Connect with us

Aktuelno

Sećanje na Lužane: Negiranje žrtava na etničkoj osnovi uvreda za žrtve i njihove porodice

Avatar

Published

on

Na 22. godišnjicu NATO bombardovanja autobusa Niš Ekspresa na mostu u Lužanu, kada su živote izgubile 44 osobe, čelnici opštine Podujevo otkrili su spomen-ploču u čast žrtava. Na spomen ploči se nalaze imena 31 žrtve albanske nacionalnosti, međutim, ne i 13 srpskih žrtava koje su takođe izgubile živote u ovom događaju, saopštio je Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK). Negiranje žrtava na etničkoj osnovi, predstavlja uvredu za žrtve i njihove porodice i produbljuje podele između zajednica na Kosovu, ističu iz ove organizacije.

„Za ovu godišnjicu mi smo kao lokalne institucije, u saradnji sa porodicama žrtava, pokrenuli izgradnju ove spomen-ploče sa imenima stradalih žrtava, tako da se na svaku godišnjicu imamo mesto gde im odajemo počast” kazao je predsednik opštine Podujevo, Špejtim Bulići.

Prema dosadašnjim podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) i FHPK, 1. maja 1999. godine, oko 13.00 časova, NATO je pogodio autobus Niš Ekspresa koji je u tom trenutku prelazio preko mosta u Lužanu i koji se kretao u smeru Prištine. Kao posledica ovog događaja, živote je izgubilo 44 osobe. Među njima 31 Albanskih civila i 13 Srba, od kojih 7 su bili civili – pojašnjavaju iz FHPK.

Iznose duboku zabrinutost ovakvim načinom sećanja na žrtve, posebno kada, kako su naveli, “lokalne i državne institucije doprinose jačanju jednostranih narativa, koji predstavljaju selektivne verzije istorije”.

“Stoga, FHPK traži od Opštine Podujevo da spomen-ploča istinito predstavi događaj koji se desio 1. maja 1999, time odavajući poštu svima onima koji su u tom događaju izgubili svoj život. Takođe, FHPK upućuje apel da sve inicijative za podizanje memorijala u čast sećanja na žrtve uključe sve žrtve, bez obzira na njihov rod, rasu ili etničko poreklo,” zaključuju.

FHPK naveo je i imena osoba koja su 1. maja 1999. godine izbuile životu u Lužanu: Ajeti Shefqet (1945), Aliu Kujtim (1968), Bulliqi Behxhet (1946), Cvetić Milovan (1949), Filipović Božur (1948), Grujić Života (1964), Ilić Miroslav (1961), Ivanović Vladica (1969), Jakupi Ajet (1958), Jakupi Ibrahim (1935), Janković Miodrag (1950), Jelić Vukosav (1950), Jupolli Gani (1932), Jusufi Mehmet (1960), Kopalla Arjeta (1985), Kopalla Fatime (1966), Kopalla Fetije (1953), Kopalla Florinda (1981), Kopalla Mirjeta (1997), Kopalla Xhavit (1984), Kostić Bojan (1973), Malinić Milana (1950), Musa Drita (1977), Musa Fexhrije (1970), Musa Selman (1973), Petrović Marija (1984), Petrović Nikola (1982), Petrović Smiljana (1933), Podvorica Bexhet (1960), Potera Milazim (1958) Potera Nurije (1967), Qerimi Ibrahim (1940), Ramadani Besa (1991), Ramadani Besarta (1993), Ramadani Besnik (1983), Ramadani Bislim (1996) Ramadani Fatime (1963), Ramadani Gani (1928), Ramadani Muzafere (1986), Ramadani Rizah (1959), Rexhepi Serbeze (1933), Rrahmani Halime (1964), Uka Adem (1947), Vukadinović Zoran (1972).

Marijina suknja i Nikolin prsluk

Među poginulima u Lužanu su brat i sestra Marija i Nikola Petrović. Oni su sredinom aprila 1999. godine sa bakom otišli u Prokuplje kod svojih rođaka. Projektil NATO-a je pogodio autobus tokom njihovog povratka kući u Gračanicu. Poginuli su svo troje. Njihovi odevni predmeti su bili deo postavke izložbe u znak sećanja na 1133 dece koja su stradala ili nestala na Kosovu u periodu od 1998. godine. Detaljnije čitajte u našem tekstu – Njih 1133 je ubijeno ili nestalo – a bili su samo deca

Šta se dogodilo u Lužanu?

O bombardovanju mosta u Lužanu i smrti desetine civila izvestili su i srpski i strani mediji.

List Vreme pisao je da je u ovom napadu poginulo 40 ljudi. Tekst, sa uznemirijućim detaljima tragedije,  dostupan je u arhivi ovog lista.

“Autobus ‘Niš ekspresa’ jarko crvene boje saobraćao je na redovnoj liniji Niš-Priština, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta.

Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj se nalaze tri ili četiri ugljenisana leša.

U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, vidi se sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa leži nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazi ruka malog deteta. Pored puta leži kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta širi zadah nagorelih ljudskih tela.

Deo autobusa koji je koji je ostao na mostu potpuno je ugljenisan i jedino što odudara je crvena boja ljudske utrobe.

Sam most je lakše oštećen, a kada su na mesto tragedije došli novinari ostaci autobusa su još uvek tinjali. Meštani su odmah nakon eksplozije pokušali da ukažu pomoć unesrećenima, ali, kako je rekao jedan policajac, ‘strašno je gledati ljude kako gore i zapomažu, a ne možeš da im pomogneš’.

Ovaj policajac je rekao da je do sada imao loša iskustva sa novinarima i naveo da su njegovi snaja i njeno dete pre izvesnog vremena ranjeni u selu Merdari, a da su novinari koji su ih intervjuisali napisali da je reč o Albancima.

Jedan od meštana, Rajko Maksić, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj bašti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole.

Maksić je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pruži pomoć jednom čoveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u prištinsku bolnicu. Putnik kome je Maksić pomogao ima teške opekotine i veliku posekotinu na glavi.

Nekih pola sata nakon napada pet ekipa hitne pomoći je odvezlo pet povređenih ka Prištini, s tim što je drugo vozilo hitne pomoći pogođeno na drugom mostu, desetak kilometara od mesta nesreće kod mesta Prugovac i u njemu je povređen doktor.

Među petoro povređenih koji su prebačeni u Prištinu je i jedno dete koje se nalazi u teškom stanju.

Istražni sudija Okružnog suda u Prokuplju Mijat Bajević rekao je novinarima da za 30 godina koliko radi svoj posao nije video nešto tako strašno. On je naveo da je među poginulima i najmanje dvoje dece koje je on video, ali je naglasio da ispod autobusa ima još tela i da strahuje da je broj poginulih veći.

Bajević je rekao da se autobus ‘Niš ekspres’ kretao sam, bez ikakvih vozila u pratnji i naglasio da je tehnička ekipa koja vrši uviđaj pronašla i delove projektila, što nedvosmisleno ukazuje da je reč o napadu NATO avijacije.

Dok je istražna ekipa vršila uviđaj zonu su u niskom letu nadletali avioni NATO-a, nedaleko odatle čula se i veoma jaka detonacija, dok su policajci upozorili novinare da sa okolnih brda konstantno deluje snajperisti separatističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Za vreme boravka novinara na mestu tragedije iz pravca Prištine čulo se 15-ak jakih eksplozija. Neke zapadne agencije su se kasnije u NATO-ovskom pokušaju izvrdavanja odgovornosti pozivale na ‘izveštaje UČK’ koji su kao videli ‘uniformisane leševe’.”

Vreme u istom tekstu navodi da je NATO 2. maja “ipak priznao odgovornost za napad na autobus Niš ekspresa, ali je izneo tvrdnju da je autobus ‘slučajno pogođen’, a da je na meti bio most koji se smatra ključnom rutom sever-jug za snabdevanje jugoslovenske vojske i specijalne policije koje operišu između Prištine i Podujeva na Kosovu”, te da je do nesreće došlo uprkos, kako je preneo ovaj list tvrdnje iz NATO-a, “maksimalnim naporima NATO-a da se tokom vazdušne kampanje izbegne nanošenje štete civilima koji su se našli usred sukoba na Kosovu”.

NY Times: NATO naveo da je most bio legitimni vojni cilj, pilot nije video vozilo

List NY Times naveo je takođe da je NATO potvrdio da je jedna od njegovih raketa “slučajno” pogodila autobus, ali i da je insistirao da je most kojim je prelazio autobus bio “legitimni vojni cilj”.

Portparol NATO-a rekao je da je autobus počeo da prelazi betonski most tek nakon što je pilot ispalio raketu i da pilot nije video vozilo. Državljanstvo pilota i tip aviona koji je učestvovao u napadu nisu odmah otkriveni – pisao je ovaj list.

„Nije ciljao autobus i nije postojala namera da se naudi civilima, i žalimo zbog bilo kakvog gubitka nevinog života“; „Ovo je bio legitimni vojni cilj na ključnom putu snabdevanja sever-jug za vojne i specijalne policijske operacije Savezne Republike Jugoslavije.“ – rekao je pukovnik Konrad Freitag, portparol NATO-a.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno