Živalj sa Kosova mora ognjište da čuva ili kako smo umesto 1 putovale 6 sati

0
1277
views
Foto: Ivan Mitić

Situacija na Kosovu dolazi u onu fazu da čak i oni koji se svakodnevno bave odnosima na relaciji Beograd – Priština mogu biti iznenađeni novim saznanjima i iskustvima. Tako smo nas tri drugarice, umesto za sat vremena, nedavno, od Kosovske Mitrovice do Raške stigle nakon šest sati.

Da li su, do sada nam nepoznate procedure na administrativnim/graničnim prelazima, pravilo kojim se „živalj“ sa Kosova primorava da sedi kod kuće, pardon na ognjištu i isto čuva, ili ustanovljena pravila. Pročitajte naše iskustvo pa procenite sami. U antrfileima su data dodatna uputstva koja vam mogu pomoći  da razumete o čemu se radi.

Političari i pojedini mediji svakodnevno koriste reči poput “živalj” i “ognjište” kada govore o Srbima sa Kosova. Kada odemo do Beograda neretko se susrećemo sa iznenađenim pogledima i reakcijama jer umesto mitskih bića vide homosapiense slične onima koji žive u centralnoj Srbiji. Ne samo da tako izgledamo nego čak i imamo i ostale karakteristike ove vrste, čak umemo da govorimo i mislimo. Stoga je pomenuta terminologija u ovom tekstu iskorišćena na ironičan način.

Pola devet je ujutru. Sa dve drugarice krećem iz Kosovske Mitrovice put Beograda. Neuobičajeno toplo vreme za sredinu oktobra. Uživamo u predelima koji nas okružuju jer jesenje boje izgledaju mnogo lepše kada je sunčan dan. Već smo isplanirali da isprobamo novi auto-put Miloš Veliki i da do Beograda stignemo za četiri i po sata, uz uračunatu pauzu za ručak kod Mira u Bogutovcu.

Drugarica koja vozi ima kosovske table, a one “proba” ističu dan nakon našeg putovanja prema srpskoj prestonici. Kako se ne vraćamo u roku trajanja istih, spremne smo na proceduru razduživanja starih i uzimanja novih, što će možda povećati trajanje samog puta.

Stižemo na Jarinje, administrativni ili granični prelaz, na krajnjem severu Kosova. Prelazimo punkt na kome je Kosovska policija i prilazimo onom, odmah pored, na kojem rade policajci MUP-a Srbije. Drugarica koja vozi odlazi na šalter kako bi prošla kroz potrebnu proceduru, a nas dve je čekamo u kolima. Nakon 10-15 minuta čekanja, vraća se vidno uznemirena i kaže: „neće da mi izdaju proba table“.

Tokom predavanja dokumenata pokazala je samo kosovska dokumenta (ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu) i prelaz pokušala da prođe, takoreći, kao kosovski državljanin. Policajac koji je bio u smeni je, bez pristupa njenim srpskim dokumentima, našao u sistemu MUP-a Srbije i rekao da ne može da joj izda “proba” table zbog toga što joj je u srpskom sistemu prebivalište u centralnoj Srbiji.

Kratko uputstvo za početnike, patriote i ostalu zainteresovanu javnost.

·       Građani Srbije koji žive na Kosovu nemaju pasoše iste vrednosti kao ostali. Za njih putna dokumenta izdaje telo koje se zove Koordinaciona uprava i za te pasoše im je neophodna viza kako bi putovali u zemlje šengen zone.

·       Nekoliko meseci 2009. godine pasoše za građane sa Kosova je izdavala Privremena uprava za Kosovsku Mitrovicu i retki srećnici su sa tim pasošima poslednjih 10 godina mogli putovati bez vize jer su imali istu vrednost kao i regularni srpski pasoši. Sada su oni istekli svima koji ih poseduju te svaki građanin sa Kosova mora aplicirati za vizu ukoliko želi put Evrope.

·       Kako bi prevazišli ove teškoće ljudi sa Kosova pokušavaju da promene prebivalište u nekom od gradova u Srbiji. No i tu nastaje problem. Oni su pod mnogo većom kontrolom i taj proces je mukotrpan i uglavnom neuspešan. Primera radi, ukoliko ste iz Kragujevca za samo jedan dan možete prijaviti prebivalište u nekom drugom gradu u Srbiji. Ali ukoliko ste sa Kosova to je nemoguća misija jer ćete morati da imate nešto od sledećeg ili sve: ugovor o radu, nekretninu ili ugovor o zakupu stana. Zatim morate biti spremni na policijske provere na adresi na koju ste se prijavili, kako bi vas policajci zatekli, najmanje tri puta, na toj adresi. Čak i svi ovi uslovi ne moraju biti garancija da ćete prebivalište i dobiti.

·       Uredbom Vlade Srbije iz 2009. godine je regulisano izdavanje dokumenata  za „lica sa Kosova i Metohije“.

·       Ovaj deo je posebno za „patriote“. Srbi sa Kosova, neki voljno neki protiv svoje volje, u velikom broju poseduju kosovska dokumenta. Pre svega ličnu kartu koja je postala posebna neophodnost nakon 2013. godine kada je počela primena Briselskog sporazuma, koji je podrazumevao integraciju četiri severne opštine u kosovsko društvo. Ova dokumenta su potrebna u različitim siituacijama: otvaranje računa u nekoj od banaka, registracija broja u kompaniji MTS doo, učešće na izborima itd.

·       Srpske tablice sa oznakama gradova na Kosovu nisu priznate na teritoriji Kosova. Izuzetak je sever gde ih je moguće voziti. Ukoliko želite da putujete južno od reke Ibar ove registarske oznake nećete moći da koristite. Stoga se oni koji sa severa putuju po celom Kosovu sve češće odlučuju da preregistruju automobile na “KS” ili “RKS” tablice kako bi se neometano kretali. Oni koji ne bi voleli da budu obeleženi “KS” tablicama (u Srbiji će ljudi znati da su sa Kosova pa neće blagonaklono gledati na njih, na Kosovu će pretpostaviti da su Srbi te im mogu biti nesimpatični) odlučuju se za “RKS” table.

·       Ukoliko imate “RKS” tablice preko graničnih iliti administrativnih prelaza, kako ko voli da zove, možete preći po proceduri koja je ustanovljena Briselskim sporazumom o slobodi kretanja. To znači da vam na ovim prelazima prema Srbiji, na osnovu kosovske saobraćajne dozvole, izdaju „proba” tablice, a one “RKS” skidate i preko Srbije putujete samo sa “proba” tablama, uz propratnu dokumetaciju koja služi kao saobraćajna dozvola u Srbiji.

·       “Proba” table imaju rok važenja od dva meseca, pa nakon što istekne taj period na prelazu vam, prilikom sledećeg putovanja, izdaju nove.

·       Ukoliko imate kosovsku ličnu kartu, na prelazu prema Srbiji će vam izdati poseban papir koji služi kao lična karta koju pokazujete u Srbiji, a kosovsku krijete u džepu, kako se osetljivi građani Srbije ne bi plašili od grbova i natpisa koji na istoj postoje.

Ostaje nam nejasno kako je našao sve te podatke, iako nije imao pristup njenoj srpkoj ličnoj karti. No, bez obzira na to, činjenica je da ne možemo nastaviti put.

Odlučujemo da testiramo sistem i saznamo da li je ovo pravilo, ili volja jednoj policijskog službenika. Krećemo put prelaza Brnjak, na teritoriji opštine Zubin Potok, da tamo okušamo sreću, s obzirom da je na istom tom prelazu dva meseca ranije izvadila potrebna dokumenta bez većih problema.

Pred nama je oko 80 kilometara dodatnog putovanja. U međuvremenu smišljamo šta mogu biti druge opcije ukoliko ne uspemo da izađemo sa Kosova ni na drugom prelazu. Jedino što nam pada na pamet je odlazak kod notara kako bi mene ovlastila da upravljam njenim automobilom.

Drugarica čijim autom smo putovale ne prolazi prvi put teškoće na relaciji Brnjak-Jarninje. Jedna od zanimljivosti koja joj se desila na prelazu Brnjak jeste da joj je Srbin, kosovski policajac rekao: „ma nije problem kod nas, mi bismo te pustili ali ovi naši neće“. Policajac koji nosi uniformu sa grbom Kosova kaže za policajce MUP-a Srbije „ovi naši“. To ukratko objašnjava kompleksnost identiteta Srba sa Kosova.

Neplanirano uživamo u prirodnim lepotama severa Kosova još dodatnih pedesetak minuta do sat vremena. Prolazimo ponovo put Leposavić-Mitrovica, zatim krećemo put Zubinog Potoka, prolazimo magistralnim putem pored jezera Gazivode.

Na prelazu Brnjak ponovo prolazimo kosovski punkt i na srpskom kreće nova avantura. Policajac tvrdi da ne može da nam izda “proba” table, jer imamo još uvek važeće. Objašnjavamo da se nazad vraćamo nekoliko dana kasnije i da će do tada već isteći važeće tablice, te da zbog toga možemo imati problema ukoliko nas policija u Srbiji zaustavi i traži dokumenta.

Nakon dužeg ubeđivanja pristaje da nam, ipak, izda tablice. Ali olakšanje koje smo osetile nije dugo trajalo. Policajac se vraća i upitno kaže drugarici koja vozi: „tebi je prebivalište u srpskoj ličnoj karti opština u centralnoj Srbiji?“. Sva naša nadanja padaju u vodu, shvatamo da nije reč o pojedinačnom slučaju i da dalje ne možemo.

Međutim, službenici na ovom prelazu su bili nešto bolje raspoloženi da nađu rešenje pa smo se na kraju dogovorili da tablice izdaju na moje ime, te da ostatak puta ja budem vozač, pošto je vlasnica auta pored mene neće biti potrebe za ovlašćenjem.

Nakon prelaska punkta idemo prema Ribarićima, zatim Novi Pazar i u Rašku stižemo u 14:30. To praktično znači da smo iz Kosovske Mitrovice do Raške, umesto za sat, stigli za šest sati.

Završile smo ovo putovanje uz pesmu Vesne Zmijanac – Idem preko zemlje Srbije. A ovo iskustvo sam napisala kako bi neupućeni sa kosovskim tablicama i prebivalištem u Srbiji bili spremni da im na prelazu neko može izgovoriti čuvenu repliku iz filma „Ko to tamo peva“ koja glasi: „dalje nećeš moći“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here