Connect with us

Aktuelno

Onlajn nastava – Iskustva roditelja, učenika i nastavnika

Avatar

Published

on

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja koronavirusa način pohađanja školske nastave pretrpeo je izmene. Već sa pojavom prvog slučaja korona virusa na Kosovu, 13. marta 2020, školska nastava je prekinuta. Isto se desilo i u školama u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije.

Đaci su nastavu u učionicama zamenili časovima ispred televizora, računara, tableta ili telefona. U školske klupe vratili su se tek septembra. Za razliku od svojih vršnjaka u Srbiji, po čijem planu i programu rade, učenici osnovnih i srednjih škola u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, umesto 1. u škole su se vratili 21. septembra. Od tada, samo učenici nižih razreda osnovnih škola (od prvog do četvrtog) redovno odlaze u školu, dok stariji i srednjoškolci pohađaju kombinovanu nastavu – onlajn i časove u školama.

Pandemija je i dalje u toku, kao i učenje na daljinu. Iz tog razloga, još uvek ne postoje pouzdane procene o uspešnosti sprovođenja onlajn nastave kao i rezultatima iste, kad je reč o sticanju adekvatnog znanja učenika.

Pored nastavnika i učenika, i roditelji su bili ti koji su morali biti uključeni u onlajn nastavu. Od obezbeđivanja potrebnih uređaja za učenje na daljinu, do organizovanja vremena za rad sa decom, posebno u višečlanim porodicama kako bi nastavna materija bila savladana.

U anketi o iskustvima roditelja tokom onlajn nastave našeg portala, većina roditelja smatra da njihova deca nisu uspela da steknu adekvatno znanje tokom onlajn nastave. Kao najveći problem tokom nastave na daljinu navodili su nepostojanje neposrednog kontakta dece i nastavnika, nedostatak slobodnog vremena kako bi se posvetili radu sa decom, ali i nedovoljnu posvećenost nastavnika.

Kad je reč o tehničkim uređajima neophodnim za praćenje nastave, ispitanici su naveli da su imali ili u međuvremenu obezbedili neophodnu opremu naknadnom kupovinom novih ili polovnih uređaja, ili su je dobili na poklon od svojih prijatelja.

Danijela Dobrić, majka troje dece iz Zubinog Potoka, objašnjava da su njena iskustva sa nastavom na daljinu uglavnom pozitivna. Ističe da im je u početku trebalo vremena da se uhodaju sa aplikacijama i novim načinom učenja.

„Najteže je bilo sa najmlađim detetom (8) napraviti dobar raspored i način rada, ali uklopili smo se veoma brzo. Prilagodili smo se lako, imali smo sve potrebne uređaje za praćene nastave(laptopove) i kao roditelj najviše pažnje sam posvetila najmlađem detetu, jer su ostala dva odrasla i nije im bila potrebna pomoć“, ističe ona.

S druge strane, Veroljub Petronić iz Kosovske Mitrovice, otac dvoje dece od 18 i 15 godina kaže da su se sa problemima suočili nešto kasnije.

“U početku, prvih nekoliko dana je izgledalo da neće biti problema. Međutim, kako su se javljale komlikovanije situacije sa zahtevnijim veštinama i od strane nastavnika i od strane dece počeli su problemi, ” navodi on.

Jelena Vasić majka četvoro dece iz Zvečana, ističe da je trebalo vremena da se njena deca priviknu na onlajn nastavu.

„U početku im je bilo čudno, jer su drugare gledali samo preko uređaja, dok su se ranije stalno družili.. Smetalo im je što se u tom periodu sve promenilo iz korena. Nije bilo žive nastave, posvećenosti, druženja“.

Vasić naglašava da im više odgovara nastava u školi, zato što imaju priliku da im materija bude bolje objašnjena, i da iz škole izlaze sa stečenim znanjem.

Svo troje roditelja istaklo je da im je proces nastave na daljinu otežavala loša internet konekcija, ali i nestanci struje, posebno u zimskom periodu.

Petronić nema pozitivno mišljenje o efikasnosti nastave na daljinu.

“Nastava sa živom reči može da uđe u memoriju, dok sijanje lampice na ekranu koja pokazuje nečije prisustvo ništa ne znači, jer često deca kada ih ne interesuje samo stišaju ton, mutiraju svoj mikrofon, spuste taj prozor i krenu da surfuju po internetu ili da se dopisuju“, objašnjava Petronić.

Dodaje da se mali broj nastavnika i profesora trudilo tokom nastave, te da je većina samo zadovoljavala formu i fond časova.

„Deca su ispala pametnija od mnogih nastavnika, jer su pronašla sve modalitete kako da varaju prilikom ispitivanja ili prilikom testa, sa pomoćnim drugim tabletima ili telefonima, lepeći listove na ivicu ekrana kompjutera, deleći ekran telefona itd. Domaći zadaci su bili prepisivani, ispunjavana je forma“, objašnjava.

Vasić takođe nije zadovoljna onlajn nastavom.

„Deca nisu toliko posvećena učenju, gradivo je skraćeno, nastavnici i profesori se ne mogu u potpunosti posvetiti deci“, ističe ona.

Međutim, ni nastavnici, kao i učenici sa kojima smo razgovarali sveukupno nisu zadovoljni nastavom na daljinu.

„Predavači su bili preopterećeni administracijom, mnogo planova na nedeljnom nivou, priprema, pregledanje testova i domaćih zadataka. Neki đaci, uglavnom odlični, se nisu uopšte javljali. Bilo im je kažu dosadno da tako rade, a i žalili su se na ocene slabijih đaka, koji su preko interneta dobijali nezasluženo ocene. Generalno je ocenjivanje problem, jer deca mogu da prepisuju“, objašnjava Ljiljana Stajić-Vasić,  profesorica engleskog jezika u Orahovcu.

Njen kolega, Dejan Petković koji predaje engleski jezik u srednjoj Medicinskoj školi sa domom učenika, u Kosovskoj Mitrovici ima slično iskustvo sa onlajn nastavom kad je reč o predmetu koji on predaje.

Petković ističe da je priroda predmeta takva da zahteva što više komunikacije i grupnog rada, koja takođe postoji i onlajn ali u ovom slučaju, ne u obliku je poželjan i neophodan za učenje stranog jezika. Umesto da ispravljaju jedni druge i takmiče se, učenici uglavnom pomažu jedni drugima tako što šalju gotove odgovore.

„Uglavnom sam veoma nezadovoljan. Ne mogućnostima za rad već odnosom učenika prema učenju. Odgovorni su da ispune obaveze ali je napredak u saznavanju i savladavanju novih stvari mnogo manji nego u klasičnoj školskoj nastavi. To je utisak svih profesora“, dodaje Petković.

Ipak, i pored svih nedostataka, Mirjana Arsenijević-Anđelković, nastavnica srskog jezika iz Kosovske Mitrovice podseća da je u vanrednim uslovima alternativa sa onlajn nastavom ipak imala korisne efekte.

„Ako je situacija vanredna, alternativa sa onlajn nastavom mnogo znači, jer učenici ne gube gradivo, postignut je kontinuirani rad sa decom. Učenici su i u takvim uslovima uspeli mnogo da nauče, a da se opet ne izgubi odgovornost rada, jer su svakog dana imali radnu obavezu“, zaključuje Arsenijević-Anđelković.

Ksenija Manojlović, učenica treće godine Gimnazije u Zubinom Potoku, ističe da je imala i pozitivnih i negativnih iskustava sa onlajn nastavom.

„Moja iskustva sa online nastavom su i pozitivna i negativna. Pozitivna u tom smislu što smo prošle školske godine, kada je sve sa koronom i onlajn nastavom i počelo, imali mnogo više vremena za sebe, za školske obaveza ali pored toga i za odmor. Dani su mi u početku bili ispunjeni, a i s obzirom ne to da se ranije nisam susretala sa ovakvim vidom nastave bilo je i mnogo zanimljivije nego obično, bila sam motivisanija“, objašnjava Ksenija.

Ističe da je trebalo vremena da se prilgode, i da smatra da je profesorima možda čak i bilo teže.

„Mnoge predmete smo putem onlajn nastave radili u velikoj meri bolje nego što je to slučaj u normalnim okolnostima. Imali smo mnogo više izvora informacija, domaći zadaci su bilo takvi da smo mogli i morali sami da pronalazimo podatke, da se više potrudimo, a samim tim smatram da smo stekli i neke nove veštine, poput snalaženja, informatičke pismenosti..,“ objašnjava.

I pored pozitivnih efekata, čini joj se da su negativni ipak prevagnuli.

„Kriterijumi za ocenjivanje su pali na najniži nivo, pa smo se samim tim i svi olenjili i mislim stekli najmanje znanja za sav period školovanja. Takođe, imali smo problema i sa lošim internetom, nestankom struje, nedostatkom prostora u kući s obzirom na to da smo tada svi bili prinuđeni da budemo zajedno“, naglašava.

Negativne strane su se posebno videle na početku nove školske godine, uvođenjem kombinovanog modela praćenja nastave, dodaje Ksenija, koja smatra da ovaj model nije bio učinkovit i težak za učenike.

„Časovi su, kada smo u školi, skraćeni, tako da većina profesora ni ne stigne da ispredaje predviđeno gradivo, tako da svakako i kada smo te nedelje u skoli, učimo praktično onlajn kao i oni koji su te nedelje kod kuće. Veoma je teško jer sam morala da ustajem u 7 sati, provedem 6 sati u skoli u kojoj praktično ništa ne naučim, dođem kući gde moram da odvojim najmanje par sati samo da obradim gradivo predviđeno za taj dan, a kasnije josšnekoliko kako bih se pripremila za naredni“, ističe Ksenija.

Onlajn nastava nije ostavila previše pozitivnih utisaka ni na Magdalenu Anđelković koja je prva godina Medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici.

„Razlog je to što je bilo mnogo napornije, trebalo je više truda i rada kao i vremena da se u stvari naviknemo na onlajn nastavu. Nismo imali toliko slobodnog vremena kao što bi to bio slučaj da idemo normalno u školu, a i jednostavno nismo bili u mogućnosti da se družimo sa ostalima iz odeljenja jer smo podeljeni u dve grupe i retko kada se viđamo“, objašnjava Anđelković.

Najveći problem bio joj je, kako je dodala,  manjak slobodnog vremena i nedostatak sna zbog učenja, zato što nisu imali vremena kao i inače za spremanje gradiva. Pored toga ističe da joj više odgovara nastava u školi pogotovo kad je reč o stručnim predmetima.

Iako navodi da su se profesori trudili da im objasne materiju, specifičnosti onlajn nastave uticale su na to da su za savladavanje gradiva uglavnom bili prepušteni sebi.

Zorana Pantić, učenica II godine Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, ima slično iskustvo – onlajn nastava bila joj je komplikovana za pojedine predmete.

„Da, pričali su profesori na televizoru, slali materijale ali kako pitati, kako razumeti“, navodi.

„Najviše mi odgovara obična nastava kako je ranije i bilo. Volim kada izađem, prošetam posle škole, vidim, čujem i razumem šta profesori pričaju, kada nisam pod pritiskom, kada čujem kada mi ponove i kada ih opet pitam“, zaključuje Zorana.

U anketi o iskustvima roditelja tokom onlajn nastave našeg portala, većina roditelja smatra da je za obrazovanje njihove dece bolje da idu u školu uz poštovanje epidemioloških mera.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno