Connect with us

Aktuelno

“Glasaću za opoziciju kada dođe na vlast”

Avatar

Published

on

Što bi rekao jedan moj prijatelj: “Da ovde očekuješ promene je kao da gledaš u kurje oko, i očekuješ da ti namigne“. Ovo je svakako stav koji proizilazi iz očajanja zbog situacije u našem društvu ali, nažalost, velikim delom i iz iskustva, piše izvršni producent i direktor RTV Kim u Čaglavici Isak Vorgučić.

U kratkim crtama, očekivanje kosovskog Srbina od izbora je, pre svega, praktične prirode: da dobije projekat, ako je singl ili mu je dete još malo, a ako je dete post-tinejdžerskog doba – onda da mu ga čika-pobednik izbora zaposli. To da zaposli ne znači da ga uposli, da nešto radi; dobro sad, ako baš mora, onda neka malo i radi, ali je bitno da odlazi na posao, da tamo sedi (a šta bi drugo) i da mu redovno legne plata. E sad, da Generacija X razume Milenijalce, zahtevali bi i da na tom poslu ima besplatnog i brzog vajerlesa, ali avaj. Neka se za nešto snađu i sami. Oni koji su ove svoje bazične potrebe već podmirili, očekuju da se ništa ne promeni i da stare i stabilne, demokratski izabrane snage ostanu na vlasti, što je sasvim izvesno. Vlast opravdano računa na svoj opstanak, jer je poznato da odgovor svakog srpskog domaćina na pitanje: „Hoćete li da glasate za opoziciju“, glasi: „Hoću, kada dođe na vlast!“

Oni naši sugrađani koji još nisu podmirili svoje potrebe, nadaju se promenama ne bi li im te novodolazeće snage, ali još starije, pa sada progresivne i demokratske, zaposlile dete ili/i dodelile projekat, jer postojeća vlast je do sada izbegavala da im to učini zbog prethodnih veza i podrške staroj vlasti. Sa ovakvim nastrojenjem glasača, ali uz redovne cikluse smena vlasti, na kraju bi se svi i zaposlili i dobili svoje projekte, jer jedni bi avanzovali za vakta jednih, a drugi za vakta narednih. I tako bi se svi lepo, što se kaže, situirali, te konačno i potpuno blokirali ovakav prilično blokiran život, u kom je dobro poznato da su skoro jedini koji nešto rade, privređuju, menjaju i doprinose zapravo oni koji se nisu „situirali“.

Nije promena vlasti jedina mogućnost da se prekine ovakav začarani krug, koji se jednom rečju zove – korupcija, nego je to obrazovanje; pod uslovom da se prvo prekine začarani krug korupcije u obrazovanju. Da nove generacije iz škola izlaze pametnije i obrazovanije od svojih roditelja je osnova ne samo za prestanak korupcije, nego i za napredak civilizacije. Novija istraživanja, na žalost, potvrđuju suprotno, što svedoči o tome da iako nas uporno ubeđuju da napredujemo, mi smo u stvari krenuli da nazadujemo.

Pored obrazovanja, u borbi protiv korupcije neophodni su i funkcionalni zakoni, i funkcionisanje pravosudnog sistema. I veći zatvori brate. Funkcionalni zakoni i institucije bi morali da sankcionišu i one koji zapošljavaju/daju projekte uz interes i preko veze, ali i one koji ih primaju, jer su i jedna i druga radnja – korupcija. Obe radnje urušavaju sistem i institucije, i guraju nas sve dublje u ovaj glib u kome se nalazimo, jer sistem ne vode pametni i sposobni, nego oni koji ništa ne znaju, da bi mogli da ćute i slušaju. Ako ne ćute i ne slušaju, ako štrče, zna se kako mogu da prođu.

Uoči svakih izbora na Kosovu Srbi očekuju da im Beograd kaže za koga da glasaju. Da im se objavi ko je tu „za naše interese“, a ko je „izdajnik“. Bitno je da se to glasno kaže, a same rezultate izbora će već rešiti lokalne izborne komisije, tj. oni koji broje glasove, i međunarodni posmatrači, tj. oni kojima je posao da potvrde da je sve bilo regularno. Ali nije samo zato već godinama na Kosovu poznato da od izbora Srbi ne mogu da očekuju ništa. To je i zbog toga što do realnih promena ovog koruptivnog sistema mogu da dovedu samo i jedino promene u Prištini, gde je korupcija duboko ukorenjena i institucionalno podržana.
Zato je ovaj tekst mogao da počne i sa: „U kratkim crtama, očekivanje kosovskog Albanca od izbora je pre svega praktične prirode…“

Stranke kosovskih Albanaca koje su se do sada smenjivale na vlasti su dokazale da je njihova borba protiv korupcije isključivo deklarativna, u smislu predizbornih obećanja, a one koje se za vlast još bore to ističu kao primarni cilj svog programa. Međutim, hoće li se zaista zalagati da iskorene korupciju kada dođu na vlast? Ukoliko budu shvatili da se bez toga ne može krenuti dalje, i da korumpirano društvo ne može da očekuje baš nikakav napredak, onda postoji nada.

Bez šale, iskreno, ne znam šta zapravo kosovski Srbi, ili Kosovci generalno, od izbora očekuju. Mogu samo da pretpostavljam na osnovu iskustava i životnih priča kojima sam svedok, a to je manje-više ona priča sa početka bloga. I to je žalosno. Ono što bi trebali da očekuju, ako shvataju da je lična i kolektivna sloboda vrhovni princip i smisao života, je da se svim snagama angažuju na rušenju koruptivnog sistema, na sprečavanju pritiska na glasače, na prijavljivanju krađe glasova. Izbori moraju da budu slobodni da bi vladali oni koji su kvalitetni, a ne podobni. Krađa i nameštanje izbora moraju da se svedu sa industrijskih razmera – na statističku grešku.

Realno, za koga kosovski Srbin može da se odluči da glasa na izborima? Ima praktično jednu opciju, jednu listu koja se deklariše da zastupa interese svoje zajednice. To, samo po sebi, ne bi moralo da bude loše. Pretpostavlja se, jer uspešan popis skoro nismo imali, da Srba na Kosovu ima između 5 i 10%, zavisi koju stranu pitate. Taj broj ljudi, koji još uvek živi sa nerešenim problemima i istim izazovima i dve decenije nakon oružanog konflikta, nije ni dovoljno veliki, ni sa dovoljno različitim stavovima, da bi mogao da generiše više od jedne političke opcije koja bi ga zastupala na Kosovu. Međutim, s obzirom na takve predispozicije ta opcija bi morala da bude mnogo otvorenija za pluralizam stavova u okviru svojih redova, i mnogo fleksibilnija da prihvati kritike, a ne da ih apriori etiketira kao zlonamerne i anti-nacionalne. Takvim postupanjem, koje su neretko pratile otvorene pretnje, paljenje automobila, pa čak i brutalna ubistva, kao i istrajnim gajenjem korupcije u svojim redovima, uklonjeni su i odbijeni mnogi intelektualci i ugledni Srbi koji su mogli da doprinesu da se problemi zajednice rešavaju, a ne guraju pod tepih.

Po ugledu na Srpsko narodno vijeće u Hrvatskoj, nakon sukoba 1999. godine Srbi su se na Kosovu organizovali u okviru Srpskog nacionalnog veća. Ovu organizaciju su sačinjavali pripadnici različitih političkih opcija, ali ih je objedinjavala zajednička briga i zalaganje za popravljanje lošeg stanja i praktičnih problema u raštrkanim enklavama. I danas bi partija koja predstavlja Srbe na Kosovu trebala da se ponaša kao nadpolitička organizacija, jer se ona bori isključivo za glasove kosovskih Srba, koji se u manjoj ili većoj meri suočavaju sa identičnom svakodnevicom. Takvi predstavnici treba da gaje dobre veze sa Beogradom, sa državom Srbijom, koja pruža logističku podršku kosovskim Srbima u mnogim sektorima, ali oni moraju da budu uporni u ubeđivanju Beograda u ono što je kosovskim Srbima važno, a ne uporni u sporvođenju direktiva i odluka jedne partije, koje su za nas štetne. Partija na vlasti nije država, a podrška toj partiji nije ljubav prema državi. Ma kako se danas nekom činilo da će stvari ovako večito da traju i da se vlast neće promeniti, taj niti je čitao istoriju, niti razume značaj štampe.

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) “Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu” – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti FDMC-a čiji je doprinos tekst Isaka Vorgučića.

 

 

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno