaj bezbednosti, takođe, nije zanemarljiv faktor. Postoje ljudi koji 20 godina, ili nikada, nisu prešli na južnu stranu. Ne možemo ih osuđivati i preko noći promeniti njihov osećaj. Zato valjda i govorimo o izgradnji poverenja sve ove godine.

Svakako ih plaše i nezvanične priče o postojanju “batinaša” u sopstvenoj zajednici koji, navodno, nasilno sprečavaju građane da kupuju od albanskih preprodavaca.

Deluje komplikovano zar ne? Razlog više da se dobro informišeno pre nego što osudimo građane severa Kosova koji su iznova žrtve političkih igara.

3 KOMENTARA

  1. Mislim da poenta nije u fizickom odlasku gradjana na jug vec u nabavljanju robe od strane maloprodajnih i velikoprodajnih objekata na jugu Kosova umesto iz Srbije. Oznaka srpske robe za robu cije je geografsko poreklo zapadna evropa ili je vlasnicka struktura “srpskih” kompanija zapadni holding je tragikomicno. Do sada je bilo samo komicno. Sada nije.

  2. Не би било лоше да нешто од овога преведене на енглески. Јако тешко је наћи РЕАЛНЕ вест о тренутном стању у 4 српске општине на енглеском.

  3. Lepo receno, ako gradjani kupe na jug ce da snose posledice.
    Alternativnim putevima, da se to tacno razume: svercovanje od drzave srbije.
    Ne moraju gradjani da predje 60 km da se snadbevaju, nego privrednici to moraju da rade, pa cim ne rade to znaci da drzava srbija ima svoj reket u tome.
    Iz inata komsije nek crkne krava,
    Ne mogu da teraju vise pa ajt neka narod crkne mozda nesto se desava, a cjela medjunarodna zajednica sem rusije, znaju da ovo je scenario od srbijanske drzave.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here