Connect with us

Aktuelno

Nesanitarne deponije i smetlišta: Dug put do rešenja

Avatar

Published

on

Šaren kamen, Česmin lug, iza stambenih zgrada u Severnoj Mitrovici, reka, šuma, livade, oko kontejnera, u ostacima starih kuća, šumski putevi… Samo su neke od lokacija koje su građani u ECR anketi naveli kao one na kojima se nalaze divlje deponije. Obilaskom ovih lokacija uverili smo se i sami u tačnost ovih navoda. Neslavna lista lokacija bi mogla da se nastavi u nedogled, jer problem divljih deponija i smetlišta nije problem samo severnog dela Kosova. Stanje životne sredine na severu Kosova je razočaravajuće, upozorava profesor dr Aleksandar Ćorac sa prištinskog univerziteta. Odgovornost za to vidi na čitavom društvu. Kaznena politika kada je u pitanju nepropisno odlaganje otpada nije rešenje, jer sistem odlaganja nije uređen, pojašnjava.

U ECR anketi građani su naveli da smeće bacaju isključivo na mesta koja su predviđena za to, odgovarajući šta vide kao razloge zbog kojih građani bacaju smeće izvan mesta koja su za to i predviđena.

Među ključnim razlozima su, kako oni to vide – nedovoljna obrazovanost o zagađenju i nedovoljna svest, to što ne postoje svuda kante za smeće; zato što se kontejneri i kante pune i ne prazne redovno; zato što građani kabaste predmete ne mogu da odnesu daleko pa ih bacaju u prirodu ili na ulici; zato što voda odnosi smeće, pa je, samim tim, u redu bacati ga u reci.

Svi ispitanici u anketi naveli su da nisu ili da uglavnom nisu zadovoljni čistoćom javnih površina u mestu u kojem žive.

„Smeće na svakom koraku“; „Zbog količine smeća na ulici“; „Zato što nema dovoljno kontejnera za odlaganje smeća“; „ljudi uopšte ne vode računa i bacaju smeće svuda gde stignu, čak i sa zgrada“; „deponije su pored reke Ibar, u plavnim područjima i svakog proleća reka odnese dobar deo otpada“; „deponije nisu planski pravljene, nema nikakve separacije otpada i sav otpad se istovara samo da bi se sklonio iz naselja“; „zbog divljih deponija na putevima, posebno onim popularnim među šetačima, sa manjom frekvencijom saobraćaja“; „građani i dalje bacaju svoje smeće gde god stignu“; količina đubreta je nepodnošljiva“ – neki su od odgovora u ECR anketi.

Osim putem Interneta, odgovore od građana smo zatražili i na ulicama Severne Mitrovice. Iako tema od ključne važnosti za građane, dobar deo njih nije bio raspoložen da odgovorni ni na prvo pitanje – „kako i gde odlažu smeće“.

Oni koji su želeli da odgovaraju, potvrdili su da smeće odlažu propisno, a odgovornost za postojanje divljih deponija vide i na građanima, ali i lokalnim službama:

„Ima tu odgovornih dosta. Jesu grаđani, ima čovek koji je postavljen, i koji prima platu za to, on treba da vodi računa, ne ja.“

„Odogovrnost je i na građanima i na predstavnicama vlasti, opštine, na onima koji rade taj posao. Verovatno ne rade svoj posao kako treba.”

„Odgovornost građana, ali i mesne samouprave pre svega. Građani su neodgovorni, bacaju smeće gde stignu, a mesna samouprava bi trebalo da to na neki način sankcioniše, da primenjuju propise koji su doneti, a oni to ne rade“.

Divlje deponije

Do trenutnog broja divljih deponija na Severu Kosova teško je doći.

Prema poslednje dostupnom izveštaju Kosovske agencije za zaštitu životne sredine, u junu 2020, na nivou celog Kosova, u 38 opština je registrovano ukupno 1,490 divljih deponija različitih veličina. Kategorija velikih deponija dominira sa 43%.

Prema istom izveštaju, broj divljih deponija za 2019/2020 godinu po opštinama na Severu Kosova bio je sledeći:

  Male deponije (1-5 vreća za smeće od 200 l) Srednje deponije (6-20 vreća za smeće od 200 l) Velike deponije (>20 vreća za smeće od 200l)
Severna Mitrovica 3 7 6
Zvečan 11 13 15
Zubin Potok 23 0 0
Leposavić 35 39 15

 

Na divljim deponijama na Kosovu uglavnom dominira mešoviti otpad (45%), sledi građevinski i otpad od rušenja, kao i komunalni otpad. Najveći broj divljih deponija registrovan je u regionu Gnjilana 325, dok je najmanje registrovano u regionu Đakovice – 60 deponija.

A ako se izvrši poređenje broja divljih deponija sa preliminarnim popisom u martu 2019. godine (kada je registrovano 2,529 divljih deponija), registrovan je značajan pad njihovog broja, odnosno za 1,040 deponija.

Osim u ruralnim područjima, divlje deponije su registrovane i u urbanim sredinama. Takav je slučaj i na Severnom Kosovu.

Tako je početkom aprila ove godine uklonjena divlja deponija kod Tri solitera u Severnoj Mitrovici. Tokom 2020. godine je, na primer, opštinski organ obavestio javnost da su uklonjene divlje deponije na čak 11 lokacija.

Pitali smo mitrovički privremeni opštinski organ i Javno komunalno preduzeće „Standard“ šta rade po pitanju divljih deponija, da li se sankcionišu nesavesni građani, šta vide kao rešenje problema divljih deponija, te da li postoje eventualni problemi sa kojima se suočava JKP. Odgovori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.

Građani sa kojima smo razgovarali rešenje vide u kaznenoj politici.

“Najbolje je da se kažnjavaju, da se ne bacaju ni kese sa spratova, neće u kontejner, nego baci sa sprata, dole, u travu.”

“Da se mesna samouprava samodisciplinuje, i da, na primer, uvede neke novčane kazne. Mislim da bi novčane kazne bile najbolje rešenje za sve.”

“Rešenje bi trebalo da bude da se što aktivnije uključe, da rade svoj posao. Može i da se kazne, kad su građani u pitanju, a što se tiče opštine, to opština treba sama da vidi šta će i kako će.”

“Podizanje svesti građana” – bio je takođe jedan od komentara.

Širi problem

Upravljanje otpadom na Kosovu regulisano je zakonom br. 04/Z-060 koji je usvojila Skupština Kosova, uz niz dodatnih zakonskih i podzakonskih akata.

 

Količina sakupljenog otpada tokom 2019. godine veća je za 2,19 % u odnosu na 2018, dok je stvaranje otpada na osnovu količine sakupljenog otpada u 2019. godini 269,18 kg po stanovniku godišnje, odnosno manje je za 15,46 kg u odnosu na 2018.

 

Pokrivenost uslugom sakupljanja komunalnog otpada u 2019. godini iznosi 78,5% a u odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je mali porast od 2,9 %. Stopa naplate za uslugu sakupljanja otpada na nivou Kosova do kraja 2019. godine je 90,4%, dok je u 2018. godini iznosila 76,64%. Ovi procenti obračunati su prema broju usluženih/fakturisanih domaćinstva u decembru 2018/2019 i ukupan broj domaćinstava, prema popisu stanovništva iz 2011. godine u kojem nisu učestvovale opštine na Severu, a za broj stanovnika uzet je broj od 1,753,922.00.

Međutim, podaci za dobar deo Severa Kosova nedostaju kada je u pitanju pokrivenost uslugama sakupljanja otpada. Dostupni su samo za Zvečan. Tako broj domaćinstava iznosi 1895, a broj domaćinastava koja koriste uslugu su 1674.

Uprkos, reklo bi se, ohrabrujućim statistikama, u izveštaju Kosovske agencije za zaštitu životne sredine navodi se da je i u 2019. na Kosovu registrovana “vrlo ozbiljna i teška situacija” na sanitarnim deponijama, koja se pre svega pogoršava usled lošeg upravljanja, nedostatka investicija u rehabilitaciju, ali i zbog prekoračenja kapaciteta za prihvatanje količine otpada.

Šta više, u izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2020. godinu navodi se da je sistem upravljanja čvrstim otpadom na Kosovu i dalje je neodrživ.

“Implementacija (zakona) je manjkava i većina otpada završi na deponijama kojima se ne upravlja pravilno ili su ilegalne. Uprkos naporima da se uklone ilegalne deponije, one su nastavile da se množe (sa 1.572 u 2017. na 2.529 u 2019.) i predstavljaju ozbiljan rizik po javno zdravlje, posebno zbog opasnog otpada i kontaminacije podzemnih voda” – navodi Evropska komisija.

Dodaje se i da prevencija stvaranja otpada i nadzor otpada ostaju izazov, uz procenata od 70 odsto kada je u pitanju trenutno sakupljanje otpada i manje od 40 odsto čvrstog otpada koji se odlaže u odgovarajuće objekte.

Reciklaža otpada je dodatan izazov. Na Kosovu ne postoji organizovani sistem za reciklažu otpada, iako u nekim opštinama postoje  inicijative  za  odvajanje otpada na samom izvoru. Do broja licenciranih kompanija koje se bave delatnošću tretmana i reciklaže otpada nismo uspeli da dođemo. U izveštaju o indikatorima životne sredine navodi se da se radi o “nekoliko” kompanija.

Prema podacima Agencije za statistiku, u 2018. godini je obrađeno 3193 tona otpada, dok je 2016. bila godina sa najvećom količinom obrađenog otpada (10674 tone).

Deo otpada koji se može reciklirati takođe se izvozi. U nastavku su podaci o količini (u tonama) otpada koji je izvezen na reciklažu za period 2010-2016:

Odlaganje otpada na Severu Kosova i deponija na čekanju

“Kada pričamo o životnoj sredini na Severu KiM-a, to je razočaravajuće stanje na više nivoa, počev od uništavanja šuma, preko neadkevatnog postupanja sa otpadom, do zagađenja kojem smo izloženi sa više strana,” kaže prof. dr Aleksandar Ćorac.

On podseća i na to da nijedna od četiri opštine na Severu Kosova trenutno nema sanitarnu deponiju za komunalni otpad.

“Ovde se prvo postavlja pitanje šta se smatra divljom deponijom. Imamo deponije u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku koje formalno funkcionišu kao deponije i na njih odlazi otpad javnih komunalnih preduzeća, ali u realnom odnosu to su divlje deponije. A pored njih imamo ono što su smetlišta gde ljudi bacaju smeće svako po svom nahođenju. To je dodatni problem,” pojašnjava naš sagovornik.

Situacija je na Severu Kosova kao alarmantna opisana i u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema podacima iz istog izveštaja, godišnje količine prikupljenog otpada su oko 8,918 tona u severnoj Mitrovici, 2,400 tona u Zubinom Potoku, 3,600 tona u Zvečanu i više od 3,006.8 tona u Leposaviću, a procenti naplate za sakupljanje smeća za 2018. Godinu (što su i poslednji dostupni podaci za Sever Kosova) su sledeći:

 

Rešenje za Sever Kosova najavljeno je u vidu regionalne deponije Savina Stena. Memorandum o saradnji četiri gradonačelnika i Kancelarije Evropske unije je, prema informacijama iz javnosti, potpisan 2014. godine, mada ovu deponiju neće koristiti opština Zubin Potok usled velikih

transportnih troškova. Rok za završetak radova odlagana je u više navrata. U međuvremenu, promenjen je i izvođač radova.

Najnoviji rok za završetak radova bio je početak 2021., da bi zatim šef Kancelarije Evropske unije, ambasador Tomaš Sunjog, tokom svoje posete Severnoj Mitrovici, početkom juna 2021., najavio njeno skoro otvaranje.

Regionalna deponija će funkcionisati u okviru kosovskog zakonodavstva. Planirano je da prve dve godine upravljanje deponijom vodi tim izabran od strane Evropske komisije, a potom bi upravljanje deponijom preuzela opština Zvečan. Predviđeno je i otvaranje oko 80 novih radnih mesta na deponiji, pre svega na poslovima sortiranja otpada, prikupljanje prirodnog gasa oslobođenog u procesu skladištenja otpada i na poslovima prerade otpadnih voda, navodi se u izveštaju Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) iz 2017.

Međutim, InTER podseća da je dominantan ekonomski faktor u upravljanju otpadom ekonomija obima, te da bi poslovanje u ovom sektoru bilo profitabilno neophodno je sakupiti određenu količinu otpada koja se dalje tretira i prodaje u reciklažne svrhe. Dodaju da se sa tog aspekta na severu Kosova uočava problem održivosti i funkcionisanja buduće regionalne deponije „Savina stena“, jer količine otpada koje se sakupe u tri severne opštine nisu dovoljne da bi ova deponija bila ekonomski održiva. Ističu da se problem ogleda i u funkcionisanju javno komunalnih preduzeća na severu Kosova, naročito njihov status nakon izgradnje Regionalne deponije. Kosovski sistem ne priznaje javna komunalna preduzeća registrovana u sistemu Republike Srbije, pa je potrebno odlučiti na koji će način poslovati ova preduzeća, koja su trenutno ključni akteri na severu Kosova u oblasti upravljanja otpadom, te da je ključno pitanje kako će se usaglasiti ova dva sistema.

Kada se očekuje završetak projekta izgradnje regionalne deponije čija je vrednost prema opštem ugovoru iznosila 5.4 miliona evra, koji su bili ključni problem tokom izvođenja radova, neka su od pitanja na koja nismo dobili odgovor ni od Kancelarije Evropske unije u Prištini, ni od savetnice gradonačelnika Zvečana, Jelene Đokić.

Čija je odgovornost za trenutno stajne životne sredine kada je u pitanju odlaganje komunalnog otpada?

“Odgovornost je na celom društvu, a najodgvorniji su oni koji nisu na vreme videli i osetili da je potrebna deponija još pre 2011. godine,” kaže prof. dr Aleksandar Ćorac.

Pre gotovo 10 godina zatvorena je deponija Balaban. Ugovor za ovu deponiju istekao je 2011. godine.

“Mi smo još 2008. upozoravali da će nešto slično ovome da se desi, nadajući se da neće. I tadašnje vlasti smo upozoravali da nas nešto ovako čeka. Međutim, tada to niko nje razmatrao na ozbiljan način i završilo se kako se završilo,” objašnjava naš sagovornik.

Tako opštine na Severu Kosova nastavljaju da koriste nesanitarne deponije. Građani su i dalje u iščekivanju početka rada regionalne.

“Izgradnja regionalne deponije koja bi propisno funkcionisala,” objašnjava jedino pravo rešenje prof. dr Ćorac.

Ne slaže se sa stavom da bi rešenje mogla da bude kaznena politika, na kojoj su upravo naši učesnici anketa insistirali.

Slaže se da je kaznena politika u, kako ističe, ozbiljnim društvima element koji može da se iskoristi za postupanje ka nečem bolje, ali, insistira, prvo je važno stvaranje uslova da se postupi ispravno.

“Kada imate mogućnost da sprovedete nešto, onda možete i da kažnjavate. Vi kao građanin čak i da postupite kako treba, i da odložite otpad, da ga razvrstate, odvojite pored kontejnera, sav taj otpad nađe se u jednom kamionu, i odlaže na deponiju, na primer, u Leposaviću. Nadođe Ibar i odnese smeće ka Kraljevu, Raški. Dakle, to smeće završi na isti način kao kada nesavesni građanin baci flašu kroz prozor u reku,” pojašnjava prof. dr Ćorac.

Ističe važnost odgovornosti čitavog društva, podsećajući na loše stanje životne sredine u čitavom svetu iako, kako kaže, postoje i pozitivni pokazatelji kao što je obnova ozonsko omotača.

Podseća da će ipak cenu nebrige platiti samo čovečanstvo i oni koji će naslediti brigu o životnoj sredini.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno