Connect with us

Članci

Više stranih investicija u vreme pandemije nego pre nje

Avatar

Published

on

Piše: Rrahman Ramaj

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog i nije lektorisan)

Iako je procenjeno da je na kolebanje stranih investicija prethodnih godina uticala birokratija u institucijama, ali i politička situacija, 2020. godine pojavila se i pandemija korona virusa. Uprkos drugim efektima po privredu, ona po svemu sudeći nije uticala na finansijski sektor, koji je čak zabeležio rast. Podaci CBK-a za devet meseci 2020. godine pokazuju da su strane investicije bile veće za oko 16 procenata.

Najnoviji podaci koje je procenio CBK, za devet meseci 2020. godine, pokazuju da su strane direktne investicije na Kosovu veće. One su u prvih devet meseci prošle godine dostigle vrednost od 250.6 miliona evra.

U poređenju sa istim periodom 2019. godine, veće su za 15.8 odsto. U istom periodu januar-septembar, investicije su iznosile 216.4 miliona evra.

Izveštaj CBK-a ukazuje na porast nivoa SDI u prvom i drugom kvartalu. U trećem kvartalu zabeležen je niži nivo SDI od 27.0 procenata u poređenju sa istim periodom 2019.

Podaci iz izveštaja CBK-a pokazuju da su strane direktne investicije u tri meseca jul-septembar iznosile 77.1 miliona evra, od čega je 70.2 miliona evra bilo u obliku kapitala i investicija u akcije, dok je samo 6.9 miliona evra bilo u obliku dužničkih instrumenata.

Kada govorimo o poreklu ovih investicija, Nemačka je lider.

„Nemačka predstavlja zemlju odakle je poticalo najviše SDI u K3 2020. (24.9 miliona evra),  za kojom slede Švajcarska (16.6 miliona evra), SAD (9.4 miliona evra), Turska (8.6 miliona evra) itd.“ stoji u izveštaju.

Kada govorimo o sektorima, za tri meseca jul-septembar, sektor finansijskih usluga, trgovine i građevine zabeležio je rast, dok je u ostalim sektorima došlo do pada.

„Rast SDI u K3 2020. zabeležen je u sektoru finansijskih usluga, građevinskom sektoru i sektoru trgovine, dok su ostali sektori zabeležili pad. Samo u sektoru nekretnina nivo SDI iznosio je 52.4 miliona evra, ili 32.9 odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom 2020. godine“, navodi se u izveštaju.

Oscilacije u stranim investicijama na Kosovu

Prethodnih godina, stručnjaci za ekonomska pitanja povezali su kolebanje stranih investicija na Kosovu sa prekomernom birokratijom u kosovskim institucijama, kao i sa političkom situacijom na Kosovu.

Decembra 2018. godine, Špend Baljija, izvršni direktor Saveta evropskih ulagača na Kosovu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da su politička stabilnost i neposredno postupanje prema međunarodnim investitorima, glavni faktori pada stranih investicija.

„Ako toplo primite ulagače, oni dođu, ali ako dobro postupate prema njima, oni ostaju. Nije dovoljno samo pozvati ih i reći im da je Kosovo prelepa zemlja, dođite da uložite. Već je potrebno da preduzeća koja su došla i rasprostrela svoj kapital na Kosovu dobiju olakšice da posluju, i da nisu suočena sa barijerama. Sve ovo moramo raditi bržom dinamikom i u koordinaciji sa svim nadležnim institucijama “, citira se da je izjavio Baljija.

Januara 2019. godine, održan je sastanak između bivšeg ministra dijaspore Dardana Gašija i Artana Labjanija, koji je u to vreme izabran na funkciju predsednika Mreže kompanija albanske dijaspore za celu Evropu.

Na ovom sastanku razgovarano je o modalitetima saradnje ove mreže i odeljenja za dijasporu na Kosovu, u cilju povećanja socijalnog blagostanja građana i stvaranja uslova za ulaganja dijaspore na Kosovu.

Domaći zakoni koji uređuju strane investicije

Strane investicije na Kosovu uređene su zakonom, ali ne samo njim.

Zakon br. 04/L-220 o stranim investicijama, koji je stupio na snagu decembra 2013. godine, ukazom bivše predsednice Atifete Jahjaga ima za cilj da uredi zaštitu, promociju i podsticanje stranih investicija, da ponudi stranim ulagačima osnovna prava i garancije, da da sigurnost stranim ulagačima da će njihove investicije biti pravično zaštićene, u skladu sa međunarodnim standardima i praksama.

Ovaj zakon, koji se sastoji od 26 članova, uređuje opšte postupanje, nediskriminaciju, poštovanje i obaveze i druga pitanja.

Takođe je vredno pomenuti Zakon 05 / L-079 o strateškim ulaganjima, koji je predsednik Tači proglasio ukazom februara 2017. godine. Ovaj zakon je do konačnog oblika prošao kroz ruke poslanika skupštinskih odbora, u kojima su izražena različita nezadovoljstva, koja su „tresla” i tadašnju vladajuću koaliciju.

Da bi se jedan ulagač smatrao strateškim, minimalna kvota uloženih finansijskih sredstava mora iznositi najmanje 10 miliona evra.

Ovo stoji u odgovarajućem stavu člana 2 ovog zakona koji govori o njegovom delokrugu. Ovaj član pominje sektore kao što su: energetika sa infrastrukturom i rudnicima, transport i telekomunikacije, turizam, prerađivačka industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, zdravstvo, industrijski i tehnološki parkovi, prerada otpadnih voda i upravljanje otpadom.

Zakon propisuje kako se može dobiti status strateškog ulaganja.

„Status strateškog ulaganja ili strateškog investicionog projekta može se dobiti prema kriterijumima i procedurama propisanim zakonom, za projekte iz prioritetnih sektora ekonomskog i socijalnog razvoja, koji doprinose privrednom rastu, zapošljavanju i primeni novih tehnologija, povećavaju konkurentnost kosovske privrede, dovode do porasta izvoza i smanjenja trgovinskog deficita i koji generalno utiču na povećanje blagostanja i životnih uslova građana … “, stoji, između ostalog, u Zakonu.

Sa druge strane, postoje i drugi zakoni koji se u ovom ili onom obliku odnose na strana ulaganja.

Doznake, drugi državni budžet

Ljubav i čežnja za zemljom i porodicom na Kosovu nikako nisu bili „stavljeni u karantin“ za kosovsku dijasporu, štaviše podaci pokazuju da je ona u sve većem porastu i da se kapitalizuje. Njihov znoj proliven u zemljama Evropske unije i šire, pretvara se u „infuziju“ za slabi imunitet zemlje kako zbog pandemije tako i zbog ekonomskog aspekta, kao posledica pandemije.

U istoriji čovečanstva, dugo će se pamtiti 2020. godine,  jer je ove godine izbila pandemija korona virusa, koji i dalje nastavlja da zaražava ljude širom sveta, gde broj zaraženih premašuje 55.5 miliona ljudi. Ova pandemija, koja je uspela da se proširi na Kosovo, osim što je ugrozila zdravlje, uticala je i na privredu.

Nedavno je šef Centralne banke Kosova (CBK) u jednom medijskom intervjuu rekao da godišnje iz dijaspore dolazi novca koliko i jedan ceo kosovski budžet.

„Nedolazak dijaspore smanjio je nerezidentne prihode za 60% u odnosu na prošlu godinu kada su iznosili 1.1 milijardu ostvarenu iz dijaspore. Sa druge strane, do oktobra 2020. godine registrovali smo 470 miliona evra nerezidentnih prihoda. Doznake su ublažile krizu izazvanu pandemijom, i podaci za novembar pokazuju 830 miliona evra prihoda od doznačenih sredstava. Imamo povećanje doznaka, sa porastom od 14% u odnosu na godinu dana ranije. U jednoj godini nam iz dijaspore dolazi jedan ceo kosovski budžet”, citira se da je rekao Fehmi Mehmeti.

Na osnovu podataka CBK-a, koje je analizirao KALLXO.com, od 2008. do 2018. godine dijaspora je poslala čak 7.7 milijardi evra, što je više od tri kosovska budžeta za 2021. godinu zajedno, koji dostiže vrednost od 2.4 milijarde evra.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno