Connect with us

Aktuelno

Poslovanje u doba korone

Avatar

Published

on

Prošla godina je unela mnoge promene u svakodnevni način naših života. Trebalo je uložiti mnogo truda kako bismo se prilagodili novim okolnostima koje je sa sobom donela pandemija korona viusa. Pored najtežeg, udara na zdravlje, donela je udar i na finansijsku stabilnost i sigurnost mnogih porodica. Ipak, najviše je uticala na poljoprivrednike, preduzetnike i sve one koji rade u privatnom sektoru.

Dvadesetosmogodišnji Žarko Ristić je poljoprivrednik iz Slatine, kod Leposavića. Poljoprivredom se bavi već petnaest godina, od ranog detinjstva. U svojoj bašti i plasteniku najčešće gaji sezonsko povrće: salatu, krompir, spanać, krastavac, paradajz, domaću papriku, zeleniš, i od toga živi.

„Poljoprivreda je delatnost koja mi donosi finansije u kuću. Sem majčine penzije, drugih izvora prihoda nemamo.“

Svoje proizvode plasira, uglavnom, na pijaci u Mitrovici, subotom, na kojoj jednako kupuju i Srbi i Albanci i na kojoj, kako kaže, vlada veoma dobra tolerancija. Međutim, pojavom virusa posao je znatno opao.

„Pre korone se sve odlično prodavalo. Bilo je više ljudi. Sada se taj broj u velikoj meri smanjio. Prvi udar korone je bio težak, pijace nisu radile 3-4 meseca, nisam mogao da plasiram nijedan poljoprivredni proizvod i sva roba mi je propala. Morao sam da se snalazim i nalazim neke male prodavnice, koje su mi davale veoma malu cenu za to. Za malog poljoprivrednika to je veliki izdatak. Poljoprivrednici najviše strepe od toga da li će svoju robu moći da iznesu na prodaju. Drugi talas je bio nešto blaži, jer su pijace radile, pa smo mogli da odemo i prodajemo uz mere predostrožnosti i maske. Svi smo se bojali za svoju bezbednost, te smo se strogo pridržavali propisanih mera, jer je zaštita na prvom mestu. Tada mesec dana nisam prodavao na pijaci, jer sam se plašio za sebe i za majku, sa kojom živim. Sada je, već, drugačije. Narodu je dosta svega, tako da više niko ne obraća pažnju na koronu i retko ko nosi masku.“

Prema njegovom mišljenju broj poljoprivrednika, koji na pijaci unajmljuje tezge se, takođe, smanjio, a njihovo mesto je popunilo dosta preprodavaca. Zakup tezgi je ostao isti: 1,500 dinara, plus plaćanje karte na nedeljnom nivou u zavisnosti od količine robe, što na mesečnom nivou iznosi oko 2,000 dinara. U ovakvim uslovima vrlo je teško govoriti o mogućem povećanju proizvodnje.

“Korona se oseća u svakom smislu, pogotovo u finansijskom, jer jedna subota može da bude dobra, druga mnogo loša. Tu mediji igraju veliku ulogu, strah se uvukao u ljude. Većina gleda telviziju i upravlja se prema vestima koje se plasiraju u medijima. Seljak mora od nečega da živi. U koroni je poljoprivrednik mali i njemu je najteže, jer nema gde da plasira svoje organske proizvode. Velikim poljoprivrednicima je mnogo lakše, pošto imaju razrađen sistem. Dosta gubimo i zbog Bošnjačke mahale, jer preprodavci najčešće tu kupuju, po nižim cenama, a onda prodaju na severu po znatno višim, uz izgovor da prodaju svoje, neprskano povrće.”

Kaže da je primetna i promena potražnje proizvoda u odnosu na pre i za vreme korone.

„Velika je potražnja za mladim belim i crnim lukom, salatom, cveklom, spanaćem, rakijom i medom. Verovatno je uzrok tome potreba za vitaminima i preventivom, kao i jačanje organizma u borbi protiv bolesti prirodnim putem.“

“Pre korone je bilo mnogo bolje, jer nisi bio ograničen, kao sada”, kaže Gordana Radojković, vlasnica restorana “Mirna dolina”, koji već deset godina posluje u Joševiku.

“Prvo ograničenje je bilo prošle godine kada nismo radili mesec dana. Posle toga nisu nam dozvolili puno radno vreme, već smo samo mogli da spremamo hranu “za poneti”, a onda su i to ukinuli. Ko živi samo od ugostiteljstva i nema drugi izvor prihoda prođe mnogo loše. Još ako imaš i kredit na sve to, bude mnogo teško. Mi otplaćujemo kredit u KEP banci i odlučili smo se da prihvatimo moratorijum koji su nam ponudili. To nam je donelo samo glavobolju, jer smo ratu kredita sledećih šest meseci, umesto 315 evra, plaćali 360, što je strašno. Sva sreća, pa ne plaćamo kiriju, jer to već ne bismo mogli da izdržimo.”

Kaže da je otvaranjem bazena u Banjskoj posao dobro krenuo, ali su stalno prekidanje rada i razne zabrane dovele do toga da propadne cela sezona.

“Prošle godine je bilo dosta zbunjujućih odluka u smislu zatvaranja, a to se nastavlja i sada. U jesen, radili smo skraćeno, do 18 časova. Sada je to do 22 časa. Gosti iz grada nam, najčešće, dolaze posle 20 časova, zato što je uveče tiho i mirno, čist vazduh. Međutim, ako ti je radno vreme ograničeno do 22 časa, onda za manje od dva sata treba da spremiš večeru, da serviraš, ispratiš goste i zatvoriš. Mnogo puta se desilo da večeru moram da zapakujem. Svako veče strepiš da li ćeš to da stigneš da uradiš, jer policiju ne zanima što nema nikog u restoranu, iako si ostao posle 22 časa samo da usisaš i raspremiš posle gostiju. U to vreme striktno mora da bude ugašeno svetlo i restoran zatvoren.”

Kada uporedi posete pre i za vreme korone, kaže da gostiju ima znatno manje.

“Nešto se vratilo u normalu, ali ne toliko. Kad god krene neka uzbuna, narod se povuče. Svako se plaši, iako se strogo pridržavamo mera predostrožnosti i poštujemo sve propisano.”

Milica Ilić, manuelni terapeut – maser i jedna od vlasnica “Welness Centar Professional”, koji raspolaže saunom, slanom sobom, električnomišićnim stimulatorom, raznim vrstma masaža, tretmana lica i stopala, ima drugačije iskustvo.

“Jedina pauza koju smo mi imali, jeste prošle godine u aprilu. Kada je bio karantin za sve, tada je bio i za nas. To je jedini mesec kada smo mi imale neki propust što se tiče finansijske strane. Ne može čovek da kaže da nije teško palo zato što je to privatni biznis i automatski tih mesec dana si bez prihoda. U minusu si i što se tiče poslovnog prostora i finansijske sigurnosti, tako da nije bilo baš svejedno. Ali kako su svi izdržali tako smo i mi. Na kraju krajeva, mesec dana i nije neki period.”

Kaže da je korona donela izvestan strah što se posla tiče, ali pre svega u zdravstvenom smislu.

“Dok nisam preležala koronu, postojao je strah. Na posao moraš da ideš, to ti je obaveza. Iako osećaš potrebu da moraš da obaviš taj deo obaveze, s druge strane konstantno postoji strah od zaražavanja, bez obzira na to što smo mi koristile maske, rukavice i dezinfekciona sredstva. Maske i rukavice gotovo da nismo ni skidale, čak smo i masirale sa rukavicama, jer naš posao uključuje direktan kontakt sa ljudima, sa telom. Od naših klijenata smo tražile da nose maske, ali uvek postoji neka doza straha, kad neko dođe, da mi slučajno ne prenese virus, pa da ga ja onda ponesem kući. Ali taj strah se vremenom smanjio. Kada sam preležala koronu, već nekako znajući da imam neka antitela, malo je lakše.”

Klijentela se, uglavnom, nije menjala.

“Mi imamo naše stalne klijente, koji godinama dolaze i imaju poverenje. Ali uvek se javlja novi broj ljudi koji su zadovoljni, pa se opet vraćaju, i tako stičemo novije klijente. Na početku prvog talasa su svi bili bojažljivi. Kako je vreme prolazilo, ljudi su se sve više opuštali. Sada, uglavnom, dolaze oni koji su preležali koronu. Oni koji nisu, ne dolaze, jer verovatno misle da bi mogli da se zaraze. A ima i onih koji nisu preležali, pa onda nose maske, zbog neke sigurnosti. Ipak, ovo je takav tip posla da sve mora uvek da bude čisto i dezinfikovano. Kod nas se stalno prska, posle svakog klijenta, stolovi se dezinfikuju, peškiri, čaršafi. Redovno se ribaju pločice, radne površine se redovno brišu i dezinfikuju.”

Korona je doprinela i tome da se neke usluge traže više od drugih, mada je kapacitet posla, kako kaže, ostao isti.

“Iako spadamo u uslužnu delatnost, ipak je potreba za našim uslugama gotovo svakodnevna, pogotovo kod onih koji su preležali koronu, jer nam sve više ljudi dolazi sa bolovima u leđima, tegobama u kostima, mišićima i zglobovima. Uglavnom se sada najviše traže terapeutske, odnosno terapijske masaže. Znači, masaža leđa, masaža nogu, taj deo koji je najčešće pogođen. Sauna se iz istog razloga koristi. Zbog detoksikacije, znojenja, da se organizam očisti od antibiotika i jake terapije. Tražena je i antistres masaža, jer je korona uticala i sa psihološke strane. Ljudi su bili dosta zatvoreni, zaključani, nisu radili, i javlja se često anksioznost i depresija. Jednostavno im je potrebno da dođu u tišinu i mir, da se malo opuste.”

Dragana Milosavljević, iz Grabovca, koja se već sedam godina bavi proizvodnjom peciva bez aditiva i konzervansa, ima slično iskustvo.

“Korona mi je donela mnogo više zarade, nego pre. Verovatno zato što su ljudi zatvoreni u kućama i onda neprestano naručuju.”

Svoje proizvode plasira u nekoliko prodavnica, mada je u poslednje vreme sve više onih koji dolaze na njenu kućnu adresu, a i dostava je povećana. Proizvodi su joj uvek sveži, jer to privlači kupce. Kaže da sada posla ima toliko da bi mogla da radi 24 sata dnevno. Nekada ostaje i do 3 sata izjutra, kako bi sve završila. Međutim, pošto radi i u Domu zdravlja, u Zvečanu, onda je vrlo teško da sve postigne, pogotovo kada su noćna dežurstva u pitanju ili kada iz dnevne smene samo nastavi sa radom kod kuće.

Po njenom mišljenju se, uglavnom, pre i za vreme korone traže isti proizvodi, samo u većim količinama. Ipak, pred Uskrs je potražnja najveća.

“Sada, zbog posta, pravim najviše posne mantije, zatim štapiće sa susamom i sa makom, perece, pogačice i pite sa spanaćem, sa razvučenim korama – sve posno. Od skoro pravim i kiflice sa kremom i sa plazmom i one se veoma dobro prodaju. Sve veoma dobro ide.”

Zatvaranje u vreme korone nije uopšte osetila, niti joj se odrazilo na posao.

“Privatni posao mi je doneo, u neku ruku, olakšanje. U Domu zdravlja se borite ljudima za život i strahujete neprestano. Dajete sve od sebe da pružite utehu i nadu, a nekada se to završi najgorim ishodom. Zato je lepo kada dođete kući i radite ono što volite, osećajući da ćete nekoga time usrećiti, istovremeno se trudeći da ostavite loše događaje iza vas. Bez obzira koliko bude naporno, uvek je osmeh na licu kada znate da će vaših ruku delo nekoga obradovati. To je potvrda da život ne staje i da se nastavlja bez obzira na uslove. To nema cenu i uvek se radi s ljubavlju.”

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno