Connect with us

Članci

Bugarska poslanica imala firmu sa Curijem

Avatar

Published

on

Rosica Kirova jedna je od novih poslanica u bugarskoj skupštini. Ova informacija verovatno nije interesantna kosovskoj javnosti, ali bi trebalo da bude. Jer je Kirova poslovna partnerka “poznatog kosovskog narko bosa” Ismeta Osmanija Curija koji je uhapšen 2019. godine u Prištini, javio je bugarski Bird.
“Kirova i Osmani su zajedno sa još dve osobe osnovali akcionarsko društvo Citadel BG AD novembra 2004. Osmani u njemu učestvuje sa 20% akcija. Predmet delatnosti je proizvodnja građevinskog materijala, lepkova i suvih smeša, kao i građevinarstvo,” piše Bird.

Prema dokumentima iz Privrednog registra, Citadela BG je u likvidaciji, a Kirova je zastupnik.

Bugarski Bird precizira da je Kirova i pokušala da zatvori kompaniju u nekoliko navrata, ali i da se to formalno nije dogodilo, te da se odbijanje događalo zbog nedostajanja, ili isteklih dokumenata.

“Poslednji upis u Komercijalni registar je iz 2015. godine i podrazumeva da je Rositsa Kirova uručila partnerima, uključujući Ismeta Osmanija, poziv na generalnu skupštinu za odlučivanje o zatvaranju kompanije,” piše Bird.

Kako je bugarski Bird došao do saznanja o povezanosti Osmanija i Kirove?

Kako navode za Crno-beli svet, vezu do Osmanila pronašli su tokom rutinske provere poslovanja kandidata za poslanike pre parlamentarnih izbora održanih 4. aprila.

Kirova, međutim, tvrdi da prvi put čuje za Osmanija.

Prvog radnog dana zasedanja 45. Narodne skupštine, novinar Birda je razgovara sa njom

“Ne znam ovog čoveka” – rekla je između ostalog.

Na insisitranje novinara Birda da su Osmani i Kirova partneri i da su zajedno bili u Privrednom registru, Kirova navodi: “Imam mnogo kompanija i partnerstava. Moguće je, proveriću, samo mi recite koja je to kompanija bila.”

“Znam šta je Citadela, postojao je partner iz inostranstva,” kazala je Kirova, obećavši da će istražiti slučaj i razjasniti ga u novom razgovoru sa novinarom Birda.

Međutim, kako objašnjavaju za CBS iz Birda, Kirova ih još uvek nije kontaktirala u vezi sa pitanjem Osmanija kako bi razjasnila situaciju.

Za njih takođe ova poslovan veza nije veliko iznenađenje.

“Prema dokumentima Stejt Departmenta koje je objavio Wikileaks, CIA je našeg bivšeg premijera Bojka Borisova sumnjičila za promet drogom. Njegove veze sa licima organizovanog kriminala su dobro poznate,” naveli su za CBS iz bugarskog Birda.

Joca Amsterdam, Marjanović, likvidacije, zaštita…

Osnivači/novinari istraživačkog bugarskog portala Bivol, među kojima su i oni koji su radili na priči o povezanosti Kirove i Osmanija, 2012. godine uputili izveštaj Specijalnom parlamentarnom odboru za organizovani kriminal, korupciju i pranje novca pri Evropskom parlamentu, zahtevajući ispitivanje činjenica i okolnosti koje otkrivaju veze Borisova sa organizovanim kriminalom i učešće u šemama pranja novca koje su pronađene u tajnim depešama na Wikileaks-u. Oni su tada zahtevali i javno saslušanje u kojem bi učestvovalo niz lica među kojima – Sreten Jocić poznatiji kao Joca Amsterdam, Tomislav Marjanović – koji je bio krunski svedok u ubistvu novinara Ive Pukanića, ali i samog Borisova.

Bugarsko tužilaštvo je, međutim, odbilo da istraži tadašnjeg bugarskog premijera Bojka Borisova zbog navoda o uključenosti u kriminalnim aktivnostima.

Zašto Jocića i Marjanovića?

I Jocić i Marjanović su prethodno pred sudom u Beogradu jasno naveli Borisova kao osobu koja ih je tokom devedesetih štitila u Bugarskoj.

Jocić je 7. aprila 2009, na suđenju za ubistvo Gorana Marjanovića i Jelene Đorđević, izjavio da je njegov glavni domaćin i zaštitnik tokom višegodišnjeg boravka u Bugarskoj bio upravo Borisov, pisao je list Vreme.

“Tamo me je štitio njihov obaveštajni sektor, Bojko Borisov, koji je kasnije postao gradonačelnik Sofije, i Nikolaj Gigov, vlasnik fudbalskog kluba Lokomotiva, sa kojim sam bio vezan biznisom, jer je on bio legalni trgovac oružjem”, rekao je Jocić, preneo je ovaj list.

Tomislav Marjanović bio je krunski svedok optužbe za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića, svedočio je na suđenju Sretenu Jociću kao naručitelju likvidacije.

U svom svedočenju 2010. godine, Marjanović je opisao i, kako je izvestio Jutarnji, “bugarsku epizodu” u kojoj je izvršeno više likvidacija u Bugarskoj po nalogu Jocića.

“Naš čovek u Bugarskoj bio je Bojko Borisov i preko njega je sve bilo sređeno”, rekao je tada Marjanović.
Novinite je pisao da je Borisov demantovao Jocićeve navode i da je i dobijao pozive na Jocićevom suđenju ali i da je on to odbijao.

Sofijski list Standard 2010. godine javio je da je Jocić planirao dva atentata na Borisova.

Ismet Osmani Curi

Šira javnost je za Curija poslednji put čula usled vesti o zelenašenju i njegovom hapšenju 2019. On je tada sa još četiri lica uhapšen osim zbog zelenašenja i prinude i prevare, kako su izvestili mediji.

Ova grupa sumnjiči se da je tokom prethodnih godina nezakonito pribavila, prisvojila nepokretnu i pokretnu imovine (dve kuće u Priština, objekat, vozila i novac), a vrednost ilegalno stečene imovine procenjena je na preko 2,5 miliona evra, dok se sumnja da je ukupna šteta veća od 6 miliona evra. Curi je u međuvremenu pušten iz pritvora uz kauciju od 50.000 evra.

Detalji istrage

Portal Kallxo je preneo i detalje ovog slučaju iz, kako su naveli, spisa tužioca.
Juna 2012. godine ova grupa je Fatonu Daladakuu pozajmila 350.00 evra, uz kamatu od 7%, odnosno 25.000 evra mesečno. Kako bi obezbedio garancije da će vratiti dug, Daladaku je jednom od članova grupe prepisao svoju kuću u Prištini.

Krajem 2013. godine, Ismet Osmani i još dva lica kupili su zemljište od 3. hektara na autoputu Priština-Uroševa, u vrednosti od 600.000 evra. Vlasniku zemljišta platili su 250.000 evra, a preostalih 350.000 evra naplaćeno je Daladakuu.

Kada Daladaku nije uspeo da vrati dug, Ismet Osmani još dvojica članova grupe su mu oduzeli ključ kuće, te su nekoliko meseci kasnije primorali Daladakua da im ustupi imovinu od 3 hektara koja je vredela 900.000 evra u zamenu za dug koji je tada dostigao 700.000 evra.
Iako su imovinu vrednu 900.000 evra uzeli za 700.000 evra duga, nisu vratili kuću Daladakuu koju je jedan od članova grupe potom i prodao trećem licu, navelo je tužilaštvo.

PDK i Curi?

Uporedo sa informacijom o hapšenju pojavila se i fotografija Curija sa tadšnjim prvim čovekom Demokratske partije Kosova, Kadrijem Veseljijem i nekadašnjim gradonačelnikom Srbice, Samijem Ljuštakuom. Takođe, objavljen je video iz istrage o zelenašenju na kojem se u jednom trenutku čuje ime Kadija Veseljija.

Curijev advokat, Aljban Arifi, tada je za medije naveo da se Osmani i Veselji ne poznaju:

“Ismet Osmani ne poznaje Kadrija Veselija, nikada nije bio s njima ili je pio kafu sa njima, o čemu se u medijima govori”.

Ali ovo su samo najskorije informacije o Curiju.

Najstarija je ona iz 2005. godine – kada se Curi našao u izveštaju nemačke obaveštajne službe – BND.

Za njega je navedeno da mu je baza u Kosovskoj Mitrovici, da se bavi švercom cigareta, drogom (marihuana, heroin) i naftom, da se smatra “veoma opasnim”, te da održava uske veze sa Oslobodilačkom vojskom Kosova koje je, kako se navodi, “1998. masivno finansijski podržavao”.

Podsetimo, kompanija u kojoj su poslovni partneri Kirova i Osmani registrovana je 2004. godine.

Međutim, Osmanijevo ime se pominje i u izveštaju srpske obaveštajne službe o Zvonku Veselinoviću iz 2011. godine koji je objavio KRIK, navodeći da je u ovom izveštaju Osmani opisan kao Veselinovićev glavni saradnik u južnom delu Kosovske Mitrovice.

„Na planu ilegalne trgovine narkoticima, Veselinović blisko sarađuje sa Osmani Ismetom i Bećiri Mentorom iz južnog dela Kosovske Mitrovice, predvodnicima kriminalnih organizacija uključenih u međunarodne kanale za trgovinu drogom iz Turske, Republike Makedonije i sa područja Kosova i Metohije i Crne Gore prema zapadnoevropskim zemljama,” citirao je Krik navode iz izveštaja, dodajući da se u izveštaju dalje navodi da je drogu od Osmanija preuzimao Veselinovićev kum Milan Radoičić i prebacivao je u centralnu Srbiju.

Portal Insajderi je pre četiri godine objavio, kako je tvrdio, EULEX-ov dosije, datiran na 22/10/2010, Jedinice za organizovani kriminal koja je istraživala Veselinovića i njegovu grupu, uključujući Radojičića, navodeći da je počeo sa krađom automobila, ali i da se potom ubrzo razvio i u poslu šverca naftom, drogom i oružjem. Insajderi, međutim, ističe i da je većina ovih dela amnestirana usvajanjem zakona o amnestiji koji je bio deo dogovora između Beograda i Prištine.

Krik takođe navodi da je Osmani 1998. u češkom gradu Brnu osnovao firmu „Dafina“, koje je bilo neaktivno, da bi u avgustu 2014. Osmani većinski udeo preneo svom nekadašnjem cimeru Nikoli Kužniniju koji je živeo na istoj adresi kao i Osmani u Brnu – u ulici Brezova. Na istoj adresi je prijavljen i Pjeter Nikolaj, bivši potpredsednik upravnog odbora „Paradise Casino Admiral“ – mreže od 20 kazina koji pripadaju čuvenoj „Novomatic“ grupi iz Austrije, piše Krik.

Slučaj Ivanović

I dok su Osmanija srpske obaveštajne služe u prošlosti povezivale sa Veselinovićem i Radoičićem – više godina kasnije,sva tri prezimena povezivana su, na različite načine, zvanično i nezvanično, sa slučajem ubistva lokalnog političara sa Severa Kosova, Olivera Ivanovića, 2018. godine.

Tokom istrage ubistva, ona je prvobitno proširena na Radoičića i Veselinovića, i teretili su se da su bili vođe organizovane kriminalne grupe koja se dovodi u vezu sa Ivanovićevim ubistvom, a kako su mediji izvestili, izdat je i međunarodni nalog zanjihovo hapšenje.

Predsednik Srbije: Radoičić nije ubica Olivera Ivanovića

Godine 2018.  je Radoičić imenovan za potpredsednika Srpske liste; Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, iste godine je naveo da Radoičić “nije učestvovao u organizaciji, logistici, podstrekavanju“ na ubistvo Olivera Ivanovića. On je dodao da je Radoičić saslušan u Beogradu i da je utvrđeno da nije učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića, navevši da je Radoičić prihvatio i prošao poligrafsko ispitivanje.
Kasnije je, međutim potvrđeno da je za Veselinovićem raspisana poternica za događaje iz 2011. godine kada je na Severu ubijen policajac Enver Zumberi i zapaljen prelaz Jarinje.

Za Milanom Radoičićem je, sa druge strane, povučen nalog za hapšenje krajem februara.

A 2019. godine i Ismet Osmani Curi postaje okrivljeni za ubistvo Olivera Ivanovića, mada samo u srpskim tabloidima.

Nedeljnik Ekspress tvrdio je da su Curi „jedan od najmoćnijih šefova organizovanog kriminala na Balkanu i „njegov partner“ Nezedin Zeka, zvani Ljulji, za ubistvo Ivanovića platili 90.000 evra, a pozivajući se na izvor upućen u istragu srpskih bezbednosnih službi.
Isti list tvrdio je da je Curi uhapšen 2019, jer su “prištinske vlasti posumnjale da sarađuje sa srpskim inspektorima u istrazi atentata”.

Ove tvrdnje nisu zvanično potvrđene u javnosti, a Curi je, podsetimo pušten na slobodu uz kaciju od 50.000 evra. Krajem 2020. Podignuta je i treća optužnica za ubistvo Ivanovića, a u javnosti nijednom od zvaničnih institucija nije potvrđeno da je Curi obuhvaćen ovom optužnicom.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno