Connect with us

Aktuelno

Stanje ljudskih prava na Kosovu u 2020.

Avatar

Published

on

Vodeći političari i lideri civilnog društva, posebno organizacije veterana javno su osudili Specijalizovana veća i tužilaštvo Kosova u Hagu (Specijalni sud)  i radili na podrivanju javne podrške za njihov rad;

Vlasti ponekad nisu uspevale da izvrše sudske naredbe, uključujući one Ustavnog suda, posebno one odluke koje idu u prilog manjinama kao i u mnogim slučajevima povraćaja imovine kosovskih Srba;

Nezavisni mediji bili su aktivni i izražavali raznolike stavove uglavnom bez ograničenja.Međutim, i dalje je bilo prijava da su vladini zvaničnici, neke političke partije, privredni subjekti povezani sa vladom, verske grupe i nezadovoljni pojedinci nastavili da vrše pritiske na vlasnike medija, pojedine urednike i reportere da ne objavljuju određene priče ili materijale;

Proces povratka u nekim područjima Kosova i dalje je bio otežan bezbednosnim incidentima i oklevanjem lokalne zajednice da prihvate povratak ili posete povratnika iz zajednice kosovskih Srba;

Društveno nasilje nastavilo se nad zajednicama kosovskih Srba i drugim zajednicama etničkih manjina, koje su sve takođe bile izložene društvenoj diskriminaciji i diskriminaciji u zapošljavanju;

Uznemiravanje kosovskih Srba pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) od strane drugih etničkih Srba bilo je uobičajeno, mada je incidentima obično bilo teško ući u trag. Žrtve u većini slučajeva nisu prijavile incidente policiji zbog straha od eskalacije i odmazde;

Neki su od nalaza Izveštaja o stanju ljudskih prava na Kosovu u 2020. američkog Stejt departmenta. U nastavku pročitajte opširnije.

Nesporovođenje odluke o vlasništvu SPC nad zemljom u Dečanima

„Vlasti ponekad nisu uspevale da izvrše sudske naredbe, uključujući one Ustavnog suda, posebno one odluke koje idu u prilog manjinama kao i u mnogim slučajevima povraćaja imovine kosovskih Srba“, zaključuje se u izveštaju.

I pored odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, centralne vlasti i lokalne vlasti u Dečanima i tokom 2020. godine su odbijale da sprovedu ovu odluku kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na više od 24 hektara zemlje koja se nalazi uz manastir Visoki Dečani. U izveštaju se zapaža i da nijedan od zvaničnika koji je bio uključen u neizvršenje naredbe suda nije bio sankcionisan.

„Komplikovano“ vraćanje  imovine

„Kompleksna mešavina zakona, uredbi, administrativnih uputstava i sudske prakse, kao i nezakonito ponovno zauzimanje imovine i višestruka potraživanja za istu imovinu nastavili su da komplikuju rešavanje predmeta za vraćanje imovine iz ratnog perioda i nakon toga“, navodi se u izveštaju.

Više od 96 posto takvih zahteva podneli su etnički Srbi.

S druge strane, privatna lica odnosno građani i verske zajednice „bili su u velikoj meri neuspešni u zahtevima za povraćaj imovine koja je bila oduzeta ili konfiskovana tokom jugoslovenske ere“.

Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) po zakonu ima ovlašćenje da presuđuje u zahtevima koji se odnose na obim, vrednost i vlasništvo zemljišnih parcela i da rešava nepoklapanja između katastarskih dokumenata. Nepostojanje katastarskih podataka koje je Srbija uklonila sa Kosova 1999. sprečilo je  KAUVI da u potpunosti ispunjava svoj mandat, navodi se.

„KAUVI je imao poteškoće prilikom izvršenja odluka o iseljavanju bespravnih stanara i nije uspeo da ukloni nelegalne strukture sagrađene na zemlji nakon što je pravo vlasništva potvrđeno podnosiocima zahteva. Većina ovih podnosilaca zahteva bili su etnički Srbi“, dodaje se.

Autori dodaju da su organizacije civilnog društva prigovarale da Kosovo nema delotvoran sistem koji bi omogućio raseljenim kosovskim Srbima koji žive van Kosova da podnesu imovinske zahteve i dobiju obaveštenje o odlukama u vezi sa imovinskim potraživanjima.

Naser Šalja imenovan je za direktora KAUVI 2019. godine, iako nije mogao da obezbedi imenovanje iz parlamenta na ovu funkciju 2018. godine „zbog široko rasprostranjenih stavova da je bio korumpiran, nekvalifikovan i pod krivičnom istragom“.Uprkos brojnim međunarodnim pozivima na ostavku on je ostao na ovoj funkciji, čime je prema autorima izveštaja umanjen kredibilitet ove institucije.

Slučaj Todosijević

U delu posvećenom slobodi govora pomenuta je i presuda iz 2019. protiv bivšeg ministra za lokalnu upravu Ivana Todosijevića kojom je osuđen na dve godine zatvora zbog negiranja masakra nad etničkim Albancima 1999. godine.  U izveštaju stoji da je sud presudio da su „Todosijevićeve primedbe podsticale mržnju i netrpeljivost, dok je njegova odbrana tvrdila da ne postoji pravni osnov za takvu odluku“. Žalbeni postupak i dalje je bio u toku.

Sloboda medija – pritisci na medijske kuće sa manje finansijskih resursa

Kad je reč o slobodi medija, ocenjeno je da su nezavisni mediji bili aktivni i izražavali raznolike stavove „uglavnom bez ograničenja“.

„Međutim, i dalje je bilo prijava da su vladini zvaničnici, neke političke partije, privredni subjekti povezani sa vladom, verske grupe i nezadovoljni pojedinci nastavili da vrše pritiske na vlasnike medija, pojedine urednike i reportere da ne objavljuju određene priče ili materijale“, dodaje se.

Autori zaključuju da su se „neki novinari uzdržavali od kritičkog istraživačkog novinarstva plašeći se za svoju fizičku bezbednost i svoje radno mesto“.

Medijske kuće sa manje finansijskih resursa su „ponekad prihvatale finansijsku podršku iz raznih izvora u zamenu za pozitivno izveštavanje ili za neobjavljivanje negativnih priča koje bi mogle da učine nažao interesima osnivača“.

Dodaje se i to da je „prema rečima nekih urednika finansiranje bilo delimično ograničeno zbog nevoljnosti vlade da reklamira svoje programe u medijima koji su objavljivali kritične materijale o vladinim praktičnim politikama“.

Zaključno sa septembrom 2020. Udruženje novinara Kosova i medijske kuće prijavili su 18 slučajeva gde su vladini zvaničnici, poslovne interesne grupe ili verske grupe zloupotrebile slobodu štampe fizičkim napadima ili verbalnim pretnjama upućenim novinarima, stoji u izveštaju.

Pomenuti su i pojedinačni slučajevi nasilja i uznemiravanja novinara na severu Kosova – napad na novinara kosovskog Albanca tokom izveštavanja o situaciji u vezi sa pandemijom Covid19 i privođenje urednice portala KoSSev, Tatjane Lazarević.

U martu je novinar kosovski Albanac povređen nakon što su nepoznati počinioci napali njega i njegovu ekipu dok su izveštavali o situaciji u vezi sa pandemijom Covid19 na severu Kosova. Mediji su izvestili da je policija uhapsila jednu osobu u vezi sa incidentom, stoji u izveštaju.

„Policija je 11. aprila uhapsila glavnu urednicu internet portala KoSSev na srpskom jeziku Tatjanu Lazarević dok je putovala u zdravstveni centar kako bi istražila pritužbe koje je primila o njegovoj spremnosti za COVID-19. Uprkos tome što je predala svoje novinarske akreditive, Lazarević je zadržana najmanje sat i po, i držana bez optužbe. Organi za sprovođenje zakona su tvrdili da je ona bila privedena zbog kršenja policijskog časa, iako je vlada izuzela novinare od ograničenja kretanja čiji je cilj usporavanje širenja kovida-19. Lazarević je rekla da je pravi razlog hapšenja bilo da se zastraši da nastavi sa svojim izveštavanjem“, navodi se.

Povratak izbeglica – problem

„Povratak na Kosovu izbeglica, pripadnika etničkih manjina iz ratnog perioda ostao je problem“.

Prema navodima predstavnika zajednica Aškalija, balkanskih Egipćana i Roma, društvene predrasude sprečile su povratak skoro 400 raseljenih pripadnika ovih zajednica.

UNHCR procenjuje da je više od 90 0000 raseljenih lica zbog sukoba na Kosovu 1999. godine, uključujući 65 000 u Srbiji, 16 406 na Kosovu, 7500 u “trećim zemljama”, 729 u Crnoj Gori i 394 u Severnoj Makedoniji.

Prema navodima Ministarstvu za zajednice i povratak, prepreke povratku su „bezbednosni incidenti, nedovoljna zaštita imovinskih prava, neuspeh sudova da reše imovinske sporove, nepoštovanje sudskih odluka, nedostatak pristupa javnim službama, problemi sa primenom jezičkih prava, ograničene ekonomske perspektive i društvena diskriminacija“.

Do sredine prošle godine 408 interno raseljenih lica, uglavnom kosovskih Srba živelo je u kolektivnim prihvatilištima širom Kosova.

„U toku je bila izgradnja stanova za socijalno stanovanje za 255 interno raseljenih lica i izbeglica nastanjenih u pet kolektivnih prihvatilišta, a očekuje se da će projekat biti završen do kraja godine. Opštine Leposavić i Zvečan dodelile su zemljište za izgradnju socijalnog stanovanja za preostale stanovnike 10 kolektivnih prihvatilišta, uz finansiranje od strane EU i Ministarstva za zajednice i povratak“, navodi se.

„Proces povratka u nekim područjima Kosova i dalje je bio otežan bezbednosnim incidentima i oklevanjem lokalne zajednice da prihvate povratak ili posete povratnika iz zajednice kosovskih Srba“ zapaža se.

Kao primer naveden je protest u Đakovici.

„U januaru su kosovski Albanci u Đakovici, uključujući osobe čiji članovi porodice se i dalje vode kao nestali, protestovali zbog hodočašća raseljenih Srba u gradsku crkvu Srpske pravoslavne crkve. Udruženje hodočasnika saopštilo je da je otkazalo posetu iz bezbednosnih razloga“.

UNHCR zabeležio je 45 incidenta koji su „prvenstveno uticali na povratnike i njihovu imovinu, uglavnom u regionu Peći“.

„UNHCR je rekao da se veruje da su ciljevi incidenata kosovski Srbi, osim jednog slučaja koji je uključivao povratnika kosovskog Aškaliju“.

Dodaje se da je kosovska policija „zadržala prisustvo u područjima sa etničkim manjinama i povratnicima kako bi sprečila kriminal, izgradila poverenje povratnika i zaštitila imovinu povratnika“.

Nastavljeno društveno nasilje nad zajednicama Kosovskih Srba i ostalih etničkih manjina

„Društveno nasilje nastavilo se nad zajednicama kosovskih Srba i drugim zajednicama etničkih manjina, koje su sve takođe bile izložene društvenoj diskriminaciji i diskriminaciji u zapošljavanju“, jedan je od nalaza izveštaja.

„Zajednica kosovskih Srba, njeni predstavnici, civilno društvo i međunarodna zajednica izrazili su zabrinutost zbog incidenata koji uključuju krađe, provale, verbalno uznemiravanje i oštećenje imovine kosovskih Srba, posebno povratnika u ruralnim područjima“.

Dodaje se da je nevladina organizacija AKTIV prijavila više od 20 incidenata između marta i juna usmerenih na kosovske Srbe, uključujući podmetanje požara, fizičke napade i pljačke. Pored toga, između januara i oktobra, Ministarstvo za zajednice i povratak primilo je žalbe na 49 bezbednosnih incidenata usmerenih na kosovske Srbe i povratnike.

Navodi se da su predstavnici kosovskih Srba tvrdili „da je etnička mržnja bila ključni motiv za neke incidente, poput kamenovanja kuća povratnika, slučajeva podmetanja požara i grafita“, ali i to da vlada nije adekvatno odgovorila na ove incidente.

„U nekim slučajevima policijske istrage rezultirale su hapšenjem počinilaca“, zaključuje se.

Uznemiravanje pripadnika KBS iz srpske zajednice

„Uznemiravanje kosovskih Srba pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) od strane drugih etničkih Srba bilo je uobičajeno, mada je incidentima obično bilo teško ući u trag. Žrtve u većini slučajeva nisu prijavile incidente policiji zbog straha od eskalacije i odmazde“, stoji u izveštaju.

Navedeno je da je u junu lokalni sud odredio 30-dnevni pritvor kosovskom Srbinu zbog uznemiravanja kosovskih Srba pripadnika KBS-a na društvenim mrežama. „Prema tužilaštvu, žrtva je dobila preteće poruke nakon što je osumnjičeni objavio fotografiju žrtve u uniformi zajedno sa Ramušom Haradinajem, bivšim premijerom i komandantom OVK. Osumnjičeni je uklonio objavu, ali je žrtva nastavila da dobija preteće poruke“.

Pored toga, stoji i da su „kosovski Srbi, pripadnici KBS takođe bili rutinski izloženi zadržavanju od strane srpskih vlasti na graničnim prelazima između Kosova i Srbije“.

Pristup pravdi

Iako se pristup pravdi za kosovske Srbe poboljšao usled integracije pravosuđa 2017. godine, problemi i dalje postoje.

„Loš kvalitet ili kašnjenje prevoda u sudskim postupcima, veliki broj nerešenih predmeta na severu, neizvršenje sudskih odluka, ograničen broj osoblja iz manjinskih zajednica i nedoslednost prevoda zakonskih propisa na albanski i srpski jezik nastavili su da ugrožavaju propisno vršenje pravde za kosovske Srbe i ostale manjinske zajednice“. Zaključuje se.

Diskriminacija u zapošljavanju u javnom sektoru

Kancelarija za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera i Institucija ombudsmana uočili su diskriminaciju u zapošljavanju u javnom sektoru u skoro svim lokalnim i nacionalnim institucijama.

„Iako zakon propisuje da najmanje 10 odsto službenika na lokalnom i nacionalnom nivou budu iz manjinskih zajednica, njihova zastupljenost je ostala ograničena i generalno se odnosila na niže pozicije. Manje zajednice kao što su Goranci, Romi, Aškalije i balkanski Egipćani su bili posebno nedovoljno zastupljeni“.

Ratni zločini

Autori izveštaja navode da je zaključno sa septembrom 2020, specijalni tužilac imao 101 slučaj ratnih zločina pod formalnom istragom. Tokom godine, STRK je doneo jedno rešenje za pokretanje istrage.

U izveštaju su se našli i slučajevi „Drenica I i II“ koji su bili pod istragom specijalnog tužioca i uključivala 15 bivših pripadnika OVK osumnjičenih za ratne zločine protiv civila. Optužbe su uključivale mučenje, maltretiranje zarobljenika i ubistvo u selu Likovac u regionu Drenica 1998. godine.

Iako su predmeti u početku rezultirali sa 11 osuđujućih presuda u 2015. godini šestorica od suđenih izbeglo je izdržavanje zatvora do jula 2019. godine, kada im je sud odredio zatvor.

Tokom 2017. godine još jedan slučaj ratnih zločina poslat je na ponovno suđenje 2017. godine, ali prvo ročište u decembru 2019. godine nije održano, jer vlada nije izvela svog zaštićenog svedoka. Punih godinu dana nakon otkazivanja ročišta, sledeće ročište zakazano je za decembar 2020. godine koje ni do kraja godine nije bilo o držano, navodi se.

U izveštaju su se našli i slučaji protiv Darka Tasića i Milorada Zajića.

U junu 2020, Osnovni sud u Prizrenu osudio je Darka Tasića, raseljenog Srbina na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina počinjenih nad etničkim Albancima 1999. godine u selu Mala Kruša u opštini Prizren. Tasić je takođe je bio optužen za učešće u oduzimanju, pljački, skrnavljenju ljudskih ostataka i nezakonitom i namernom uništavanju imovine.

„Prema izveštajima medija, grupa mladih iz zajednice kosovskih Albanaca pokušala je da uđe u policijsku stanicu iza suda tokom njegovog izricanja presude, nakon čega se sukobila sa policijom nakon što je gomila napala vozilo koje je prevozilo Tasića. NVO Fond za humanitarno pravo izvestio je da je presuda premašila zakonske maksimume. U decembru je žalbeni sud smanjio njegovu kaznu na 11 godina, u okviru zakonskog maksimuma“.

Milorad Zajić oslobođen je juna 2020. optužbi za učešće u ubistvima i proterivanjima etničkih Albanaca tokom sukoba 1998. U izveštaju stoji da je prema medijskim natpisima Vrhovni sud presudio da su „presude kojima je oslobođen optužbi netačne ali da nije mogao da naredi ponovno suđenje, jer ne može da preinači konačnu odluku na štetu okrivljenog“.

„Osnovni sud u Peći oslobodio je Zajića marta 2019. godine za ubistvo dve osobe i proterivanje etničkih Albanaca iz jednog sela tokom rata na Kosovu 1998. godine kao člana oružane grupe. U oktobru 2019. godine, žalbeni sud potvrdio je oslobađajuću presudu. Sudija apelacionog suda je kao razlog za Zajićevu oslobađajuću presudu naveo “kontradiktorne” iskaze svedoka“, dodaje se.

Kad je reč o radu Specijalizovanih veća i tužilaštva Kosova u Hagu (Specijalni sud), autori navode da su „vodeći političari i lideri civilnog društva, posebno organizacije veterana javno osudili STK i SVK i radili na podrivanju javne podrške za rad STK i SVK. Ti napori su uključivali javne proteste, peticiju za ukidanje suda i zakonodavnu inicijativu koju je predložio bivši predsednik Tači koje su mogle da podriju mandat SVK“.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno