Connect with us

Aktuelno

Rešavanje pitanja nestalih lica sa Kosova

Avatar

Published

on

U okviru Berlinskog procesa, diplomatske inicijative koja nastoji da unapredi regionalnu saradnju zemalja Zapadnog Balkana, koju je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka, Angela Merkel, u Londonu je 2018. godine potpisana Zajednička deklaracija o nestalim licima, a nekoliko meseci kasnije u Hagu i Okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije. Rešavanje problema nestalih osoba našlo se i u Vašingtonskom sporazumu koji su u septembru 2020. godine potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Avdulah Hoti, kao i predsednik SAD-a Donald Tramp. Iako ovi dokumenti govore u prilog rešavanju postojećeg pitanja, do sada još uvek nije rasvetljena sudbina više od hiljadu i šesto nestalih lica.

Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR Srbija – i Nova društvena inicijativa, iz Severne Mitrovice, u studiji „Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine“ analizirali su napredak Beograda i Prištine u rešavanju ovog pitanja. Jedan od uočenih problema je i neusaglašenosti javno dostupnih podataka o nestalima kojima raspolažu Beograd, Priština ali i međunarodne organizacije, a da nedovoljno razvijena saradnja između ustanova usporava pronalaženje nestalih osoba. U studiji se navodi da je prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), posle sukoba, bilo registrovano više od 6.064 slučajeva nestalih. U međuvremenu je rasvetljena sudbina većine, ali se traga za još 1.639 osobe, među kojima se nalaze lica albanske i srpske nacionalnosti, ali i nacionalnih manjina koje žive na Kosovu.

Zakonski osnov i nadležnost ustanova

Pitanje koje se nameće u vezi sa ovom temom je da li je zakonskim rešenjima uopšte regulisan status nestalih lica u Beogradu i Prištini?

Iako je Republika Srbija potpisala i ratifikovala više međunarodnih dokumenata kojima se obavezala na rešavanje pitanja nestalih lica, činjenica je da još uvek ne postoji jedinstven zakon kojim se ono uređuje na sveobuhvatan način. Ustav Republike Srbije, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, status nestalih samo delimično regulišu.

Što se ustanova tiče, Vlada Republike Srbije osnovala je 2006. godine Komisiju za nestala lica kako bi se rešila pitanja lica nestalih u vezi sa ratovima koji su se tokom devedesetih godina odvijali na području bivše Jugoslavije. Njoj u radu pomažu Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Radna grupa za nestala i kidnapovana lica na Kosovu i Radna grupa za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu, u okviru skupštinskog Odbora za KiM.

Na Kosovu je, septembra 2011. godine, stupio na snagu Zakon o nestalim licima koji, kako se govori u studiji “ima za cilj da zaštiti prava i interese nestalih i njihovih porodica, posebno pravo porodica da budu upoznate sa sudbinom nestalih lica u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. kao posledice oružanog konflikta na Kosovu”. Zakon, takođe, utvrđuje nadležnosti Komisije za nestala lica, organa Vlade koja nadgleda i koordinira aktivnosti u vezi sa rasvetljavanjem sudbine nestalih lica. Iako je, u skladu sa Zakonom, planirano i osnivanje Centralnog registra za nestale osobe i donošenje pravilnika u vezi sa podnošenjem zahteva za pristup podacima, Komisija za nestala lica ovaj pravilnik još uvek nije usvojila, a do danas internet stranica registra nije dostupna za pretraživanje.

Niz donetih zakona, u vezi sa ovim pitanjem, regulisali su i nadležnosti pojedinih ustanova koje su direktno ili indirektno uključene u rešavanje sudbine nestalih. Tako je Zakonom o sudskoj medicini osnovan Institut za sudsku medicinu pod okriljem Ministarstva pravde Kosova, koji će biti odgovoran za sudsko-medicinske istrage smrti, za održavanje kontakata sa porodicama nestalih, kao i za lociranje, ekshumaciju, identifikovanje i utvrđivanje sudbine nestalih. Institut sarađuje sa Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i njihovim stručnjacima iz ove oblasti.

Zakonom o Specijalnom tužilaštvu Kosova, usvojenom juna 2008. godine, ustanovljeno je Specijalno tužilaštvo Kosova (STK) koje ima isključivu nadležnost da istražuje i goni počinioce za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, pa i slučajeve prisilnih nestanaka osoba. Policija Kosova predstavlja još jedan mehanizam koji vrši istragu u slučajevima nestalih lica i istražuje ova krivična dela.

Pored Vladine komisije, Skupština Kosova je osnovala i Komisiju za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestala lica i peticije koja se bavi rasvetljavanjem sudbine nestalih lica, davanjem preporuka Skupštini o merama koje treba preduzeti oko statusa i sudbine nestalih, kontaktiranjem i informisanjem porodica nestalih lica, ali i razmatranje peticija, koje se upućuju Skupštini.

Pitanjem prisilnih nestanaka lica na Kosovu, bave se i Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova (Specijalni sud) u Hagu. Ova tela su privremenog karaktera i imaju nadležnost u postupcima nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima. Prve optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti podignute su tokom 2020. godine, a među osumnjičenima su i bivši kosovski predsednik, Hašim Tači, bivši predsednik kosovske skupštine, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, kojima se, pored drugih radnji, na teret stavljaju i prisilni nestanci.

Vlasti na Kosovu Zakonom o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica dale povlašćeniji tretman porodicama poginulih pripadnika OVK, u odnosu na porodice nestalih civila. Tako članovi uže porodice pripadnika OVK uživaju dodatna prava i imaju prvenstvo kada su u pitanju, na primer, stipendije za srednje i univerzitetsko obrazovanje, prednost za upis i prijem u javnim obrazovnim institucijama, besplatan smeštaj u studentskim domovima, besplatan smeštaj u staračkim domovim ali i druge povlastice.

Aktivnosti državnih organa na polju smanjenja broja nestalih

Prema Izveštaju o radu Komisije za nestala lica, u periodu od 2016. do 2020. godine, napravljen je mali pomak u pronalasku nestalih. Krivični postupak u predmetu Drenička grupa, vođen u Kosovskoj Mitrovici, doveo do otkrića masovne grobnice “Rudnica” u kojoj su prvi posmrtni ostaci ekshumirani 2014. godine. Tokom 2018. proveravane su i mnoge lokacije za koje se pretpostavljalo da mogu biti grobnice kosovskih Albanaca, ali su stvarno potvrđene samo na jednom mestu – na lokaciji Kiževak, kod Raške, gde je u decembru 2020. godine došlo do prvih ekshumacija. Predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović, naveo je da je pet tela ekshumiranih na lokaciji Kiževak u fazi identifikacije, a da se očekuje pronalazak još najmanje 10 tela na proleće 2021. godine. U februaru 2021. godine preuzeti su i identifikovani ostaci vojnika poginulog na Košarama tokom rata 1999. godine.

Prema podacima EULEX misije, na Kosovu je, u periodu od 2016. do 2020. godine, pronađeno 66 ostataka pojedinaca, dok su 32 nestale osobe identifikovane. Studija navodi da su u Prizrenu pronađena dva lica srpske nacionalnosti. Godine 2018. u Đakovici su pronađeni posmrtni ostaci osam lica srpske i nealbanske nacionalnosti, a u mestu Tusus, u opštini Prizren, i na muslimanskom groblju u Kosovskoj Mitrovici ostaci dva lica – srpske i albanske nacionalnosti. U Budisavcu, u opštini Klina, obeležena je moguća grobnica sa dva lica srpske nacionalnosti. U 2020. godini na muslimanskom groblju u Kosovskoj Mitrovici su pronađeni posmrtni ostaci šest lica albanske nacionalnosti, a pretpostavlja se da se na jednoj lokaciji na Košarama nalaze ostaci tri bivša vojnika srpske nacionalnosti.

Pretpostavlja se da su nerešavanju pitanja nestalih lica doprinele i pogrešne identifikacije koje su se desile između 1999. i 2002. godine. Naime, tada još uvek nije bila uvedena DNK analiza, pa su se identifikacije vršile metodom “verovatne identifikacije”, što je uključivalo i metodu vizuelnog prepoznavanja. Studija navodi da je “MKNL 2010. godine napravila analizu DNK 77 slučajeva iz područja Mitrovice, koji su prethodno zaključeni na temelju klasičnih metoda identifikacije. Rezultati su pokazali da je 13 od 77 identifikacija bilo netačno.” Takođe, postoji izuzetno nepodudaranje podataka kojima raspolaže mrtvačnica u Prištini i baza MKNL-a, što dodatno komplikuje problem.

Otvaranje arhiva

Evropska komisija navela je da je proces rešavanja sudbine nestalih u periodu od 2016. do 2019. godine bio je podrivan politizacijom i međuinstitucionalnim sporovima. Studija, stoga, navodi da je neophodno otvoriti i istražiti domaće i međunarodne arhive, kako bi se rešila sudbina lica koja se još uvek vode kao nestala. Tu se, pre svega, misli na arhive Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva odbrane Republike Srbije, koji sadrže podatke o operacijama koje su Vojska Jugoslavije i policija izvodile tokom rata na Kosovu, a koje je bivši ministar odbrane Bratislav Gašić, a danas direktor Bezbednosno informativne agencije, proglasio državnom tajnom 2014. godine.

Beograd je otvaranje svojih arhiva uslovio reciprocitetom otvaranja arhiva OVK. Zvanična Priština tvrdi da je OVK bila gerilska organizacija, te da vojne arhive ne postoje, iako se pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu nalazi brojna dokumentacija koja je korišćena tokom suđenja Albancima i iako su javnosti dostupna i određena saopštenja OVK u kojima je ova organizacija preuzela odgovornost za pojedine likvidacije.

U cilju efikasnije potrage za nestalim licima neophodno je otvoriti i arhive međunarodnih organizacija i ustanova koje su bile prisutne na Kosovu tokom rata, ali i nakon njega (KFOR-a, UNMIK-a, EULEX-a, OEBS-a), jer su sve ove organizacije od porodica nestalih primale prijave o nestalim licima, što je dovelo do ogromne pometnje u pogledu broja i identiteta nestalih lica i, kao posledica toga, do zastoja u otvaranju krivičnih istraga.

Suđenja za ratne zločine i potraga za nestalima

Nakon objavljivanja dosijea “Rudnica” Fonda za humanitarno pravo, 2015. godine, tadašnji tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, najavio je istragu protiv načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Tada je, Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, javno podržao generala, pa zvanična istraga nije pokrenuta, a Vukčevićev mandat je istekao krajem iste godine. Fond za humanitarno pravo u Izveštajima o suđenjima za ratne zločine u Srbiji navodi da se broj nestalih ne smanjuje, pogotovo što u pojedinim slučajevima, kao već navedenom, ima nastojanja da se stvari prikriju “državnom tajnom”, na primer, nedostatkom zapisnika o ekshumaciji i obdukciji, odnosno neevidentiranjem nestalih lica od strane nadležnih organa.

S druge strane, iako je UNMIK-a na Kosovu, od jula 1999. godine do novembra 2008. godine, bio odgovoran za istragu i gonjenje za teška krivična dela, uključujući ratne zločine i prisilne nestanke, ova misija nije uspela da pokrene odgovarajuće istrage posle okončanja oružanog sukoba. Prema podacima FHP Kosovo, za dve decenije, na Kosovu je osuđena 41 osoba za ratne zločine, od kojih 34 Albanca, 6 Srba i 1 Rom, a u najvećem broju slučajeva osuđujuće presude donete su za zločine počinjene nad albanskim civilnim stanovništvom.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS).

Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno