Connect with us

Članci

Žene sa Kosova kritikuju da su isključene iz dijaloga, koji vode samo muškarci

Published

on

Izvor: Kallxo, Prishtina Insight (Tekst je izvorno preveden sa albanskog i nije lektorisan)

Dvadeset godina nakon što je ključna rezolucija UN-a pozvala žene da preuzmu ulogu i podrže procese izgradnje mira, žene bivaju i dalje isključene iz potpuno muškog tima Kosova za dijalog sa Srbijom.

Obeležavajući 20. godišnjicu Rezolucije UN 1325, koja poziva na učešće žena u odlučivanju u procesima izgradnje mira, Zahir Tanin, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo, izjavio je da su žene širom sveta i dalje izostavljene iz pregovaračkih procesa.

„Ako želimo da postignemo pravedno, inkluzivno i mirno društvo, prioritet žena mora biti u samom središtu mirovnih procesa i pregovora“, rekao je Tanin.

Međutim, žene su i dalje u velikoj meri isključene iz dijaloga između Srbije i Kosova kojim posreduje EU, a o kome Tanin izveštava Ujedinjene nacije.

Poslednjih godina, u dijalogu između Kosova i Srbije dominiraju muškarci u smislu predstavljanja, a sadašnji kosovski  pregovarački tim čine u potpunosti muškarci.

Mreža kosovskih žena, MŽK, kritikovala je lokalne vlasti zbog ovakvog predstavljanja, a takođe se žalila Evropskoj uniji zbog izostanka žena u ključnim pregovaračkim procesima.

Majljinda Behrami, istraživačica MŽK, nazvala je neprihvatljivim nedostatak zastupljenosti žena u dijalogu sa Srbijom, tvrdeći da je Rezolucija UN 1325 zaobiđena u slučaju Kosova.

„Žene se smatraju grupom koja je najviše pogođena konfliktom [sa Srbijom devedesetih godina]“, rekla je Behrami za Prishtina Insight, argumentujući da žene moraju biti deo okruglih stolova, kada se razgovara o pitanjima čiji je cilj postizanje mira.

Vljora Nuši, šefica UN Women na Kosovu, izjavila je za Prishtina Insight da kosovske institucije moraju da teže rodnoj ravnopravnosti na ključnim pozicijama u dijalogu koji vodi Brisel, kako u glavnim timovima, tako i u tehničkim.

„Kosovske institucije moraju udvostručiti svoje napore da potvrde svoju odgovornost u sprovođenju obaveza koje proizilaze iz Rezolucije 1325 i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer su žene bile nedovoljno zastupljene na višim političkim funkcijama, ali i u Briselskom dijalogu, uključujući odgovornosti tehničkih eksperata, kao i u javnim konsultacijama u vezi sa sadržajem pregovora i dijaloga“, rekla je Nuši.

Međutim, žene nisu uvek izostajale iz pregovora. Na početku dijaloga, tokom 2011. i 2017. godine, Edita Tahiri je bila glavni pregovarač Kosova u dijalogu.

Prishtina Insight zatražio je od Edite Tahiri da prokomentariše važnost učešća žena u dijalogu, ali do objavljivanja ovog članka, ona nije dala nikakav odgovor.

„Ono što nedostaje ženama u politici [Kosova] je osećaj solidarnosti jednih s drugima“, rekla je Behrami. Žene u politici moraju da se ujedine i postanu snažan glas, da naprave promene u okruženju koje su istorijski [vodili] muškarci i da odgovore na zahteve žena.“

Izostanak žena u dijalogu postao je očigledan 2018. godine kada je Skupština Kosova izabrala pregovarački tim koji se sastojao od 11 članova, svi muškarci.

Juna 2020. godine, Agencija za rodnu ravnopravnost koja deluje pri Vladi Kosova usvojila je Program za rodnu ravnopravnost 2020-2024, koji je predviđao veću ulogu žena u dijalogu.

Narednog meseca, međutim, vlada je imenovala Skendera Hisenija za koordinatora dijaloga, a svi njegovi pomoćnici takođe su bili muškarci.

Behrami iz MŽK-a kaže da je važno da, pored uključivanja žena na rukovodećim funkcijama u dijalog, vlada takođe uključi žene u tehničkim ulogama, jer ima dovoljno kompetentnih žena koje bi mogle da preuzmu takve uloge.

„Bilo je puno nekompetentnih ljudi postavljenih na različite funkcije [u procesu dijaloga], poput ljudi koji vode opštine, i ovo su bili smešni postupci vlade“, istakla je Behrami.

List Prishtina Insight postavio je vladi pitanje u vezi sa neuključivanjem žena u dijalog i o tome šta je njena garancija ispunjavanja obaveze potpisane u junu, međutim na to nije dobio nikakav odgovor, do objavljivanja ovog članka.

Evropska unija je identifikovala nedovoljnu zastupljenost žena u mirovnim procesima širom sveta. Međutim, kada ih je Prishtina Insight kontaktirao da ih pita da li je EU zatražila uključivanje većeg broja žena u dijalog Kosova i Srbije, u vreme pisanja ovog teksta nije pristigao nikakav odgovor.

Problem duboko usađen u patrijarhalnom društvu

Šefica UN Women na Kosovu rekla je da žene ne mogu biti isključene iz procesa, imajući u vidu važnu istorijsku ulogu koju su odigrale u prethodnom konfliktu.

„Žene na Kosovu nisu pasivni posmatrači niti samo žrtve ili čak i meta”, rekla je Nuši. Istorijski gledano, one su imale i imaju ulogu aktivnih činilaca u procesima izgradnje mira, kreiranja politike i oporavka“, rekla je Nuši.

Behrami se slaže, ali kaže da je uloga žena u istoriji Kosova rutinski svođena na minimum.

„Istorija žena i devojaka nije poznata [na Kosovu]. Nepriznavanje i poricanje njihovog doprinosa podgrejali su ideju da žene u prošlosti nisu učinile ništa … Patrijarhalni štit je veoma jak”, rekla je Behrami.

„Vlada treba da uključi žene [stavi u fokus], bilo sa stanovišta predstavljanja bilo sa stanovišta sadržaja dijaloga“, dodala je ona.

„Više od 20 godina nakon rata, i dalje ponavljamo iste zahteve“, nastavila je ona, izražavajući žaljenje „zbog neuspeha da se odgovori na zahteve žena, koje su bile najviše pogođene ratom“.

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno