Connect with us

Aktuelno

Trgovina kokainom na ZB: Rute, cene, profit, uticaj na političku ekonomiju…

Avatar

Published

on

Sredinom maja na Kosovu je zaplenjeno 400 kilograma kokaina. Ova vest se našla na gotovo svim regionalnim medijima. Propratila ju je još jedna, najskorija, iz susedstva – takozvanom „balkanskom kralju kokaina“ Darku Šariću i njegovoj grupi, prema odluci Vrhovnog kasacionog suda, ukinuta je presuda za šverc skoro šest tona kokaina. U izveštaju Globalne inicijative „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu” dostupan je detaljan pregled cena i ruta krijumčarenja droge i migranata kroz Zapadni Balkan i dočarava veličinu ostvarene dobiti, ali i pokazuje gde se pere novac. Deo izveštaja se bavi i krijumčarenjem kokaina. Ocenjuje se da je priliv kokaina iz nekoliko pravaca snažan, uključujući Hrvatsku, Grčku i crnomorske luke u Bugarskoj i Rumuniji. Tržište potrošnje kokaina se ocenjuje kao relativno homogeno, dok je postojanje manjih tržišta u glavnim gradovima uobičajeni obrazac u regionu. Ovaj tekst se u najvećem delu bavi informacijama koje se tiču Kosova.

U glavnim gradovima kokain je dostupan (i najčešće) u pakovanjima manjim od uobičajenog grama. U izveštaju se navodi da u Crnoj Gori, na primer, može da se kupi pola grama kokaina za 40–45 evra, a da je na Kosovu najpopularnija ponuda 0,6 grama za oko 55€ do 60€.

Slične opcije su dostupne u severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. U Albaniji je takođe moguće pronaći krek kokain (za pušenje) po ceni od oko 20 do 25 evra za 0,2 grama. Kako nezvanični izveštaji o upotrebi kokaina sugerišu, potrošnja u nekim urbanim centrima Zapadnog Balkana viša je nego što je to zvanično prijavljeno, a s obzirom na to da je upotreba ove droge često skrivena i teška za merenje.

„Gde se postižu marže do 20.000 evra po kilogramu (kokaina, prim. aut) – pružaju sse znatne mogućnosti za reinvestiranje i korupciju. Novac od trgovine kokainom koji se pere u regionu utiče na političku ekonomiju nekih od zemalja ZB6,“ navodi se u ovom izveštaju.

„Interesantno je pomenuti da oko Preševa (gde kokain ulazi iz različitih pravaca) kilogram kokaina košta od 40.000 do 50.000 evra. Čini se takođe da postoji linija za snabdevanje od Beograda do severa Mitrovica, preko Čačka. Ovo je relativno nezgodna ruta, što se ogleda u činjenici da se tona veleprodajne cene kokaina procenjuje na oko 45.000 do 50.000 evra po kilogramu.“

Interesantan podatak ovog izveštaj je to da se navodi da su kriminalne grupe sa zapadnog Balkana glavni igrači u globalnom poslu sa kokainom, a da podaci iz policijskih zaplena sugerišu da „postoji relativno malo kokaina na zapadnom Balkanu“.

Podseća se da je 2019. godine policija na Zapadnom Balkanu zaplenila 255,4 kilograma kokaina, za trećinu manje nego u 2018. Većina zaplenjene droge bila je u Albaniji.

Međutim, podseća se i da postoji “krvava zavada” između dve grupe poreklom iz Kotora nad kontrolom tržišta kokaina, te da budući da ove grupe već imaju dominantan položaj duž lanca snabdevanja od izvora u Latinskoj Americi na glavnim tržištima zapadne Evrope, malo je potrebe za snabdevanjem kokaina preko Zapadnog Balkana, osim za snabdevanje malih, ali rastućih lokalnih tržišta:

“Postoje dokazi koji ukazuju na to da su jadranske luke u Albaniji i Crnoj Gori (poput Drača i Bara) korišćeni za uvoz velikih pošiljaka kokaina – obično se kriju u pošiljkama voća ili životinjske kože iz Latinske Amerike. Droga se obično čuva pre nego što se pomeša sa drugim supstancama i podeli na male količine između tri i po i 10 kilograma. Zatim se distribuiraju širom Evrope, uglavnom u automobilima i kamionima sa posebno skrivenim odeljcima.”

Glavna tačka ulaska kokaina je luka Bar. Odatle se, dodaje se, droga obično kreće severno prema Nikšiću, a zatim u Bosnu i Hercegovina oko Trebinja/Bileće. Odatle se prevozi na sever do Mostara i Sarajeva i na kraju u Hrvatsku. Do tada veleprodajna cena po kilogramu dostiže od 35.000 – 38.000 evra.

„Alternativno, droga se premešta iz Podgorice u Rožaje, a zatim severno do Novog Pazara u Srbiji ili istočno – na Kosovo preko Peći. Odatle bi kokain mogao da se kreće ka velikim gradovima u regionu za lokalnu potrošnju; veleprodajni trošak od kilograma kokaina u Beogradu iznosi između 35.000 i 50.000 evra. Takođe bi se mogao prometovati na istok prema Turskoj i Bugarskoj – često u zamenu za heroin – ili na sever prema Mađarskoj, te u Austriju i Nemačku,“ dodaje se.

Kako kokain ulazi u region preko Albanije i Crne Gore, nije iznenađujuće da se najčistiji i najskuplji kokain može naći u Tirani i Podgorici – navodi se u izveštaju i dodaje da su dodatne rute ka regionu zapadnog Balkana – od Bugarske kroz Severnu Makedoniju na prelazu Deve Bair–Gyueshevo, prema Kumanovu i odatle ili prema severu u Srbiju ili severno-zapadno na Kosovo, ali i preko Rumunije:

„Dok deo kokaina koji ulazi u Severnu Makedoniju ili iz Bugarske, Albanije ili Kosova nastavlja ka Grčkoj.“

Prihod ostvaren švercom kanabisa u Albaniji reinvestiran je u jače droge, poput kokaina, omogućavajući tako kriminalnim grupama da steknu znatan udeo u tržište droge u zapadnoj Evropi i ostvaruju veći profit. Takođe je široko prihvaćeno da se profitom koji potiče od trgovine drogom podržavaju i drugi zločini, poput krijumčarenja vatrenog oružja i trgovina ljudima.”

Globalna inicijativa dodaje da kokain očigledno postaje sve rasprostranjeniji na nekim tržištima, posebno u urbanim centrima poput Beograda, Niša, Podgorice, Sarajeva, Skoplja i Tirane, kao i u primorskim odmaralištima.

“Deo kokaina može da ostane u regionu kao način plaćanja u naturi za pošiljke koje prolaze kroz region ili kao plaćanje regionalnim kriminalnim grupama. Kao i kod heroina, čini se da je kvalitet konzumiranog kokaina u regionu daleko inferiorniji u odnosu na droga koje prelaze region (sa izuzetkom Tirane i Podgorice, kao što je napomenuto ranije),“ zaključuje se.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno