Connect with us

Aktuelno

Kako do lekova na Severu Kosova?

Avatar

Published

on

Odlazak po lekove u centralnu Srbiju, u gradove najbliže administrativnoj liniji, poput, Raške, Kuršumlije, Niša – jedan je od ključnih problema koji su istakli čitaoci u našoj nedavnoj ECR anketi.

„Unapređenje nabavke lekova“; „Nedostupnost lekova u opštini ukojoj živim“; „visoka cena lekova“, „nemogućnost podizanja lekova na recept na Kosovu”; „različite cene lekova na Kosovu i u Srbiji“ – problemi su sa kojima se suočavaju naši čitaoci.

„Nama se više isplati i da otputujemo do Raške samo zbog lekova, platimo put, nego da kupim lekove u Mitrovici u privatnoj apoteci,” objasnila je jedna od naših ispitanica sa kojom smo razgovarali o nabavci lekova na Kosovu.

Šta su prepreke za građane na Severu Kosova kada je u pitanju nabavka lekova?

“Srpski lekovi na celom Kosovu i Metohiji”. “Ovo je važno za sve stanovnike Kosova i Metohije, ali i za apoteke, trgovce, proizvođače lekova i veletrgovce lekovima iz centralne Srbije“.

Dogovor o farmaceutskim sertifikatima između Beograda i Prištine 2015. godine trebalo je da označi prekretnicu i za građane i za one koji se bave prodajom i uvozom lekova srpskih proizvođača na Kosovu.

Nestašice lekova u srpskim zdravstvenim institucijama na KiM objašnjavane su tada upravo nepostizanjem dogovora.

“Važno je napomenuti da pitanje licenciranja lekova i medicinskih sredstava, kao i veledrogerija i apoteka, kod institucija u Prištini, još uvek nije rešeno. Ovo je ključni razlog zbog koga je i nastao problem snabdevanja lekovima i medicinskim sredstvima zdravstvenih centara na Kosovu i Metohiji” – stoji u izveštaju Kancelarije za KiM.

Maja 2015. je dogovor i postignut. Ključne poruke su bile da je farmaceutski sertifikat statusno neutralan, te da će se sada po prvi put „registrovati lekovi i medicinska sredstva kod Kosovske agencije za medicinu, omogućavajući nesmetanu prodaju na Kosovu i Metohiji svim proizvođačima iz centralne Srbije“.

Usled ovog, ali i dogovora iz 2013. godine o carinama morale su da se licenciraju sve kompanije koje se bave prometom roba u takozvanom  kontrolisanom  režimu (određeni prehrambeni artikli, lekovi, alkohol, nafta, duvan…).

Pitanje snabdevanja srpskih zdravstvenih institucija tada nije pojašnjeno, ali jeste potvrđeno da „će se medicinski centri i apoteke na Kosovu i Metohiji koji čine deo zdravstvenog sistema Srbije i dalje redovno snabdevati od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansirati iz budžeta Republike Srbije”.

Po postizanju dogovora o farmaceutskim sertifikatima rešenje za srpske zdravstvene institucije bilo je moguće kroz licenciranje u kosovskim institucijama ili kroz „humanitarne isporuke“ lekova i zdravstvenog materijala.

Do danas se lekovi i medicinska sredstva srpskim zdravstvenim institucijama na KiM vrše se kroz „humanitarne isporuke“, odnosno, prema kosovskom zakonu, „donacije“.

Otpremanje boca kiseonika za KBC u Severnoj Mitrovici

Otpremanje boca kiseonika za KBC u Severnoj Mitrovici

“Svu terapiju koju primenjujemo u Srbiji imamo, i zaštitnu opremu i kiseonik i lekove tako da nam to stiže nesmetano. Situacija je stabilna,” kazao je direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, potvrdivši da im lekovi i medicinski materijal i dalje stiže u vidu humanitarnih isporuki preko firme Farmalogist connect.

Farmalogist, sa druge strane, od jula 2015. godine, ne uvozi lekove za privatne apoteke, već isporučuje lekove srpskim zdravstvenim institucijama na Kosovu.

Kako saznajemo, procedura dostavljanja ovih lekova podrazumeva trebovanje ustanova od svojih dobavljača u Srbiji po tenderu. Na osnovu faktura koje trebuju, uvoznik pravi specifikaciju za kosovske vlasti.

Što se tiče lekova, za svaki od trebovanih lekova, uvoznik mora da ima atest, sertifikat o analizi i rešenje Ministarstva zdravlja Srbije da je lek validan u Srbiji. Što se tiče pomoćnih sanitetskih materijala, kao što su špricevi, rendgen aparata, sredstava za rendge, gaze, zavoji, za to je potreban CE sertifikat (Sertifikat o konformitetu).

Sva sakupljena dokumentacija se potom šalje kosovskim institucijama na odobrenje.

Na osnovu dostavljene dokumentacije, uvoznik dobija markice, odnosno, kako ih na Kosovu nazivaju, “banderole” koje se uz dozvolu šalju u centralnu Srbiji i koje se lepe na svaku kutiju lekova koja će biti dostavljena na Kosovu. Banderole/markice za lekove koji su deo „donacije“ su drugačije od markica lekova koja se inače uvoze. Na njima se javno navodi da je uvezeni medicinski proizvod donacija i da se daje besplatno.

Kontigent lekova se po ulasku na Kosovu šalje na carinski terminal, po odobrenju se razvoze u Gračanicu, Štrpce, Gnjilane, Sever Kosova.

Ove lekove plaća RFZO, samo što se dostavljanje vrši kroz humanitarne isporuke. U ovim kontigentima su i lekovi koji nisu registrovani pri kosovskoj agenciji, koji ne potpadaju pod registrovanje upravo zato što su dostavljeni u vidu humanitarnih isporuka.

Uvoz ovih lekova se radi na osnovu usaglašene procedure između Beograda i Prištine u Briselu, a donaciju odobrava i prati ofiicir za vezu.

Proces registracije lekova i apoteka na Kosovu

Registrovanje lekova, sa druge strane, ključno je za uvoz lekova kada su u pitanju privatne apoteke.

Prva „registraciona rešenja“ za promet lekova na KiM, prema izveštaju Kancelarije za KiM, izdata su decembra 2015. godine

Kosovske apoteke i zdravstvene ustanove u velikoj meri se oslanjaju na uvezenu medicinsku opremu i lekove.

Na listi registrovanih lekova na Kosovu dostupno je preko 170 kosovskih proizvođača, bar 500 turskih, gotovo 400 nemačkih.

Zakon o medicinskim proizvodima i medicinskim proizvodima reguliše ove proizvode, a Kosovska agencija za lekove odgovorna je za licenciranje uvoznika i kontrolu kvaliteta.

Odeljenje za izdavanje dozvola pri Kosovskoj agenciji za lekove odgovorno je za ispitivanje i izdavanje dozvola za uvoz i izvoz medicinskih proizvoda koji poseduju sertifikate o odobrenju za promet, medicinska sredstva, reagense, dijetetske suplemente i biljne lekove.

Takođe ispituje i priprema uvozne dozvole za osnovne lekove i donacije za lekove i medicinsku opremu na zahtev Ministarstva zdravlja i za individualnu terapiju.

Prema administrativnom uputstvu br. 11/2015 (prometnici na malo medicinskih proizvoda i opreme) promet na malo medicinskih proizvoda i opreme može da obavlja samo licencirana apoteka.

Propisani su rogobatnii uslovi za licenciranje apoteka koji uključuju kvadraturu objekta, kvadraturu prostora za izdavanje lekova, ostalih prostorija, obavezne opreme, postojanje stručnog tima u apoteci uz posedovanje odgovarajuće licence, odnosno diplome.

Apoteka istovremeno može da se snabdeva medicinskim proizvodima od “domaćih licenciranih proizvođača, od licenciranih galeničkih laboratorija i od prometnika na veliko” koji su takođe licencirani od strane ove agencije.

Registracija lekova takođe podleže proceduri koja, između ostalog, podrazumeva podnošenje prijave Kosovskoj agenciji za medicinske proizvode i opremu, zajedno sa dosijeom na engleskom ili albanskom ili srpskom jeziku.

Ova agencija potom pregleda prijave i podnosi je Kosovskoj komisiji za procenu medicinske opreme i proizvoda u svrhu naučne procene.

Pregled prijave agencija vrši u roku od 210 dana, a zatim obaveštava nadležni organ da izda dozvolu za stavljanje u promet.

Visoke cene tarifa

Ovoj agenciji se plaćaju troškovi licenciranja kako apoteka, tako i lekova, nadoknade su propisane Administrativnim uputstvom o tarifama pruženih usluga Kosovske agencije za medicinske proizvode i opremu.

Tarife se razlikuju u zavisnosti od tipa aplikacije. Na primer, za registraciju leka, tarifa iznosi 2000 evra, zatim se dodatno naplaćuju tarife za svaki dodatni oblik, za dodatnu dozu, za dodatno pakovanje. Tarifa za licenciranje prometnika na veliko je 5000 evra, dok je godišnja tarifa za prometnika na malo koja se izdaje na 5 godina 1000 evra za pet godina, tarifa za licencu odnosno ovlašćenje za uvzo je 1,5 odsto od ukuponog iznosa fakture. Naplaćuje se takođe svaka markica, odnosno banderola takođe.

Prema listi koja je dostupna na zvaničnoj Internet stranici agencije, na Kosovu je registrovano 3.706 medikamenta. Od toga, gotovo 140 proizvođača iz Srbije. Ipak, ova lista ne podrazumeva, na primer, 140 različitih medikamenata, već obuhvata i isti lek u  različitim dozama. Listu pogledajte ovde.

Tako se, na primer, Hepatrombin  i Prilinda pojavljuju na listi čak pet puta, a Tensec, Paravano (od 5, 10 i 20 mg), Bromazepam tri puta, što bi značilo da je lista registrovanih lekova iz Srbije zapravo znatno kraća.

Određivanje cene lekova

Određivanje cena lekova u privatnom sektoru medicinskih proizvoda sa Liste osnovnih lekova i medicinskih proizvoda sa Liste lekova iz zdravstvenog fonda za osiguranje vrši Odbor za određivanje cena.

Ovaj odbor utvrđuje maloprodajne cene farmaceutskih proizvoda u maloprodajji (apotekama) za svaki pojedinačni farmaceutski proizvod. Osnov za određivanje maloprodajne cene je veleprodajna cena farmaceutskog proizvoda na koju se dodaje maržu profita i tarifa za “disperziju”. Marža se razlikuje od cene veleprodajne cene lekova i kreće se do 30 odsto.

Ministarstvo zdravlja Kosova takođe objavljuje listu esencijalnih lekova i njihovih cena. Koju možete da pogledate ovde.

Na uvozne lekove naplaćuje se porez na dodatu vrednost od 8 odsto.

Cene lekova

Cene lekova se razlikuju od apoteke do apoteke.

Cena Hemomicina od 500 mg se u Severnoj Mitrovici kreće od 240 do 280 dinara, dok se isti lek u beogradskim apotekama može naći i za 210 dinara.

Cena Pancefa se takođe razlikuje i kreće se od 340 do 370 dinara, dok se u Beogradu može naći i za 317 dinara.

Cena Pancefa se, sa druge strane, u jednoj od prištinskih apoteka kreće se od 7 do čak 12 evra.

Državne apoteke srpskog zdravstvenog sistema na KiM

Zdravstveni sistem u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcioniše pod okriljem srpskog zdravstvenog sistema.

Građani se leče u srpskim zdravstvenim institucijama, kao osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Lekovi kojki se propisuju pacijentima u srpskim zdravstvenim institucijama na KiM su najvećim delom lekovi proizvođača iz Srbije, poput Galenike i Hemofarma, odnosno u skladu sa srpskim registrom lekova.

Upravo na to je upozorio i jedan od naših sagovornika, inače vlasnik privatne apoteke na Severu Kosova.

Lekari koji rade u srpskim zdravstvenim institucijama prepoznaju i poznaju lekove koji su registrovani u Agenciji za lekove u Srbiji.

„Doktori rade i propisuju lekove u skladu sa srpskim sistemom, a kosovske institucije zahtevaju da se poštuje kosovski registar lekova,“ kaže on.

„To znači da svaki lek koji ima srpsku banderolu se smatra nelegalnim i zabranjenim na Kosovu,“ dodaje on.

U državnoj apoteci u Kosovskoj Mitrovici možete da kupite pojedine lekove,  međutim, na recept ne možete da ih uzmete.

Državna apoteka u Kosovskoj Mitrovici

Prema rezultatima naše ankete, građani na Severu Kosova se lekovima snabdevaju ili u privatnim apotekama ili u srpskim državnim apotekama u Raški, Kuršumliji, Nišu. Dovijaju se na različite načine. Pojedini putuju do ovih gradova, a pojedinima lekove dostavljaju i rođaci, kako su naveli, “iz Srbije”.

“Vidite, računica je jasna. Za terapiju mojoj majci i mom bratu na mesečnom nivou potrebno je preko 150 evra. Piju terapiju dva puta dnevno. Da ne govorim o tome što moj brat koristi i takozvane pumpice usled gušenja. Nama se više isplati i da otputujem do Raške samo zbog lekova, platimo put, nego da kupim lekove u Mitrovici, u privatnoj apoteci,” objašnjava jedna od naših ispitanica.

Neke od privatnih apoteka u Severnoj Mitrovici

Međutim, dodatan problem je za građane nastao tokom pandemije. Usledilo je dva i po meseca karantina, ali i strah da se putuje javnim prevozom. Postavlja se pitanje i šta se događalo sa onima kojima su lekovi bili hitno potrebni, a nije ih bilo ni u privatnim apotekama. Lekovi poput hemomicina, prema našoj anketi, u jednom trenutku, na primer, nisu mogli da se nađu ni u jednoj privatnoj apoteci u Leposaviću.

Identična situacija se dogodila i našoj novinarki kojoj je februara hitno bio potreban lek pancef. Pancefa nije bilo niti u jednoj apoteci u Severnoj Mitrovici, te je po ovaj lek morala u privatnu apoteku u Prištini.

Ipak, oni koji ne mogu da otputuju do, na primer, Prištine, ili do neke od državnih apoteka u Raški, Nišu, Kuršumliji, snalaze se i plaćanjem trećeg lica da im lekove podigne na recept.

Jedna od naših ispitanica je potvrdila da plaća do 300 dinara licu koje nije želela da imenuje, a koje redovno putuje do Raške i Kraljeva, da joj preuzme lekove na recept.

“Verujte, da nije toga, ne znam kako bismo došli do terapije. Moja majka niti želi, niti sme, da putuje sada u vreme pandemije, a ja usled obaveza. Zato platimo 250 do 300 dinara, što nije mnogo s obzirom na cenu terapije i dobijemo lekove. Tom licu damo svoje recepte, sve što je potrebno, ono podigne lekove, u Mitrovici ih preuzmemo i da nije toga, sigurna sam da bismo sav novac koji zaradimo utrošili na kupovinu lekova,” objašnjava.

Oglas u glavnoj mitrovičkoj ulici

Oglas u glavnoj mitrovičkoj ulici

Zašto nema lekova na recept na Severu Kosova? „Nije problem nemanje lekova, već dugovanja“

Iako se početak nemogućnosti preuzimanja lekova na recept u srpskim državnim apotekama na Kosovu poklapa sa postizanjem sporazuma između Beograda i Prištine o farmaceutskom sertifikatu, te se može zaključiti da je problem upravo u neregistrovanju ovih apoteka u kosovskom sistemu (dok kosvoske vlasti ne prave razliku između privatne i državne apoteke), iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju je poručeno da lekova u apotekarskoj ustanovi u Kosovskoj Mitrovici nema zbog dugovanja.

“Najveći problem ovde je da Apoteka Kosovska Mitrovica ne raspolaže lekovima, jer je u blokadi. Onog trenutka kad se to reši, povući će se novac iz tekuće budžetske rezerve, jer je to jedini način da se taj problem reši, tog trenutka će dobavljači ponovo donositi lekove u Kosovsku Mitrovicu“, kazale je 2017. tokom posete Kosovskoj Mitrovici pomoćnica direktora Kancelarije za KiM, Slađana Marković-Stojanović.

Ona je navela da je apoteka u dugovanjima koja se mere do sto miliona dinara, potvrdivši da je  promenjen menadžment Apoteke  Kosovska Mitrovica i da Ministarstvo zdravlja  Srbije treba da angažuje ekonomskog veštaka koji će utvrditi tačan iznos dugovanja, ne samo prema dobavljačima, već prema svim potražiocima duga.

Tada je najavljena i transformacija ove ustanove. Predviđeno je da Apoteka Kosovska Mitrovica postane jedna jedina apotekarska ustanova sa svojim filijalama po celom KiM gde su ranije bile samostalne apotekarske ustanove.

„Rok za pripajanje odnosno fuzionisanje u jednu ustanovu, koja mora prvo da se deblokira da bi bila funkcionalna, je dve godine. Ostale ustanove treba da se pripoje u roku od godinu dana” – rekla je tada Marković-Stojanović.

Zašto građani ne mogu da podignu lekove na recept na KiM, šta se dogodilo sa procesom pripajanja – samo su neka od pitanja na koja smo zatražili odgovor od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja i to u dva navrata. Odgovore nismo dobili. Pokušali smo da kontaktiramo i direktoricu Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica Ljiljanu Delibašić koja se nije javljala na telefon, iako smo je pozvali sa dva različita broja.

Koliki je tačno dug ove apoteke nije poznato.

Potrošnja lekova u Apotekarskoj ustanovi Kosovska Mitrovica od 2010. do 2013. godine, izvor: RFZO

„Dugovi zdravstvenih ustanova u javnoj svojini pokazuju tendenciju rasta iz godine u godinu. Tako je na dan 31.12.2015. godine ukupan dug iznosio oko 10 milijardi dinara, na dan 31.12.2016. godine oko 11,1 milijardu dinara, a na dan 31.12.2017. godine oko 11,8 milijardi dinara, i na kraju,  31.12.2018. oko 12,4 milijarde dinara“ – NALED.

Problem dugovanja, međutim, nije problem sa kojim se suočava samo ova apoteka.

Prema podacima NALED-ove Sive knjige zdravstva, akumulirani dugovi za isporučene lekove i medicinska sredstva, zdravstvenih ustanova iz Plana mreže prema veledrogerijama, dostižu razmere koje, kako su naveli, mogu da ugroze sistem funkcionisanja zdravstvene zaštiite u celini, opstanak veledrogerija i dostupnost lekova građanima i pacijentima:

„Dugovanja zdravstvenih ustanova u javnoj svojini prema četrnaest članica Grupacije su 31.08. 2018. godine iznosila čak 12,4 milijarde dinara (oko 105 miliona evra). Od toga čak 91% dugova nastalo je kao posledica isporučivanja lekova po osnovu centralizovanih postupaka javnih nabavki koje je u ime i za račun zdravstvenih ustanova u javnoj svojini sproveo i za koje je sredstva obezbedio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).“

Ove obaveze se ne evidentiraju kao obaveze RFZO, već kao obaveze samih zdravstvenih ustanova u javnoj svojini, što je, kako navodi NALED, posledica neadekvatnog načina finansiranja, kao i činjenice da zdravstvene ustanove nenamenski troše javna sredstva.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno