Žedni kraj izvora

0
248
views

Pored mnogobrojnih planinskih reka građani opštine Leposavić nemaju redovno snabdevanje vodom. Sneg koji je pao početkom decembra je spasio Leposavce jer su izvori sa kojih se snabdevaju vodom gotovo presušili.

Piše: Ivan Vučković

Restrikcije vode u ovoj opštini su bile na snazi, u kontinuitetu, sve do novembra dok su viši delovi grada bez vode bili gotovo tokom celog dana. Standardna potrošnja od oko 300 litara po stanovniku dnevno, svedena je na 30 litara, koliko je u tom periodu moglo i da se isporuči, navode u Javnom komunalnom preduzeću „24. novembar“ koje je zaduženo za vodosnabdevanje.

Izvori, ali i Trešnjička reka su davali vode desetostruko manje, u najvećoj meri zbog suše koja je vladala, ali i zbog poremećaja koji su nastali enormnom sečom šume i aktivnostima u rudniku Belo Brdo.

Stanovnici Leposavića, poput Mirka Antonijevića, koji živi u Dositejevoj ulici, u višem delu grada, ističu da su navikli da nemaju vodu, posebno u letnjem periodu.

„Zbog toga što spadamo, u te, da kažem, više delove grada, tokom leta, gotovo po ceo dan nemamo vode. Već smo navikli da ’grabimo’ vodu, odnosno, da žurimo sa kupanjem, jer u svakom trenutku može nestati. Nervira me i to što moje komšije, u kućama pored moje zgrade, zalivaju travnjake, bašte, a mi nemamo na višim spratovima ni za osnovnu upotrebu“, kaže Antonijević.

Dodaje da mu nije jasno zbog čega se sa nestašicom vode suočavaju čak i u sred zime; „To ranije nije bivalo. ’Ajde razumem za jun, jul i avgust, ali da vode nemamo ni na početku zime, e to mi je neshvatljivo“.

Opština Leposavić se vodom snabdeva sa izvora koji su, sredinom sedamdesetih, kaptirani na južnim padinama Kopaonika, ispod Pančićevog vrha, na mestu zvanom Crno Osoje.

Tada su bili snage od 25 litara u sekundi i mogli su da snabdevaju celokupnu opštinu. Povećanjem broja stanovnika, te time i širenjem opštine, pojavila se potreba za većom količinom vode, i tada je kaptirana Trešnjička reka, koja je direktno sprovedena u cevi.

Trenutno u opštini Leposavić ima 3200 registrovanih domaćinstava kojima se vrši isporuka vode, a kada se tome doda više stotina onih koja su se nelegalno priključila na vodovodnu mrežu, onda je sasvim jasno da, skoro, 15 000 stanovnika zavisi od JKP „24. novembar“.
Crno Osoje, Kopaonik

Prema rečima direktora JKP „24. novembar“, Dragana Baraća, osim nedovoljno vode na izvorima, problem u vodosnabdevanju je i nenamensko trošenje vode. „U poslednjih 20 godina, kada je nastalo odsustvo zakona, voda iz gradskog vodovoda se troši nemilice, počevši sa polivanjem travnjaka i bašti, pa sve do navodnjavanja useva“, kaže Barać.

On objašnjava da su radnici ovog preduzeća u više navrata otkrivali nelegalne priključke na vodovodnoj mreži koji se mogu nazvati i pravim hidrosistemima, s obzirom na to, da su korišćeni za navodnjavanje velikih površina.

Kako ističe Ivan Vukojević prosečna potrošnja vode u opštinama poput Leposavića je od 150 do 250 litara vode po stanovniku dnevno, i one spadaju u bogatije u pogledu ovog resursa. U opštini Leposavić se, prema njegovim rečima, troši od 350 do 400 litara vode po stanovniku dnevno.

„Problem u ovom smislu predstavlja i dotrajala mreža koja je stara više od 40 godina i koja je tek nekoliko puta, sporadično obnavljana, te su i gubici vode u isporuci veliki. Česte su havarije, dotrajali ventili ne funkcionišu, i nisu moguće parcijalne restrikcije“, objašnjava Vukojević.

Fabrika vode se gradi 16 godina, više puta otvarana ali i dalje ne radi

Leposavci, kažu nadležni iz JKP „24. novembar“, piju protočnu vodu. Dakle, nema regulisanih ustava i brana, velikih bazena u kojima bi se skladištila i zadržavala, te time kao da piju sa izvora u netaknutoj prirodi i potpuno čistu. A da li je to tako?

Fabrika vode Leposavić

Česte restrikcije, upravo, nastaju kada plahovita Trešnjička reka nadođe, valjajući kamenje i stabla, donoseći mulj. Stanovnicima Leposavića u slavinama se pojavljuje blato a ne voda. Tada nadležni isključuju vodu sve dok se, kako kažu, ne izbistri. Postavlja se pitanje, da li je voda u Leposaviću ispravna za piće? Direktor JKP „24. novembar“ Dragan Barać kaže: „ Odgovorno tvrdim, da jeste. Ja je pijem.“

U ovoj opštini je još 2002. godine otpočela izgradnja fabrike vode, koja se nalazi u mestu zvanom Tvrdjan, na uzvišenju iznad Leposavića. Predstavlja jedan od objekata koji se najduže gradi u istoriji ove potkopaoničke opštine. Od tada, do danas promenjeno je šest lokalnih rukovodstava a fabrika vode je tri puta bila otvarana u jeku predizbornih kampanja. Izgradnja traje 16 godina a objekat još uvek nije priveden nameni.

„Fabrika vode ne radi“, kaže za CBS direktor JKP Dragan Barać. „Postoje određeni građevinski radovi koji su privedeni kraju, postoje postrojenja koja nisu instalirana, postoje i bazeni koji su predviđeni za akumulaciju vode, međutim, sistem ne funkcioniše. Čim sam došao na ovo mesto tražio sam da se bazeni napune i da vidimo šta će se desiti. I desilo se to da je voda počela da curi na sve strane“, objašnjava Barać.

Po rečima direktora, bazeni su iznova sanirani i sada se, zahvaljujući njima, odvija koliko-toliko uravnotežena isporuka vode. Urađena je nova izolacija i u planu je ugradnja tri nova  peščana  filtera do nove godine.

Da bi ova fabrika profunkcionisala treba još mnogo ulaganja, instaliranje savremenih tehnoloških inovacija, ali i 12 stručnih radnika koji bi nadgledali proces prerade vode. Danas se u njoj tek minimalno prečišćava voda od čestih zamućenja koja nastaju i reguliše procenat hlora.

Prisustvo arsena u leposavskoj vodi

Vest koja je, pre nekoliko meseci, objavljena putem lokalnih medija je glasila: „Voda u Leposaviću sadrži arsen u većim količinama od dozvoljenog, nije za upotrebu, kako za piće, tako ni za spremanje hrane“. Ovu vest je objavilo JKP „24. novembar“, nakon najnovijih analiza koje su dobili od Zavoda za javno zdravlje iz Mitrovice.

Ivan Vukojević iz ovog preduzeća objašnjava da je dozvoljena količina arsena u gradskom vodovodu 0,010 miligram po litru te da ovu promenu predviđa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti  vode. Prema prvim analizama u leposavskoj vodi je bilo otkriveno od 0,050 do 0,080 miligrama, zbog čega je reagovala sanitarna inspekcija i zabranila distribuciju i upotrebu vode.

U JKP navode da su, u nameri da čuju i drugo mišljenje, vodu na analizu poslali i u Kraljevo. Novi rezultati su pokazali da voda u Leposaviću sadrži od 0,015 do 0,018 miligrama po litru. Danas nam nadležni iz JKP „24. novembar“ pokazuju dokument iz Kraljeva, i tvrde da su dobili usmenu potvrdu da voda iz Leposavića nije štetna po zdravlje ljudi.
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode

Dvadesetak reka čekaju cevi

Spas za Leposavce leži u mnogobrojnim planinskim rekama kojima ova opština obiluje. To najčešće i navode kao razlog za kritiku po pitanju nestašice vode. Godinama se govori o kaptaži novih izvora, ali se nije odmaklo od planova i teorije. I pored obilja reka, nadležni kažu da je mali broj onih koje bi mogle da se iskoriste za piće.

Najveći broj njih je zagađeno zbog rudnika iz kojih izviru tvrdi direktor JKP-a:

„Jošaničku zagađuju rudnici Crnac i Gnježdane, Leposavska je zagađena iz Žute Prle, Bojatinska reka sadrži teške metale, dok ostale manje reke nemaju potencijal koji je potreban gradskom vodovodu. Ostaje jedino Mošnička reka, koja u potpunosti zadovoljava potrebe po svim osnovnim parametrima“, objašnjava Dragan Barać.

Pored toga što  je na gradski vodovod priključeno više desetina sela, staro selo Leposavić nije bilo te sreće. Iako se nalazi na par stotina metara od centra grada, zbog konfiguracije terena nisu dobili gradski vodovod i decenijama unazad piju vodu iz seoskog vodovoda koji su izgradili još njihovi dedovi i očevi.

Saša Vasić kaže da žali komšije iz grada, ali da ga nestanak vode ne dotiče: „Mi u selu imamo svoj vodovod, odnosno izvore sa kojih smo svi doveli vodu i ne postoji ni jedna kuća do koje nije stigla. Iako smo mi, mlađi, i proveravali vodu, tradicija nam govori da pijemo zdravu vodu. To potvrdjuju i naše komšije iz grada koji često dolaze da natoče na našim česmama.“

Mošnička reka je odavno planirana za kaptažu i u više navrata je pominjana kao idealno rešenje. Plašeći se da ne ostanu bez reke, koja im je i izvor života, stanovnici ovog sela su se u više navrata pobunili i nisu dozvolili radove.

Rafailo Ralović, iz ovog sela, napominje da meštani neće dozvoliti da im oduzmu reku, na način na koji je to lokalna samouprava htela:

„Njihova ideja je bila da kao i Trešnjičku reku, i našu sprovedu u cevi i da selo ostane bez vode. Vidimo da sada sela kroz koja je ona tekla više nemaju reku. Mi to ne damo“, kaže Ralović.

Građani Leposavića već 20 godina ne plaćaju uslugu vodosnabdevanja. Nadležni tvrde da je neophodna promena na ovom polju jer to otežava rad komunalnog preduzeća. Planiraju da otpočnu naplatu svojih usluga a u tu svrhu je, kažu, kupljeno više od 1000 novih vodomera, koji koji bi u ovom procesu trebalo da budu zamenjeni. Smatraju da bi naplatom ove usluge prestalo i nenamensko korišćenje vode. Napominju da bi odredili kvote koje bi se ticale socijalno ugroženih kategorija kako cena usluge ne bi bila jednaka za sve kategorije stanovnika.

Direktor JKP „24. novembar“ Dragan Barać izvodi i poređenj: „Kubik vode iz gradskog vodovoda košta 25 dinara, dok flašica od pola litra  kupovne vode staje 30 dinara.“

JKP “24. novembar”, Leposavić

Dodaje da reka protiče protiv obradivih površina te da im je od velikog značaja za navodnjavanje useva. „Šta bismo, da je nemamo. Ukoliko bi opština htela da napravi branu, da vodu prikupi, pa da je onda distribuira, e to bi bila druga stvar, ovako nećemo dati“, kaže ovaj meštanin sela Mošnice.

On objašnjava da je Mošnička reka jedna od najčistijih u ovom regionu te da o tome svedoči i veliki broj ribnjaka koji je na njoj iznikao.

Iz JKP „24.novembar“ ističu da će na proleće krenuti u realizaciju projekta „Mošnička reka“ i naglašavaju da nema mesta panici. Obećavaju meštanima da neće ostati bez reke.

Prvi sneg je možda putarima doneo nevolje, ali je JKP „24. novembar“ ogrejalo sunce. Tog dana su, konačno, svi Leposavci bili namireni vodom.

Ovaj članak je izrađen u okviru projekta “Koliko su lokalne samouprave otvorene za građane” koji sprovode CBS i Omonia uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here