Connect with us

Aktuelno

Može li Kosovo da tuži Srbiju za genocid?

Milica Radovanovic

Published

on

Kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno je u intervjuu za Irish Times najavila da Kosovo namerava da tuži Srbiju za genocid, nije precizirala pred kojim sudom, ali je navela da je većina svedoka i dalje živa te da dokazi postoje.

Tužbu za genocid protiv Srbije najavljivao je i bivši kosovski predsednik, tada ministar spoljnih poslova, Hašim Tači još 2015. godine.

„Srbija je neosporno počinila genocid na Kosovu. Imamo dokaze, imamo svedočanstva i ceo svet to zna“, rekao je Tači tada. Nije mogao da precizira kada će tačno tužba biti podneta, ali je rekao da će Priština tužbu podneti Međunarodnom sudu pravde nakon što proceni “unutrašnje i međunarodne okolnosti”.

Tačijeva najava na Kosovu je naišla na kritike da je pravno neizvodljiva te da služi za njegov sopstveni PR.

Vjosa Osmani, u to vreme poslanica u Skupštini Kosova za BIRN je te 2015. izjavila da je takav slučaj nemoguć.

“Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, nije stranka u statutu MSP i nije preduzelo mere da prihvati nadležnost suda”, rekla je Osmani za BIRN.

Iako se ove okolnosti u međuvremenu nisu promenile, Osmani 2021. godine ipak najavljuje podnošenje tužbe protiv Srbije, ali nije jedina. Kosovski premijer, Aljbin Kurti je u svom prvom govoru nakon izglasavanja nove vlade, 22. marta naveo da namerava da tokom njegovog mandata podnese Međunarodnom sudu pravde tužbu za genocid protiv Srbije. Isto je potvrdio i predsednik Skupštine Kosova, Galuk Konjufca.

Dosadašnje najave u vezi sa podizanjem ove tužbe do sada su rezultirale jedino skupštinskom „rezolucijom o genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločina bivšeg režima srpske države, počinjenih na Kosovu“ od 16. maja 2019 i formiranjem parlamentarne  komisije za usklađivanje stavova o osnivanju „Međunarodnog tribunala za genocid Srbije na Kosovu“ 30. maja iste godine.

Sredinom decembra  2020. godine Vjosa Osmani zatražila je od albanskog parlamenta da usvoji rezoluciju kojom se „osuđuje srpski genocid“.

Želimo da Skupština Albanije usvoji rezoluciju kojom bi se osudio genocid nad Abancima na Kosovu. To je učinila naša skupština i želimo da Albanija bude iza nas, kako bismo bili jedinstveni“, kazala je Osmani.

Pored najava da će Kosovo tužiti Srbiju pred MSP, pažnju medija ponovo su privukli navodi da bi takvu tužbu mogla da podnese Albanija, s obzirom na to da je ona za razliku od Kosova članica Ujedinjenih nacija.

Miloš Hrnjaz, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu u odgovoru za CBS objašnjava da postoje tri nivoa pitanja u vezi sa eventualnom tužbom protiv Srbije pred MSP-om za navodno kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u vezi sa zločinima na Kosovu:

Da li Kosovo može da podnese tužbu protiv Srbije pred MSP, da li to može da uradi Albanija i čini li to ona onda u svoje ili u ime Kosova i ukoliko bi se MSP eventualno proglasio nadležnim kakve su šanse da bi Srbija mogla da bude proglašena odgovornom pred MSP za kršenje pomenute Konvencije.

U nastavku pročitajte njegova objašnjenja.

Da li Kosovo može da podnese tužbu protiv Srbije pred MSP?

Pred MSP-om mogu da se pojave države (ne ulazeći u to da li Kosovo ispunjava ovaj uslov ili ne) koje su članice UN (članice UN su automatski i potpisnice Statuta MSP), zatim države koje nisu članice UN, ali jesu potpisnice Statuta (ta mogućnost je predviđena članom 35 Statuta i korišćena je u praksi nekoliko puta), a postoji i mogućnost da se pod određenim uslovima pred Sudom pojavi i država koja nije ni članica UN ni potpisnica Statuta.

Imajući u vidu da Kosovo nije ni članica UN, ni potpisnica Statuta ostaje, bar teorijski treća mogućnost. U tom slučaju se primenjuje stav 2 člana 35 Statuta u kome se navodi da uslove za to određuje Savet bezbednosti UN što je on i uradio u svojoj rezoluciji 9 od 1946. godine koja je do danas ostala na snazi jer je SB nije menjao ili zamenio novom.

Ne vidim način da Kosovo po ovom osnovu tuži pred MSP-om, osim u sasvim teorijskom slučaju da Srbija na to pristane.

Drugo pitanje je onda može li Albanija to da uradi u svoje ime ili u ime Kosova. Odmah u tom smislu da kažem da ne postoji mogućnost da to uradi u ime Kosova, već samo u svoje ime.

I Albanija i Srbija su strane ugovornice Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida s tim što je Srbija podnela i (kontroverznu) rezervu uz ovu Konvenciju po kojoj se na nju neće primenjivati član IX Konvencije, odnosno u slučaju spora neće biti nadležan MSP.

No, čak i ukoliko ovakva rezerva Srbije ne bi bila prihvaćena, ostaju drugi problemi u vezi sa ovakvom eventualnom tužbom. Upravo sada je pred MSP-om slučaj između Gambije I Mijanmara u kome Gambija tuži ovu drugu državu za kršenje pomenute Konvencije iako navodno kršenje nema direktne veze sa Gambijom. MSP je, međutim, u odluci o privremenim merama zaključio da je ovo, makar teorijski, moguće jer je Konvencija takva da su sve strane ugovornice “zainteresovane strane” kada je u pitanju ovakav zločin kakav je genocid.

Sa druge strane, konačna odluka o nadležnosti nije doneta i pitanje da li bi MSP u slučaju Albanije i Srbije konstatovao da postoji nadležnost zavisi od previše stvari koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti (pomenuta rezerva Srbije, da li bi Sud konstatovao da među njima postoji spor u vezi sa ovim pitanjem, konkretnog trenutka kad bi se tužba podnosila, itd.). Dakle, teorijski je moguće da Albanija pokuša da tuži Srbiju u ovom slučaju, ali postoji čitav niz prepreka za uspostavljanje nadležnosti MSP-a u toj situaciji.

Treće pitanje je ukoliko bi MSP presudio da ima nadležnost u nekoj od predhodnih situacija kakve su šanse da bi presudio da se na Kosovu dogodio zločin genocida tokom 1998. ili 1999. godine. Moje mišljenje je: minimalne.

Naime, u svom dosadašnjem radu MKSJ (Haški tribunal) ni u jednoj svojoj presudi koliko je meni poznato nije presudio za zločin genocida na Kosovu, iako su neki od članova tadašnjeg državnog vrha osuđeni za druge zločine. Čak ni za Miloševića optužba za Kosovo nije sadržala deo o navodnom genocidu na Kosovu. MSP nije, naravno, formalno obavezan praksom MKSJ-a, ali su veoma male šanse da u ovoj situaciji presudi drugačije (po pravilu je MSP konzervativnija pravosudna institucija i male su šanse da bi on zauzeo neko mnogo liberalnije stanovište po ovom pitanju od tužilaštva MKSJ-a!). Iako se u literaturi mogu naći i stavovi da se na Kosovu desio zločin genocida, meni se čini da za to ne postoji dovoljno dobra argumentacija, naročito ne ona koja bi prošla pred MSP-om.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno